Hari Belafonte, pevač, kantautor i glumac, čija je karijera procvetala posle hit pesme 1950-ih "Banana Boat", da bi se zatim posvetio političkom aktivizmu, preminuo je u svojoj kući, u 97. godini, objavio je Njujork tajms.
Belafonte je tumačio glavne uloge u filmovima 1950-ih koji su se bavili temom rase, a kasnije je počeo da sarađuje sa svojim prijateljem Martinom Luterom Kingom mlađim tokom američkog pokreta za građanska prava početkom 1960-ih. Bio je pokretačka snaga iza slavne pesme "We are the World" 1980-ih, kada su se brojne zvezde udružile kako bi se prikupila sredstva za borbu protiv gladi u Etiopiji.
Belafonte je jednom izjavio da je konstantno bio u stanju pobune, zbog besa koji je osećao.
"Bio sam deo svake pobune koja je pokušala da promeni stvari", izjavio je za Njujork tajms 2001. "Bes je neophodno gorivo. Pobuna je zdrava".
ARHIVA - Hari Belafonte sluša Koretu Skot King, udovicu ubijenog lidera za građanska prava Martina Lutera Kinga, u Memfisu, u Tenesiju, 8. aprila 1968. (Foto: AP/Gene Herrick)
Hari Belafonte je rođen u Njujorku, na Menhetnu, ali je rano detinjstvo proveo na Jamajci, gde su mu rođeni roditelji.
Tokom Drugog svetskog rata, prijavio se da služi u mornarici, što mu je pružilo stabilnost pošto nije završio srednju školu.
"Mornarica mi je donela olakšanje. Ali takođe me je vodilo ubeđenje da Hitler mora da bude poražen. To uverenje je ostalo u meni i posle rata. Gde god sam naišao na otpor represiji - bilo u Africi, Latinskoj Americi, a svakako i ovde u Americi - na jugu - pridružio sam se tom otporu".
U ranoj fazi karijere, dobio je nadimak "kralj kalipsa". Bio je prvi crnac kome je dozvoljeno da nastupa u luksuznim noćnim klubovima a takođe je dobijao glavne uloge u filmovima u vreme kada je segregacija i dalje bila prisutna širom SAD.
U filmu "Island in the Sun" 1954. godine, njegov junak počinje romantičnu vezu sa belkinjom, koju je tumačila Džoan Fontejn. Zbog njihovog poljupca na velikom platnu navodno su upućene pretnje da će biti spaljeni bioskopi na američkom jugu. U filmu iz 1959. godine "Odds Against Tomorrow", Belafonte je glumio pljačkaša banke a partner u filmu mu je bio rasista.
1960-ih vodio je kampanju sa Kingom, a 1980-ih radio na okončanju aparthejda u Južnoj Africi i koordinisao prvu posetu Nelsona Mendele Americi.
Belafonte je obišao ceo svet kao ambasador dobre volje za UNICEF, 1987. godine, a kasnije je pokrenuo fondaciju za borbu protiv side. 2014. godine, dobio je počasnog Oskara za svoj humanitarni rad.
ARHIVA - Hari Belafonte promoviše film "Sing Your Song" na 61. Berlinskom filmskom festivalu, 12. februara 2011. (Foto: Reuters/Fabrizio Bensch)
I u svojim poznim 80-tim godinama, Belafonte je govorio o rasi, nejednakosti u zaradama, i pozvao predsednika Baraka Obamu da učini više da pomogne siromašnima. Bio je kopredsedavajući Ženskog marša u Vašingtonu koji je održan dan posle inauguracije Donalda Trampa za predsednika, u januaru 2017.
Njegovi politički stavovi ponovo su dospeli u centar pažnje u januaru 2006. godine, za vreme posete Venecueli, kada je predsednika Džordža Buša mlađeg nazvao "najvećim teroristom na svetu". Iste godine je američki Sekretarijat za unutrašnju bezbednost uporedio sa Gestapom.
Antologija muzike Harija Belafontea objavljena je na njegov 90. rođendan, 1. marta 2017. Nekoliko nedelja ranije, Belafonte je za magazin "Roling stoun" izjavio da je pevanje za njega bilo način da izrazi nepravdu koja postoji na svetu.
"Pružila mi je šansu da iznosim političke komentare, društvene komentare, da govorim o stvarima za koje sam mislio da su neprijatne, i o stvarima koje sam smatrao inspirativnim", rekao je.
Hari Belafonte je takođe glumio na Brodveju, i osvojio nagradu Toni za predstavu "Almanah". Posao je i TV producent, a u saradnji sa Sidnijem Poatjeom, glumcem koji je takođe probijao rasne barijere, producirao filmove "Buck and the Preacher" i "Uptown Saturday Night". 1984. bio je producent "Beat Street" - jednog od prvih filmova o brejkdensu i hip-hop kulturi.
Belafonte je bio prvi crni izvođač koji je osvojio Emija u velikoj kategoriji 1960. godine, za nastup u jednom TV programu. Takođe je osvojio Gremija 1960. i 1965. godine i Gremija za životno delo 2000. godine, ali je izražavao frustracije zbog ograničenja koja postoje za crne umetnike u šou biznisu. 1994. dodeljena mu je Nacionalna medalja za umetnost.