Na sceni je globalna revolucija u kojoj privatni podaci prelaze u vlasništvo kompanija, Srbija po tom pitanju malo šta može da urad, a dodatno u takvoj situaciji ima zastareli zakon koji se ni ne primenjuje. Sa druge strane, ljudi danas veliku većinu svojih ličnih podataka dobrovoljno daju preko raznih platformi na internetu, verujući da tu nema ništa sporno, čulo se između ostalog na debati "Ugrožena privatnost".
Suočeni smo sa do sada neviđenim željama za prodor u privatnost, a državni organi i mnogi subjekti iz sveta politike, biznisa i kriminala pokušavaju da na nelegalni način dođu do ličnih podataka građana, rekao je Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
On je skrenuo pažnju na to da se u postojećem Ustavu Srbije nigde ne pominje reč privatnost, "ne možete je naći ni uz pomoć pretrage", ali da Ustav pominje zaštitu podataka i nepovredivost pisama.
Poverenik je rekao da je postojeći Zakon o zaštiti podataka o ličnosti veoma slab i da ni na koji način ne komunicira sa javnošću u kojoj živimo, već da je više usklađen sa standardima koji su važili u prvoj polovini prošlog veka. "Ja sam verovatno jedini poverenik u svetu koji je bio u poziciji da napada na ustavnom sudu odredbe zakona koji štiti, i koji je uspeo u tome - promenjene su odredbe koje su snižavale prava", rekao je Šabić.
Kao primer je naveo stav zakona u kojem je obrada podataka o ličnosti dozvoljena samo od zakonom ovlašćenih službi ili uz pisanu saglasnost građanina, što bi značilo da osoba mora da se potpiše pre ulaska u prostoriju sa video nadzorom da bi dala dozvolu da je snimaju.
Stotine hiljada kamera širom Srbije bi trebalo da budu skinute, jer zakon samo policiju ovlašćuje da vrši nadzor. I kamere po zgradama su postavljene protivno pravilima po svetu, rekao je Šabić i upitao ko donosi odluke da se one postave. Takoeđe, način praćenja je nejasan. "Kako se prati? Kod nas je to kao rijaliti šou - gledate ko se kad vraća kući, ko je sa drugom momkom", rekao je Šabić. Može se, nastavio je, imati nadzor koji niko neće gledati ukoliko se ništa nije dogodilo i koji će biti čuvan na snimcima, koji će se posle određenog vremena uništavati.
"Pre pet godina smo ombudsman i ja predložili 14 tačaka koje bi unapredile rešenja o zaštiti podataka, ali to nikada nije realizovano", rekao je Šabić i skrenuo pažnju na nejasnu sudbinu sadašnjeg Predloga zakona o elektronskim komunikacijama koji je vlada utvrdila i, nakon što je ukazano na niz kontroverzi, možda povukla, iako to nije potvrđeno.
Poslanik Demokratske stranke u Skupštini Srbije Dragoljub Mićunović rekao je da postoji oblik potpunog ugrožavanja privatnosti time što se zadire u najintimnije podatke.
"Ovo je manje važan slučaj, da li je hitna pomoć trebalo da dodje ili ne, nego što su kartoni, dosijea, pa čak i informacije o nekim retkim duševnim bolestima, koji su takodje predmet tretiranja u javnosti prilikom diskvalifikacija ljudi", rekao je on, obazirući se na procurele informacije u medijima o njegovom zdravstvenom stanju.
Učesnici debate "Ugrožena privatnost": Dragoljub Mićunović, poslanik Demokratske stranek (levo), Danilo Krivokapić, SHARE konferencija (centar) i Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (desno)
Danilo Krivokapić iz SHARE konferencije, organizacije koja je fokusirana na slobode i zaštitu prava privatnosti na internetu, rekao je da u Srbiji imamo anahroni zakon, ali da taj zakon niko ni ne poštuje. "Drugi problem je što i kad bismo imali najbolji zakon na svetu, naša država nema suverenitet da se bori sa svim organizacijama i kompanijama koje naše podatke obrađuju", rekao je Krivokapić i pomenuo najveće svetske internet kompanije Fejzbuk i Gugl, koje nemaju ni svoje prostorije u Srbiji.
"U Srbiji, moj je utisak, priča se o privatnosti kao odnosu tajnih službi i građana, gde tajne službe pokušavaju da saznaju političke stavove građana, a građni su u paranoji zbog njih, rekao je Krivokapić i ocenio da je danas problem ipak mnogo veći. Ranije je za nadzor bilo potrebno mnogo resursa, dok danas Fejzbuk, Gugl i MTS - "kompanije od kojih nemamo utisak da treba nešto da krijemo" - od nas konstantno traže da im dajemo sve više informacija. "To je savršena infrakstruktura za nadzor. Svi pametni uređaji skupljaju podatke o svakome od nas. Fejsbuk i Gugl ne možete platiti novcem, ali ih plaćate ličnim podacima koje tamo ostavljate... Podaci su danas (vredni) kao nafta".
Postoje podaci o nama za koje nismo ni svesni da postoje, naši "paterni", naša ponašanja, rekao je Krivokapić.
Profesorka Snježana Milivojević rekla je da se iz akademske literature vidi da se desio revolucionarni proces po pitanju podataka, te da su oni sada u rukama privatnih kompanija. "To je istorijski sasvim drugačija situacija. Ne želim da amnestiram državne institucije, ali dok se fokusira sva energija na borbu protiv 'zle države', privatne kompanije raspolažu podacima bez ikakve kontrole. To verovatno neće moći da se reguliše", rekla je ona i dodala da većina ljudi na planeti smatra da privatne kompanije smeju da raspolažu takvim podacima.
"Živimo u svetu da se trudimo da zaštitimo privatnost onih koji dobrovoljno ostavljaju ogroman broj podataka o sebi - dobrovoljno", zaključila je ona. "Danas živimo u svetu u kome moramo da se izborimo za pravo da budemo zaboravljeni. Digitalni profil nije aneks na oflajn profil, nego je deo identiteta".
Konferenciju su u okviru projekta Dijalog u centru organizovali Fondacija Centar za demokratiju i Fridrih Ebert štiftung.