Transpacifički trgovinski sporazum ili TPP, je jedan od najvećih i najsveobuhvatnijih trgovinskih sporazuma u američkoj istoriji. Medjutim, sindikati i drugi kritičari sporazuma u Sjedinjenim Državama mu se snažno protive, jer se boje da će dovesti do velikog gubitka radnih mesta. Glas Amerike je posetio Gejlsburg, grad u saveznoj državi Ilinois, gde mnogi krive još jedan značajan trgovinski sporazum za zatvaranje kompanije koja je zapošljavala veliki broj radnika.
Nekada je Trejsi Vorner imala sve što joj je bilo potrebno zahvaljujući prihodima od posla u fabrici „Mejteg“ u delu Gejlsburga poznatom kao „Grad bele tehnike“
„Nismo radili tamo samo zbog novca. Želeli smo da budemo deo nečega. Barem sam bila deo nečega. Htela sam da moje ime bude deo gotovog proizvoda“.
Taj proizvod je bio frižider popularan u mnogim domaćinstvima. Ali ovi kućni uredjaji ne nalazi se u jednoj od tih kuhinja. Poslednji koji su izašli sa Mejtegove fabričke trake 2004, kada je fabrika zatvorena, izloženi su u Istorijskom drušvu Gejlsburga. Danas je „Grad bele tehnike“ deo prošlosti, prazni i propali podsetnik prošlog prosperiteta Gejlsburga.
„Ogorčena sam jer sam uložila svoje vreme u toj fabrici. Stvarno sam mislila da ću da se tamo penzionišem“, kaže Trejsi Vorner.
Posao Trejsi Vorner, zajedno sa 1.500 drugih, premešten je u Meksiko kada je Mejteg iz Gejlsburga tamo preselio fabriku 2004.
„Teško je, jer je u pitanju ponos. Bili smo ponosni na svoj posao i proizvode koje smo pravili svojim rukama“, kaže Džordž Karni, koji je trenutno nezaposlen i dobija invalidsku penziju, a krivi Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini, poznat pod skraćenicom NAFTA, iz 1994, za gubitak posla na kojem je radio 21. godinu u „Gradu bele tehnike“.
„Kada svi izgubimo posao u istoj fabrici, i sve ode preko granice, razumljivo je da pomislite da je NAFTA problem“.
Knjiga autora Čeda Brotona „Boom, Bust, Exodus“ je studija o trajnom uticaju NAFTE na Gejlsburg.
„U osnovi, sporazum NAFTA je promenio stvari u korist korporacija i stvorio podsticaje da se proizvodnja premesti u Meksiko. Grad je ostao bez plata u vrednosti 60 miliona dolara. Izgubili su poreske prihode, a tu su i indirektni troškovi za lokalni biznis“.
Broton sumnja da će neminovni Transpacifički trgovinski sporazum pomoći američkim radnicima da se takmiče sa nižom cenom radne snage u mnogim azijskim zemljama.
„Obama obećava da će TPP biti drugačiji od NAFTE, da će poboljšati standarde radnika tako što će nametnuti zakonske mehanizme u zemljama poput Vjetnama i Malezije, ali ostaje da se vidi. Skeptičan sam, iskreno, da će te odredbe biti sadržane u sporazumu“.
I Džordž Karni je pesimista.
„NAFTA je polako i postepeno dovodila do izvoza poslova u inostranstvo. Mislim da će ovaj novi sporazum povrediti ljude mnoge brže nego što je NAFTA“.
Danas Tresji Vorner radi dvostruko više sati samo da bi zaradila pola svoje plate iz vremena kada je Mejteg proizvodio frižidere u Gejlsburgu. I ona sumnja u TPP“.
„Sporazum predstavlja izdaju američkog radnika. Mislim da je čak jeftinije u Kini. Mislim da radnici rade tamo za čak i manje nego u Meksiku.“
Trejsi Vorner nije jedina. Ratifikacija Transpacifičkog trgovinskog sporazuma nailazi na otpor u Kongresu, a protive joj se i neki od kandidata za predsedničku nominaciju.