Demonstranti i policajci zajedno kleče u američkom gradiću Betezdi. Epilog je to višečasovnog protesta održanog zbog smrti Džordža Flojda i drugih Afroamerikanaca stradalih od posledica policijske brutalnosti.
Svemu tome prethodila je mirna šetnja centralnim gradskim ulicama i poslovnim kvartom Betezde, mahom učenika - srednjoškolaca, ali i građana srednje dobi, uz poruke koje prate proteste u gradovima širom Amerike: „Bez pravde nema mira“, Životi crnaca su važni“, „Ne mogu da dišem“, „Prestanite da nas ubijate“.
Šetnja gradskim ulicama Betezde
Mesto okupljanja uoči šetnje bila je lokalna biblioteka koja nosi ime Koni Morele – lokalne političarke i diplomatkinje i nekadašnje članice Predstavničkog doma američkog Kongresa.
„Neverovatno mi je da moram da protestujem u 2020. godini zbog smrtnih slučajeva za koje je odgovorna policija", kaže nam Lorena Terel - trideset četvorogodišnja televizijska producenktinja i učesnica protesta.
"To je nečuveno – mora se prekinuti u nekom trenutku“, ističe Terel koja kaže da strahuje za sebe, ali i članove svoje porodice – kojima smatra da neprilika može da se dogodi u svakom trenutku.
„Čak i ako u potpunosti sarađujem. Deluje mi da ne postoji ništa što bi ovo što se trenutno događa moglo da zaustavi“, konstatuje Terel.
Građani tokom protesta u lokalnoj biblioteci Koni Morela
Više od nedelju dana javnost mnogih američkih gradova kivna je zbog okolnosti smrti još jednog Afroamerikanca za šta je uhapšen i optužen belački policajac iz Minesote. Poslednji je, od najmanje petnaest slučajeva takve vrste, koji su desili u poslednjih šest godina.
„Tu sam iz solidarnosti sa svima u Betezdi, ali i širom zemlje koji pokušavaju da se zauzmu za sebe – da glasno govore i da ih javnost čuje u vezi sa istorijskim nepravdama koje se događaju u ovoj zemlji“, kaže za Glas Amerike Endrju Hem student na Američkom univerzitetu pravnih nauka u Vašngtonu sa kojim razgovaramo tokom protesta.
Međutim, protesti organizovani i započeti kao mirni, u mnogim gradovima prerasli su u nasilje, što je iniciralo raspoređivanje Nacionalne garde širom Sjedinjenih Država – pa čak i najave o razmeštanju vojnih snaga ukoliko se situacija ubrzo ne bude smirila. Nije, međutim, vojska ono što je trenutno Americi potrebno – smatra pastor betezdanske Prezbeterijanske crkve Čarls Buker.
„Obuka iz nenasilja. Svi. Pa čak i vojska, ma koliko to besmisleno zvučalo. Kako se uzdržati od povlačenja obarača. Blaže i odgovornije reagovati“, ukazuje pastor koji navodi da je na životnom primeru svoje supruge, rodom iz El Salvadora, shvatio sa kakvim se problemima mogu suočiti ljudi drugačije boje kože i kulture.
„Potrebno je da živimo jedni sa drugima da bismo razumeli kako da međusobno komuniciramo. Ali za to je potrebno da delimo život – to je ono što je najvažnije“, podvlači pastor Buker.
Učesnici protesta zbog smrti Džordža Flojda
Sa druge strane, za Endrjua Hema – rešenje trenutnih problema trebalo bi, kaže, potražiti u ljudskom srcu.
„Inicira postupke pojedinaca unutar lokalne zajednice, ali i širim delovima društva. Kako se menja srce menjaće se i društvo“, podlači Hem.
Međutim, značajan broj pojedinaca izabrao je nasilje – kojim kompromituje ideju u delu američkog društva da je važno odgovoriti na pojavu koja životno ugrožava veliki deo američkih građana. Međutim, za našu sagovornicu sa početka priče Lorenu Terel – stvari su jasne.
„Postoji ogromna razlika između protestovanja i pljačkanja. To se ne može izjednačiti. To su dve različite stvari. Pljačkaši nemaju nikakve veze sa ovim pokretom. I to svima treba da bude veoma jasno“, podvlači Loren Terel.
Demonstranti pred bibliotekom u Betezdi
Svrha akcije, koja je krunisana protestom i šetnjom više od hiljadu ljudi održanom bez incidenata bila je da svi ljudski životi jednako vrede, rekla nam je Karla Stefan, jedna od jedanaest organizatora, učenica srednje škole Volt Vitman, koja ime nosi po čuvenom američkom piscu, novinaru i humanisti.
„Potrebno je da ljudi istupe i pozovu svoje prijatelje, porodice – da se obrazuju i da ne budu ućutkivani kada skreću pažnju na slučajeve rasizma. I to ne samo kada se dogodi da neko bude ubijen. Svi moramo da se potrudimo da ovo bude sigurno mesto za život učenika i crnačke populacije uopšte“, istakla je jedna od organizatorki protesta.
Ne propustite: Protesti u SAD očima doseljenika sa BalkanaReči su to koje bi mogle pobuditi nadu u trenutku u kome se Sjedinjene Države nalaze pred izazovom pred kakvim nisu bile od 1968. godine i ubistva aktiviste i borca za ljudska prava Martin Lutera Kinga mlađeg.