Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je u utorak da je situacija u četiri dela Ukrajine za koja tvrdi da ih je anektirao ranije ove godine "izuzetno teška".
Obraćajući se pripadnicima ruskih službi bezbednosti, Putin je istakao oblasti Donjeck i Luhansk na istoku Ukrajine, kao i Herson i Zaporožje na jugu.
"Ljudi koji tamo žive, građani Rusije, oslanjaju se na vas, na vašu zaštitu", rekao je Putin.
Rusija nikada nije u potpunosti kontrolisala nijednu od četiri oblasti koje su u septembru bile deo Putinove odluke o pripajanju. Njegov potez je odbacila međunarodna zajednica.
Putin je u utorak pozvao najvišu rusku bezbednosnu agenciju, FSB, da pojača nadzor na granicama i unutar zemlje, s ciljem borbe protiv, kako je rekao, novih pretnji iz inostranstva i izdajnika u zemlji.
Njegovi komentari usledili su dan nakon što je posetio Minsk, gde je naglašavao prednosti saradnje sa susednim saveznikom Belorusijom, izazivajući strah u Kijevu da su u toku planovi za zajedničku kopnenu ofanzivu.
Zelenski traži više vojne pomoći
Na sastanku sa liderima Združenih ekspedicionih snaga (JEF) u Letoniji u ponedeljak, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski hitno je zatražio dodatnu vojnu i odbrambenu podršku.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski govori preko video linka, dok premijeri Letonije Krisjanis Karins i Velike Britanije Riši Sunak slušaju, tokom sastanka Združenih ekspedicionih snaga u Rigi, Letonija, 19. decembra 2022.
"Ruska agresija može i mora da propadne. A naš zadatak je sada da to ubrzamo. Sada — na ovom samitu — pozivam vas da učinite sve da ubrzate poraz okupatora", rekao je Zelenski.
Snage JEF-a, koje predvodi Ujedinjeno Kraljevstvo, uključuju Dansku, Finsku, Estoniju, Island, Letoniju, Litvaniju, Holandiju, Švedsku i Norvešku; osam članova grupe su takođe članice NATO-a, a Finska i Švedska trenutno su van tog saveza i na putu da mu se pridruže.
Komandant ukrajinskih združenih snaga Sergej Najev rekao je da veruje da je na Putinovom sastanku sa beloruskim kolegom bilo reči o "daljoj agresiji na Ukrajinu i širem uključivanju beloruskih oružanih snaga u operaciju protiv Ukrajine".
Ruski predsednik Vladimir Putin i predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko prisustvuju brifingu za medije nakon sastana u Minsku, Belorusija, 19. decembra 2022.)
Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko više puta je rekao da nema nameru da šalje svoje trupe u Ukrajinu, nakon što je ruskoj vojsci omogućio da belorusku teritoriju koriste prilikom invazije u februaru 2022.
"Rusija nema interesa da bilo koga apsorbuje", rekao je Putin tokom konferencije za novinare. "U tome jednostavno nema svrsishodnosti... To nije preuzimanje, to je pitanje usklađivanja politike".
Upitan o ovom komentaru, portparol američkog Stejt departmenta Ned Prajs rekao je da ga treba tretirati kao "vrhunac ironije", s obzirom na to da "dolazi od lidera koji u sadašnjem trenutku, upravo sada, nastoji da nasilno apsorbuje svog mirnog prvog suseda".
Prajs je dodao da će Vašington nastaviti veoma pažljivo da prati da li će Belorusija pružiti dodatnu podršku Putinu i da će "na odgovarajući način" odgovoriti ako to učini.
Ne propustite: Kijev ponovo na meti ruskih dronova, u ratu ubijeno nekoliko stotina deceKremlj je odbacio navode da je Putin želeo da gurne Belorusiju u aktivniju ulogu u sukobu. Novinska agencija RIA Novosti citirala je portparola Kremlja Dmitrija Peskova koji je rekao da su takvi izveštaji "neosnovani" i "glupi".
Niko od novinara prisutnih na sastanku u ponedeljak nije pitao Putina ili Lukašenka o ratu.
Saradnja Rusije i Belorusije
Lideri Rusije i Belorusije ograničili su svoje odgovore na sve bližu ekonomsku i defanzivnu usklađenost između dve bivše sovjetske države i uzbuđenje povodom nedeljnog finala Svetskog prvenstva u fudbalu u Kataru.
Lukašenko je u jednom trenutku nazvao Putina "starijim bratom", hvalio je Rusiju kao prijatelja koji im je "pružio ruku", obezbeđujući Belorusiji naftu i gas po sniženim cenama.
"Rusija može da se snađe bez nas, ali mi ne možemo bez Rusije", rekao je on.
Ovo je bilo prvo Putinovo putovanje u Minsk od vremena pre pandemije Kovida 19 i talasa prodemokratskih protesta 2020. koje je Lukašenko slomio uz snažnu podršku Kremlja.
Poseta se dogodila nekoliko sati nakon što je još jedna runda ruskih udara bespilotnim letelicama bila usmerena na Kijev, tokom kojih je ukrajinsko vazduhoplovstvo saopštilo da je njihova protivvazdušna odbrana oborila 30 kamikaza dronova.
Najmanje tri osobe su povređene, a devet zgrada je oštećeno u napadu na region glavnog grada Ukrajine, što je treći ruski napad u šest dana.
Procene su da je najnovija serija napada usmerena na uništenje ukrajinske energetske mreže, što izaziva obimne nestanke struje usred niskih temperatura.
Vatrogasac gasi vatru na važnom energetskom objektu, pogođenom u ruskom napadu na Kijev, 19. decembra 2022.
Obraćajući se medijima u ponedeljak, generalni sekretar UN Antonio Gutereš izrazio je rezerve u pogledu mogućnosti "efikasnih mirovnih pregovora" u bliskoj budućnosti. Takođe je govorio o Putinovoj poseti Belorusiji usred strahovanja od nove ofanzive na Kijev.
"Videćemo šta će se desiti. Mnogo je glasina o mogućim novim ofanzivama", rekao je Gutereš. "Moj stav je vrlo jasan. Nikada ne postoji vojno rešenje za ove probleme. Ali važno je da rešenje bude u skladu sa Poveljom UN i međunarodnim pravom".
Beloruski Hajun, kanal koji prati kretanje ruske vojne opreme i naoružanja, izvestio je da je Rusija prebacila najmanje 50 vojnih kamiona Ural i još jedan konvoj od 30 kamiona u Belorusiju tokom prošle nedelje.
Rusija i Belorusija objavile su u oktobru da osnivaju zajedničke regionalne snage. Ruska novinska agencija Interfaks javila je u ponedeljak da je rusko ministarstvo odbrane saopštilo da će trupe raspoređene za te aktivnosti izvoditi vojne vežbe.
Analitičari kažu da bi Kremlj mogao ponovo tražiti neku vrstu beloruske vojne podrške za svoje operacije u Ukrajini. Ali, prema oceni Instituta za proučavanje rata iz Vašingtona, zimsko vreme i iscrpljeni resursi Rusije znače da do bilo kakvog velikog ruskog napada verovatno neće doći uskoro.
Neke informacije za ovu priču stigle su od Asošiejted presa, agencije Frans pres i Rojtersa. Dopisnica VOA UN-a Margaret Bešir doprinela je pisanju ovog izveštaja.