Država je prodala Večernje novosti za 300 miliona dinara. Štamparija Borba, u državnom vlasništvu, prodala je svoj većinski udeo od 98 odsto u akcijama Novosti javnosti nepoznatoj kompaniji Media 026 d.o.o, koja je u vlasništvu takođe u javnosti malo poznatog mladog biznismena Bobana Rajića iz Smedereva.
Zbog čega je to urađeno u tajnosti, zašto drugi nisu imali priliku da konkurišu za kupovinu Novosti, koje namere ima novi vlasnik i da li je vladajuća struktura ovim dodatno ojačava i sebi garantuje kontrolu nad medijima kroz kupovinu medija, pitanja su koja postavljaju sagovornici Glasa Amerike.
Prvobitna pivatizacija Kompanije Novosti, nakon koje je ona postala vlasništvo biznismena Milana Beka sa 98 odsto udela, dovela je ime kompanije na spisak potencijalno sporne 24 privatizacije, a u javnosti se postavlja pitanje da li je sada ta privatizacija postala još spornija.
Tokom svoje 66 godina duge istorije, Novosti su prešle dug put - od lista koji je otkrivao međuanrodne afere, bio najčitaniji u nekadašnjoj Jugoslaviji, preko pretvaranja u bitan šraf propagandne ratne mašinerije režima Slobodana Mioševića 90-ih godina, do 2000-ih, kada je vlasništvo nad tom kućom postalo više ili manje misteriozno.
Ne propustite: Marketinške agencije kontrolišu medije u Srbiji preko reklamaBoban Rajić iz naselja Vučak kraj Smedereva, postao je novi vlasnik nekadašnjeg medijskog giganta za oko 2,5 miliona evra. Rajićevo ime, prema pisanju beogradske štampe, pojavilo se u javnosti kad je kao vlasnik smeredervskog preduzeća "Coka" kompaniji "Merkator" izdavalo 20 objekata u zakup. BRIN-ov portal "Javno" piše da se u poslovnom sistemu Rajićeve firme Coka Smederevo nalazi i beogradska firma Pensulo, u čijem je vlasništvu poznata beogradska kafana u samom centru grada, "Ruski car".
Boban Rajić je izjavio za portal Udruženja novinara Srbije da je njegova kompanija porodična, da je osnovana 1985. godine i da se bavi različitim delatnostima ugostiteljstva, trgovine, proizvodnje i nekretninama, da zapošljava više od 600 ljudi i ostvaruje godišnji profit iznad 40 miliona evra.
Za kupovinu Novosti su se odlučili, kaže, zbog potencijala te medijske kuće da se "posle više godina poslovanja sa gubitkom, uz kvalitetan biznis plan ono unapredi".
Ne propustite: Istraživanje BIRN-a i RSF: Mediji u Srbiji pod snažnom političkom kontrolomU prvim reakcijama, Sindikat novinara Srbije (SINOS) pozvao je Vladu Srbije kao većinskog vlasnika štamparije, da obelodani sve detalje o preprodaji kompanije "Novosti" i odgovori kako je moguće da poznati nacionalni brend za 300 miliona dinara kupi firma osnovana prošle godine bez ijednog zaposlenog. Takođe, SINOS pita i da li iza vlasnika Bobana Rajića stoje ljudi kojima su potrebne novine za širenje kontrole i uticaja.
Sindikat i zaposleni su, kako kažu, iznenađeni prodajom "Novosti" u ovom trenutku, utoliko više jer je predstavnik SINOS-a u Radnoj grupi za izradu Medijske strategije Aneksom predložio izmenu zakona, kako bi kroz uvođenje javno-privatnog partnerstva bilo rešeno pitanje Tanjuga, Politike i Novosti.
Mađarski recept za Novosti
Srđan Škoro, nekadašnji šef deska u Večernjim novostima, ocenjuje da je ovakav vid prodaje "skandalozan" i "nešto što do sada nije zabeležeo".
Srđan Škoro, novinar (Foto: Medija centar Beograd)
"Najčudnije od svega je da same Večenje novosti ne objave biografiju svog novog vlasnika", primećuje Škoro. Normalno bi bilo čuti ko je on, na koji je način stekao imovinu ako može da izdvoji 2,5 miliona evra za Novosti, čuti šta planira da radi, šta će biti sa zaposlenima, koje je obaveze preuzeo, da li će poštovati kolektivni ugovor...
Škoro pita zbog čega prodaja nije bila objavljena, jer "možda bi neko dao više".
Upitan da li vidi sličnosti u mehanizmu prodaje kablovskog operatera "Kopernikus" i kasnije, od tog novca, kupovine televizija O2 i Prva, Škoro kaže da je "sve ovo potpuno prepisano" mehanizmu na koji premijer Mađarske Viktor Orban stavlja medije pod kontrolu u toj zemlji.
"Njima više nije dovoljno da imaju svoje ljude na čelu medija i da oni kao sluge rade za vlast i partiju, nego je potrebno da imaju i svoje vlasnike. Jer u nekom trenutku će se promeniti nešto, pa ćete promeniti glavne urednike ili uredništvo - ali šta ćete sa vlasnicima da radite? To je dug proces, imaćete problem sa EU... Mislim da oni sad idu tako", rekao je Škoro za Glas Amerike.
Nino Brajović, generalni sekretar Udruženja novinara Srbije, smatra da "ovaj poslovni manervar nosi značajan reputacioni rizik", pošto su Večernje novosti "ozbiljan brend srpskog novinarstva" koji sada prelazi u ruke firme koja se nikad nije bavila medijima niti u tom poslu ima bilo kakva značajna iskustva.
Nino Brajović, generalni sekretar Udruženja novinara Srbije (Foto: Medija centar Beograd)
Brajović smatra da bi, s obzirom na to da je vlasnik bila država, bilo normalno da se raspisao tender za prodaju Novosti. On, međutim, smatra da nema dovoljno elemenata da bi se tvrdilo da prodaja Novosti "ide u pravcu nekog državnog ili uticaja vlasti na budućnost kompanije Novosti".
"U svakom slučaju, ne radi se o dobrom načinu na koji se država odredila prema jednoj kompaniji koja je silom prilika našla u državnom vlasništvu od 98 odsto tako što su se dugovi štampariji konvertovali u udeo u kompaniji Novosti. Na taj način je država ušla u vlasništvo i sad se oslobađa njega na loš način", zaključio je Brajović za Glas Amerike.
Slede Politika i Tanjug?
"Prodaja nekada najtiražnijeg dnevnog lista i jednog od najstarijih u Srbiji, Večernjih novosti, dogodila se neočekivano. Bilo je potpuno nemoguće u sadašnoj političko-medijskoj situaciji u Srbiji nadati se da će se ovaj list ili bilo koji dugi medij, promeniti vlasnika transparentno i sa nadom da će posle toga više ostvarivati javni interes", izjavio je za Glas Amerike Rade Veljanovski, medijski stručnjak i profesor Fakulteta političkih nauka, danas i potpredsednik opozicionog Građanskog demokratskog foruma.
"
Rade Veljanovski (Foto: Medijacentar Beograd)
Večernje novosti imaju tradiciju državnog, danas je adekvatnije reći režimskog medija, i vlastodršci sigurno nemaju nameru da ispuste takvu promotivnu mogućnost iz svojih ruku. Prodaja anonimnoj firmi i nepoznatom vlasniku, koji sa medijskim poslovima do danas nije imao nikakve veze, dokaz je da će ove novine ostati pod kontrolom vlasti i raditi u njihovom interesu, a domaćoj i stranoj javnosti će se mahati informacijom da je prema zakonu dovršena vlasnička transformacija i da se 'postupilo po evropskom iskustvu'", kaže Veljanovski.
On procenjuje da ovakva medijska transakcija nagoveštava da će se uskoro, "sasvim sigurno", slični epilog dogoditi i u slučajevima "Politike" i "Tanjuga", čije je vlasničke transformacije najavio ministar Vukosavljević.
"Pošto se i u tim slučajevima ne može očekivati ništa drugo sem prodaje firmama i pojedincima bliskim Vučićevom režimu, jasno je da će time vlast zaokružiti svoj medijski arsenal i ojačati propagandnu mašineriju pred predstojeće izbore", izjavio je Rade Veljanovski.