Najveći problem u Srbiji u vezi sa koronavirusom je što je mali broj ljudi testiran, kaže za Glas Amerike penzionisani epidemiolog Zoran Radovanović i objašnjava da je izvršeno malo testova, jer su relativno skupi, jer ih Srbija nije ni imala, "pa su kriterijumi koga testirati bili visoko postavljeni".
U Srbiji su, prema poslednjim podacima, koronavirusom zaražene 83 osobe.
Prema njegovim rečima, ciljalo se se samo na one za koje je verovatno da zaista imaju tu bolest, pa su propušteni mnogi drugi.
"Tedros Gebrejesus, generalni direktor SZO, insistira na testiranju. Kaže: testing, testing, and testing. Što više testiranja da otkrivate obolele. Tako da mi nemamo baš predstavu koliko je zaraženih u Srbiji", ističe Radovanović.
On ukazuje i na primer Južne Koreje, koja je za sada uspešno suzbila prvi talas epidemije. "Ona je obavila neverovatan broj testova. Mnogo više nego što smo mi u stanju. Mi smo samo 420 testova uradili do sada", dodaje sagovornik Glasa Amerike.
Ne propustite: Dok zemlje uvode "društveno distanciranje", SZO traži više testiranjaRadovanović ističe da situaciju u Srbiji dodatno komplikuje talas ljudi koji se iz inostranstva, pretežno iz Zapadne Evrope vratio u Srbiju zbog uskršnjih praznika.
"Savetovano je da odustanu od puta, ali za kratko vreme, za dva dana stiglo ih je oko 40.000. To može malo da komplikuje epidemiološku situaciju".
Ublažavanje epidemiološke krive
Na pitanje kako iz ugla struke ocenjuje mere koje povlače vlasti u Srbiji, Radovanović podseća da Svetska zdravstvena organizacija predlaže da se ide na energično suzbijanje, "ali to se uglavnom odnosi na razvijenije zemlje".
Srbija se, kako kaže, opredelila za blaži pristup, za takozvano ublažavanje.
"Mi ne možemo da sprečimo, niko ne može da potpuno eliminiše bolest, ali nama je cilj da ovim merama razvučemo tu epidemijsku krivu. Zato što ni jedna zemlja nema dovoljno respiratora i ležajeva u jedinicama intenzivne nege. Došlo bi do začepljenja kada bismo pustili da se epidemija razvija prirodnim tokom. Upravo zato je uvedena ova mera da bi se taj epidemijski talas što više razvukao. Jer, ako nemate tako strm vrh, onda ćete lakše i sa većom verovatnoćom uspeti bar da veći broj pacijenata smestite u jedinice intenzivne nege i biće im dostupniji respiratori", kaže epidemiolog Zoran Radovanović.
Ne propustite: U Srbiji trend ubrzanog rasta broja zaraženih, jedan pacijent kritičnoGovoreći o uvedenom vanrednom stanju u Srbiji, Radovanović smatra da je bilo dovoljno proglasiti vanrednu situaciju, koja je, prema njegovom mišljenju "moćno oružje za borbu protiv epidemije".
Na pitanje da li uvedeni policijski čas i zabrana izlaska za starije od 65 godina može da popravi epidemiološku situaciju, on kaže da to ima i svojih prednosti, ali i mana.
Kako ističe, Kinezi su izveli gigantski potez i "u istoriji čovečanstva nije bilo protivepidemijske akcije takvih razmera." Za sada je prvi talas suzbijen i videće se kako će se situacija dalje razvijati i hoće li epidemija ponovo da bukne.
"Svako je mogao da vidi kako je opadao broj obolelih i umrlih u tom delu Kine. Međutim, niko nije izračunao koliko ih je umrlo od infarkta, od šloga, od dijabetične kome, koliko je njih među tih 60 miliona ljudi dobilo banalnu upalu slepog creva, koje je zbog odsustva pomoći puklo, pa je onda bio ugrožen život. Dakle, ima mnogo tih efekata koji se ne vide, a koji isto tako treba staviti na drugi tas. Veliku stvar su uradili, ali cena je bila velika", kaže na kraju razgovora za Glas Amerike epidemiolog Zoran Radovanović.