U aprilu se navršava 51 godina od ubistva Martina Lutera Kinga, afroameričkog lidera pokreta za građanska prava koji je promenio i Ameriku i svet. Iako su u SAD smanjene rasne napetosti, neke podele i dalje ostaju.
Govor koji je Martin Luter King održao 29. avgusta 1963. pokrenuo je naciju I razgovor o pitanjima građanskih prava i ekonomske nepravde u Americi, kaže profesorka na Američkom Univerzitetu Šeri Vilijams.
“On je želeo da postigne ne samo rasnu, već i ekonomsku jednakost. Znamo da je pre nego što su ga ubili bio na čelu Kampanje siromašnih I da je u Memfisu učestvovao u štrajku komunalnih radnika koji su se borili za minimalac”.
Profesor na Univerzitetu Hauard Greg Kar kaže da ima napretka, ali da ekonomske nejednakosti i dalje postoje.
“Ako gledate crnačko stanovništvo u Americi ekonomski, crnačke porodice – na svaki dolar koji poseduje belačka porodica, crnačka poseduje 10 centi. Dakle, samo jednu desetinu prihoda belačkog domaćistva. To je apsurdno”.
Demonstranti protiv rasizma marširaju na godišnjicu desničarskog protesta u Šarlotsvilu u Virdžiniji, 12. avgusta 2018.
Ali, relativno osnažena američka ekonomija poboljšala je i stanje na tržištu rada. Nezaposlenot među crncima je prošle godine bila ispod 6 odsto, što je najmanje od 1972. Ipak, prema novoj studiji Harvarda, polovina Afroamerikanaca prijavljuje diskriminaciju na radnom mestu. Jonas Bešavred je softverski inženjer u Silicijumskoj dolini. Kao imigrant iz Afrike, kaže, suočava se sa istom diskriminacijom kao Afroamerikanci.
“Recimo, to su male stvari kao kada odete na sastanak sa investitorom I jednostavno vidite da ga ne zanima to što vi imate da kažete. Možda je to zbog vaše ideje, ili nečega na čemu radite, ali ponekad možete da osetite da je to zbog vas, vaše boje kože. Možda nemaju posla sa ljudima druge rase. Ali, ja ih samo otkačim, priznam da ovo nije za mene i idem dalje”.
Članovi pokreta Black Lives Matter protestuju na kampusu univerziteta Hofstra. (arhivski snimak)
Policijska brutalnost u crnačkim zajednicama u Americi takođe zabrinjava. Na to redovno podseća pokret Black Lives Matter (Životi crnaca su važni), osnovan 2014. pošto je policajac belac u Mizuriju upucao jednog crnca.
“Ovaj pokret nam je jednostavno otvorio oči. Pomogao nam je da shvatiimo da će se naš rad isplatiti, iako nas trenutno me tretiraju humano I ne vide kao moćne”, ističe Denis Rodrigez iz pokreta "Životi crnaca su važni."
Ipak, život crnaca u Americi promenio se od čuvenog govora Martina Lutera Kinga “Ja imam san”. Afroamerikanac je dvaput izabran za predsednika – 2008. I 2012. Ali, konačno rešenje pitanja rasizma – pogotovo sa skorim oživljavanjem grupa koje zastupaju superiornost belaca – je na dugom štapu.