Sirijska vlada i nekoliko pobunjeničkih grupa dogovorili su primirje koje bi trebalo da stupi na snagu u petak.
Kao i u slučajevima prethodnih prekida borbi, dogovor obuhvata sirijsku vojsku i opozicione pobunjenike, ali ne i militantne grupe kao što je Islamska država.
Rusija, koja podržava sirijskog predsednika Bašara al Asada i Turska, koja podržava pobunjeničke grupe, rekle su da će garantovati primirje.
Ako prekid vatre bude ispoštovan, novi mirovni pregovori biće održani narednog meseca u prestonici Kazahstana, Astani.
Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je u četvrtak da je primirje "krhko", ali da ga podržavaju sirijska vlada i "glavne snage naoružane opozicije".
"Postignuti sporazumi su naravno krhki i potrebna im je zasebna pažnja da bi bili očuvani i sprovedeni. Međutim, svakako je reč o značajnom rezultatu našeg zajedničkog rada", rekao je Putin na sastanku vladinog kabineta.
Sirijska glavna opoziciona grupa, Sirijska nacionalna koalicija, potvrdila je da će da poštuje primirje, ali i najavila da će uzvratiti na eventualne napade.
Ahrar al-Šam and Džaiš al-Islam, dve islamističke pobunjeničke grupe, takođe će poštovati prekid vatre, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.
Međutim, Slobodna sirijska vojska, labavi savez pobunjeničkih grupa koji podržavaju Ankara i Vašington, navela je da primirje ne obuhvata Islamsku državu ili miliciju sirijskih Kurda.
"Moj odgovor je jasan. Ovo je sporazum opozicije i režima", istakao je portparol Slobodne sirijske vojska Osama Abu Zaid.
Izaslanik Ujedinjenih nacija za Siriju Stefan de Mistura pozdravio je primirje koje će, kako je naveo u saopštenju, sačuvati ljudske živote, omogućiti dostavu humanitarne pomoći širom Sirije i otvoriti put za produktivne razgovore u Astani.
Moskva i Ankara bile su angaživane u intenzivnim pregovorima tokom poslednje dve nedelje. Ranije ovog meseca, dve strane posredovale su u postizanju sporazuma prekidu vatre i evakuaciji izbeglica iz pobunjeničke enklave u sirijskom gradu Alepu.
Sirijsci evakuisani iz sirijskog grada Alepa tokom prekida vatre stižu u izbeglički kamp u Rashidinu, pored Idliba u Siriji 20. decembra 2016.
Protekle sedmice, turski, iranski i ruski ministri spoljnih poslova sastali su se u Moskvi kako bi razgovarali o Siriji. Ministar spoljnih poslova Turske, Melvut Čavašoglu, rekao je da je dva puta tokom ove nedelje razgovarao telefonom sa ruskim kolegom Sergejom Lavrovom.
Arhiva - Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov, u sredini, gestikulira tokom razgovora sa turskim ministrom inostranih poslova Melvutom Čavašogrluom (desno, okrenut leđima) i iranskim ministrom spoljnih poslova Muhamedom Džavadom Zarifom (levo, okrenut leđima) u Moskvi, u Rusiji
Rusija i Turska podržavaju suprotstavljene strane u građanskom ratu u Siriji, ali analitičari kažu da su obe strane došle do tačke priznavanja jedna drugoj važnosti u rešavanju konflikta. "Ti napori su značajni, ali ono što će zaista odrediti koliko su zaista važni biće rezultat koji donesu", upozorava politički kolumnista Semi Idiz sa Al Monitor vebsajta. "Videli smo da po evakuaciji iz Alepa da je to dalo neke rezultate. Ukoliko prekid vatre bude sproveden, to će postati vrlo važan diplomatski put za Siriju".
Viši diplomatski zvaničnik Turske, koji je insistirao na anonimnosti, potvrdio je da Ankara održava sastanke sa predstavnicima sirijskih pobunjenika. Zvaničnik sirijskih pobunjenika, koga je citirala novinska agencija, rekao je da se očekuje da se ti sastanci nastave narednih dana.
Ankara i Moskva saopštile su da terorističke grupe neće biti pokrivene bilo kakvim prekidom vatre, a analitičari upozoravaju da potencijalni kamen spoticanja ostaje nad određivanjem pitanja koje se pobunjeničke grupe smatraju terorističkim organizacijama.
"Postoje definicije koje se ne podudaraju. Rusija nije otvoreno označila sirijske Kurde u YPG kao terorističku organizaciju, a njih Turska zove teroristima", kaže kolumnista Idiz. "Sa druge strane, postoje stalni navodi da Turska ima neku vrstu veze sa grupama koje Rusija smatra terorističkim organizacijama".
Arhiva - Kurdske žene borci iz Jedinice za narodnu zaštitu (YPG), koja operiše u severnoj provinciji Raga, Sirija, 27. maj 2016.
Uloga sirijskog predsednika Bašara al Asada takođe izgleda kao prepreka. "Ceo svet zna da politička tranzicija tamo nije moguća sa Asadom", rekao je Čavašoglu. "Takođe svi znamo da je nemoguće da se ti ljudi ujedine pod Asadom". Ta izjava je u direktnom nesaglasju sa Moskvom, koja insistira da narod Sirije treba da odluči ko će vladati.
U utorak, Lavrov je rekao da su se Rusija, Iran i Turska dogovorili da je prioritet u Siriji borba protiv terorizma, a ne uklanjanje Asadovog režima.
Ankara je sugerisala da, ukoliko se prekid vatre u Siriji održi, sirijska vlada i opozicione grupe treba da budu prisutne na sastanku zakazanom za sledeći mesec u glavnom gradu Kazahstana, Astani, zajedno sa Rusijom, Iranom i Turskom.
Predsednik Turske Tajip Erdogan, podržavajući u utorak sastanak u Kazahstanu, umanjio je značaj napora Ujedinjenih nacija u Ženevi. "Nažalost, Ženeva se pokazala praznom. Koliko su sastanaka održali? I nikakav rezultat nije postignut", rekao je Erdogan.
Vašington je takođe ostavljen po strani. Iako su Turska i Sjedinjene Države saveznice unutar NATO-a, razlike oko rata u Siriji narušile su odnose. Erdogan je u utorak optužio Vašington da naoružava Islamsku državu. "Smešno", bio je odgovor portparola američkog Stejt dipartmenta Marka Tonera na ove optužbe.
U sredu, ambasada SAD u Ankari izdala je saopštenje u kome odbacuju optužbe. "Vlada Sjedinjenih Država ne podržava Daeš", saopštila je ambasada, koristeći arapsku reč za Islamsku državu. Sjedinjene Države "nisu stvorile niti podržavale Daeš ni u prošlosti. Navodi da Sjedinjene Države podržavaju Daeš nisu istiniti".