Pregovarački proces između Beograda i Prištine do sada je neuspešan, jer ni ono što su dve strane uspele da potpišu do sada nije primenjeno u praksi. Ono što se očekuje, jeste da Evropska unija izvrši pritisak na obe strane, odnosno na Beograd u vezi sa pregovorima o pristupnim poglavljima za članstvo EU, a na Prištinu putem rešavanja problema liberalizacije viznog režima.Ovakav set pritisaka bi, kako se očekuje, eventualno dao rezultate.
Ovo su neki od zaključaka koji su mogli da se čuju u utorak u Beogradu na predstavljanju publikacije "Budućnost dijaloga, normalizacija odnosa sa Kosovom i evropske integracije Srbije", u organizaciji Centra za savremenu politiku i Fondacije Konrad Adenauer.
"Dijalog je u blokadi, ali ovo neće biti kraj jer očekujem da će EU pritiskati. Elementarno pitanje bezbednosti dolazi u prvi plan i mislim da će se Mustafa i Vučić ubrzo sastati i potpisati otvaranje novih poglavlja u dijalogu," rekao je predsednik IO Foruma za etničke odnose Dušan Janjić.
Od početka dijaloga sa Prištinom 2011. godine pa sve do danas, usvojeno je petanest sporazuma, a samo je četiri od ukupnog broja implementirano.
Problem za Srbiju je što je dijalog sa Prištinom stavljen pod okrilje EU kao poglavlje 35 pristupnih pregovora za Uniju. Srbija je direktno uslovljena dijalogom Beograd Priština za ulazak u EU.
"Evropskoj komisiji, kao i u poglavljima 23 i 24, stoji na raspolaganju mogućnost obustavljanja pregovora u ostalim poglavljima, ukoliko Srbija ne ostvaruje napredak u normalizaciji odnosa sa Kosovom. Zbog toga ne iznenađuje što se u javnom diskursu u Srbiji ovo poglavlje predstavlja kao uslov svih uslova," rekla je Maja Bjeloš, istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).
Evropska komisija je 2015. godine definisala na konferenciji o pristupanju sa Srbijom prvu grupu prelaznih merila na osnovu kojih će ocenjivati normalizaciju odnosa u okviru poglavlja 35. Ova prelazna merila se mogu menjati po potrebi, a krajnji ishod bi trebalo da bude pravno obavezujući dokument.
Budući da bi taj dokument morale da potpišu obe strane iz Beograda i Prištine, "sama zamisao predstavalja predmet polemike u javnosti u Srbiji," navela je Bjeloš.
Šefica pregovaračkog tima Tanja Miščević rekla je da će zeleno svetlo za Srbiju oko otvaranja dodatnih poglavlja do kraja godine zavisiti od izveštaja o napretku u dijalogu Beograda i Prištine. Ona je navela i da do kraja godine očekuje izveštaj evropske spoljnopolitičke službe o sprovođenju i praćenju svega onoga što je dogovoreno tokom ovog dijaloga.
"To jeste ocena, koja će dati zeleno svetlo za otvaranje ili, pak, neće dati zeleno svetlo za otvaranje poglavlja do kraja godine", rekla je Miščević.
U EU trenutno ne postoji konsenzus svih zemalja članica potreban da bi Srbija do kraja ovog meseca otvorila novo poglavlje u pristupnim pregovorima, saopštili su u utorak zvaničnici iz Slovačke, koja predsedava Unijom, javila je agencija Tanjug.
Obe strane u procesu dijaloga Beograd Priština pokazale su nespremnost na ustupke, a ključno pitanje nezavisnosti Kosova i dalje ostaje.
U ovome Srbiji, odbijanjem da priznaju nezavisnost Kosova, između ostalih pomažu, vođene svaka svojim unutrašnjim pitanjima, Rusija, Kina, Španija, Ukrajina, Slovačka i još neke zemlje.
Inače, Beograd i Priština različito tumače i drugačije nazivaju ono što je do sada dogovoreno, a neki od prepreka su formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO), zatim pitanje rudnika olova i cinka Trepča, te energetika koja uključuje i problem hidroelektrane Gazivode.
Dušan Janjić je naveo i da je Kosovo uvelo svoju carinu i administrativne službe koje funkcionišu kako na Kosovu tako i u ZSO, a da vlada u Prištini donosi i sprovodi odluke na terenu bez uplitanja Beograda.
"Dijalog nema budućnost i ovo je maksimum koji je postignut. Kosovo je defakto postiglo suverenitet, a Srbija uspešno iskoristila priliku da preispita politiku i zaglavila se na Kosovu," kaže Janjić.