Svakoj bebi, tako i prevremeno rođenoj, potreban je kontakt "koža na kožu" sa roditeljem od trenutka rođenja, tokom i nakon boravka u porodilištu, kao i primena drugih mera koje će pomoći da prevaziđu zdravstvene i razvojne rizike i što pre odu u porodično okruženje koje im je najpotrebnije, zaključili su roditelji, predstavnici institucija i stručnjaci na okruglom stolu „Mali koraci, veliki pomaci - Omogućimo kontakt koža-na-kožu po rođenju svakoj bebi čak i kad požuri na svet“, koji je u Beogradu organizovan povodom Svetskog dana prevremeno rođenih beba, objavio je UNICEF.
„Porodično orijentisana razvojna nega dokazano smanjuje morbiditet i mortalitet novorođenčadi i istovremeno stvara uslove za bolji razvoj dece, povezivanje sa roditeljima, emocionalnu dobrobit i bolje mentalno zdravlje", smatra doktorka Radmila Mileusnić Milenović, specijalista pedijatrije i v.d. direktora Instituta za neonatologiju Beograd.
Ne propustite: Da li su Floridi potrebne posebne kutije za ostavljanje neželjenih beba?Prevremeno rođenje privremeno oduzima detetu ono što mu je najpotrebnije - zagrljaj roditelja čiji miris, glas, otkucaje srca već poznaje, navode stručnjaci. Umesto toga, jedna od petnaest beba rođenih u Srbiji odlazi u izolovano okruženje puno zbunjujućih situacija, nepoznatih osoba, novih i ponekad bolnih iskustava. Prevremeno rođenje je vodeći uzrok smrti dece mlađe od pet godina, a roditeljski dodir je moćna terapija.
Savremeni koncept neonatalnog lečenja, kojem Srbija teži, obuhvata porodično orijentisanu razvojnu negu. Ona podrazumeva aktivno učešće roditelja u brizi o bebi dok boravi u jedinici intenzivnog neonatalnog lečenja, podrazmevajući i svakodnevni prolongirani kontakt koža na kožu. Takođe podrazumeva i primenu metoda kojima se u značajnoj meri imitiraju uslovi u majčinoj utrobi iz koje je dete prerano izašlo uz smanjivanje stimulusa okruženja koji negativno utiču na razvoj deteta.
Tokom pandemije kovida-19, kontinuitet boravka roditelja uz prevremeno rođeno i bolesno novorođenče u jedinicama intenzivne nege bio je narušen što je značajno uticalo na primenu kontakta koža-na-kožu za prevremeno rođenu novorođenčad kao i druge prakse porodično orjentisane razvojne nege.
Rezultati ankete koju je sprovelo Udruženje roditelja „Mali Div“ u kojoj je učestvovalo oko 500 roditelja prevremeno rođene dece pokazali su da napredni programi razvojne nege i psihološke podrške nisu dostupni velikoj većini roditelja.
„Čak 82 odsto od 500 ispitanih roditelja izjavljuju da im napredni programi razvojne nege nisu bili dostupni. Takođe, 61 odsto roditelja prevremeno rođene dece smatra da im je u periodu nakon prevremenog rođenja deteta ili dece, bila potrebna psihološka podrška, a 68,7 odsto kaže da im ta podrška nije bila dostupna“, rekla je Vera Bikicki, majka prevremeno rođenih blizanaca i predsednica Udruženja roditelja „Mali Div“.
Kako bi se očuvala veza bebe, roditelja i zdravstvenih radnika, Ministarstvo zdravlja i Institut za javno zdravlje Srbije su u septembru ove godine usvojili Preporuke za boravak majki/posetilaca u jedinici neonatalnog intenzivnog lečenja.
„Roditelje, a posebno majku, ne možemo da posmatramo i tretiramo kao bebinog posetioca. Uvek i svugde, i u vanrednim okolnostima, majka i beba su neraskidiva dijada i procesi zbrinjavanja, nege i podrške treba da budu usmereni na ovu dijadu kao celinu", izjavila je prim dr Ljiljana Stanković, nacionalna koordinatorka za podršku dojenju i razvojnoj negi novorođenčeta Ministarstva zdravlja Republike Srbije.
"Preporuke za boravak majki/porodice u jedinici neonatalnog intenzivnog lečenja definišu niz mera za zdravstvene ustanove i roditelje u cilju sprečavanja i suzbijanja infekcija, a njihovom doslednom primenom uspostavićemo uslove za bezbedan zajednički boravak majke i deteta u jedinicama intenzivnog lečenja“, dodaje Stanković.
Kontinuirano praćenje primene i rezultata porodično orijentisane razvojne nege kao i usmeravanje politika i prakse ka njihovom poboljšanju jedan je od zadataka Instituta i zavoda za javno zdravlje.
„Stvaranje uslova za doslednu primenu principa porodično orijentisane razvojne nege zahteva posvećenost zdravstvenih radnika, roditelja i donosioca odluka. Uspešnost ovakvih mera je vidljiva u svakodnevnim pomacima bebe i u dobrobiti roditelja. Institut za javno zdravlje Srbije ,Dr Milan Jovanović Batut’ i mreža instituta i zavoda za javno zdravlje će nastaviti sa jačanjem sistema praćenja za primenu ovih mera“, rekla je prof. dr Verica Jovanović, v.d. direktora Instituta.
Još jedan značajan oslonac u unapređenju kvaliteta neonatalne zdravstvene zaštite je upravo objavljena publikacija koja definiše nacionalne smernice za Osnovno i specijalizovano zbrinjavanje novorođenčadi koja je nastala u saradnji Ministarstva zdravlja i najeminentnijih stručnjaka u oblasti neonatologije, Udruženja pedijatara Srbije i UNICEF-a.
Ovim smernicama podržaće se profesionalni razvoj lekara i ujednačiti i osavremeniti kvalitet rada u svakom delu Srbije.
„Pravo svakog deteta je da dobije najbolju negu u svim okolnostima. UNICEF će, kroz kontinuirana partnerstva u oblasti neonatologije, nastaviti da podržava osnaživanje profesionalaca i uspostavljanje i primenu standarda koji su u najboljem interesu deteta, a koji su od suštinskog značaja za preživljavanje i napredovanje dece. U tome ključnu ulogu imaju roditelji”, smatra dr Jelena Zajeganović Jakovljević, rukovoditeljka programa za zdrave i rani razvoj UNICEF-a u Srbiji.
Dodir je prvo čulo koje se razvija i u bliskoj vezi je sa razvojem svih ostalih čula bebe. Stoga, porodično orijentisana razvojna nega i kontakt "koža na kožu" koja omogućava bebi i roditelju iskustvo povezivanja, upoznavanja, treba da bude zlatni standard brige o prevremeno rođenim bebama širom Srbije.