Rusija bi mogla da upotrebi svoju novu hipersoničnu raketu "Orešnik" za napad na "centre odlučivanja" u Kijevu kao odgovor na ukrajinsko ispaljivanje zapadnih projektila na rusku teritoriju, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin.
Rusija do sada nije napala ministarstva ukrajinske vlade, parlament ili kancelariju predsednika tokom rata koji traje 33 meseca.
Kijev je snažno zaštićen protivvazdušnom odbranom, ali Putin kaže da "Orešnik", koji je Rusija prvi put ispalila prošle nedelje, nije u stanju da bude presretnut - tvrdnja koju zapadni stručnjaci gledaju sa skepticizmom.
"Naravno, odgovorićemo na udare koji su u toku na rusku teritoriju raketama dugog dometa zapadne proizvodnje, a jedan od mogućih odgovora uključuje i eventualni nastavak testiranja "Orešnika" u borbenim uslovima", rekao je Putin na bezbednosnom samitu zemalja bivšeg Sovjetskog saveza u Kazahstanu.
"Trenutno, Ministarstvo odbrane i Generalštab biraju ciljeve za gađanje na teritoriji Ukrajine. To mogu biti vojni objekti, odbrambena i industrijska preduzeća ili centri za donošenje odluka u Kijevu“, rekao je on.
Ne propustite: Koliko je svet daleko od nuklearnog rata?Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski osudio je Putinovo promovisanje "Orešnika" kao taktiku za ometanje pokušaja da se okonča rat, posebno od strane novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa.
„On ne traži završetak ovog rata. Štaviše, Putin želi da spreči druge da završe rat“, rekao je Zelenski u video poruci.
„On može da nastavi da rukuje svojim "Orešnikom" samo da bi osujetio napore predsednika Trampa koji će sigurno uslediti nakon njegove inauguracije. Putin želi da eskalira situaciju do te mere da pokušaji predsednika Trampa propadnu. Tako da ne može da okonča rat."
Putin je rekao da je masovni ruski napad na Ukrajinu preko noći takođe bio odgovor na kijevsko korišćenje američkih balističkih projektila ATACMS. Zelenski je rekao da je Rusija koristila krstareće rakete sa kasetnom municijom u napadu, što je prekinulo snabdevanje strujom za više od milion ljudi.
Zelenski je takođe rekao da razgovara sa zapadnim liderima, uključujući generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea, britanskog premijera Kira Starmera i nemačkog kancelara Olafa Šolca, kako bi osmislili odgovor na „pokušaj Rusije da učini situaciju nepodnošljivom i da odugovlači rat“.
Rusija kaže da je Ukrajina prvi put ispalila ATACMS na zapadnu Rusiju 19. novembra, što ju je navelo da odgovori dva dana kasnije ispalivši "Orešnik" na ukrajinski grad Dnjepar.
Od tada, Rusija tvrdi da je Ukrajina ispalila više zapadnih raketa dugog dometa na Kursk, kao da je u udarima koristila i britanske rakete. Putin je na samitu ponovio da to, sa stanovišta Moskve, znači „direktnu umešanost” Zapada u oružani sukob sa Rusijom.
Ne propustite: Analitičari: Rusija šalje poruku Zapadu upotrebom savremene balističke raketePutin je rekao da ruska proizvodnja naprednih raketnih sistema premašuje proizvodnju NATO-a deset puta, i da Moskva planira da poveća proizvodnju. On je rekao da Rusija ima nekoliko "Orešnika" spremnih za upotrebu.
Putin se, drugi put za manje od nedelju dana, pohvalio da je "Orešnik" po svojoj razornoj moći uporediv sa nuklearnim oružjem. Zapadni stručnjaci za bezbednost kažu da bi ova raketa, kao i mnoge druge u ruskom arsenalu, mogla da bude opremljena nuklearnom bojevom glavom.
Tenzije između zaraćenih strana su naglo porasle sa razmenom raketa, a Putin je prošle nedelje ažurirao rusku nuklearnu doktrinu kako bi proširio listu scenarija koji bi Moskvu mogli navesti da lansira nuklearno oružje.
Ali, pet izvora upoznatih sa američkim obaveštajnim službama, reklo je Rojtersu da odluka SAD da dozvoli Ukrajini da ispaljuje američko oružje dublje u Rusiju nije povećala rizik od nuklearnog napada – što je, kako su rekli, još uvek malo verovatno.