Žalbeno veće Međunarodnog mehanizma za krivične sudove, naslednika Haškog tribunala, potvrdilo je prvostepenu osuđujuću presudu Ratku Mladiću, bivšem komandantu Vojske Republike Srpske, za genocid i druga krivična dela tokom rata u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine - kojom je osuđen na doživotnu kaznu zatvora.
To znači da je Mladić pravosnažno proglašen krivim po deset tačaka optužnice – za učešće u genocidu u Srebrenici, progon, istrebljenje, ubistvo, deportaciju stanovništva, prisilno premeštanje stanovništva, terorisanje stanovništva, protivpravne napade na civile i uzimanje talaca.
Drugostepenu presudu saopštila je predsedavajuća Žalbenog veća - sudija Priska Matimba Nijambe. Sve žalbe odbrane i tužilaštva Žalbeno veće je odbacilo.
Žrtve rata u Bosni i Hercegovini
Demografski odsek Kancelarije tužitelja Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju utvrdio je da su u ratu u Bosni i Hercegovini poginule 104.732 osobe – 42.106 civila i 62.626 vojnika.
Stradalo je 68.101 Bošnjaka, 22.779 Srba, 8.858 Hrvata i 4.995 pripadnika drugih nacionalnosti.
Eva Tabo, jedna od glavnih demografkinja Haškog tužilaštva, te podatke je objavila u knjizi “Rat u brojkama - Demografski gubici u ratovima na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. do 1999.”
Nijambe je, između ostalog, tokom izlaganja ukazala da je Žalbeno veće konstatovalo da Mladić nije pokazao da je Pretresno veće u prvostepenom postupku pogrešilo, odnosno da suđenje nije bilo pravično.
"Žalbeno veće konstatovalo je i da Mladić u svojoj žalbi nije bio uspešan u ukazivanju da je Pretresno veće pogrešilo u proceni dokaza za koje tvrdi da su oslobađajući. Odnose se na njegovo učešće u sveobuhvatnom udruženom zločinačkom poduhvatu", navela je sudija Nijambe.
Takođe, kao neuverljiva ocenjena je Mladićeva tvrdnja da je njegov cilj bio da se civilno stanovništvo humano evakuiše iz Srebrenice.
"Žalbeno veće konstatovalo je da Mladić nije doveo u pitanje ključne zaključke na koje se pretresno veće oslonilo, uključujući i zaključak da je ponašanje Vojske Republike Srpske prouzrokovalo humanitarnu krizu koja je prethodila razmeštanju stanovništva, kao i da je to razmeštanje bilo nasilno. Žalbeno veće je konstatovalo da Pretresno veće nije pogrešilo kada je ocenilo da je uklanjanje žena, dece i starijih muškaraca muslimana bilo prisilno", ukazala je predsedavajuća Žalbenog veća.
Sudija Nijambe je imala suprotno mišljenje od ostalih članova Žalbenog veća Mehanizma za međunarodne krivične sudove i u izdvojenom mišljenju navela da bi ona naložila da se Mladiću ponovi suđenje pred drugim sudskim većem.
“Imajući u vidu prirodu i težinu pravnih grešaka uočenih u ovom predmetu, za razliku od drugih članova Žalbenog veća, ja bih naredila da se Mladiću ponovi suđenje pred drugim prvostepenim sudskim većem. Po svim tačkama optužnice. Izuzev optužbe 6 za uzimanje taoca u udruženom zločinačkom poduhvatu”, navela je između ostgalog u izdvojenom mišljenju napisanom na šezdesetak stranica, prenosi N1.
Nijambe je, podseća bosanski portal Klix.ba, bila članica sudskog veća koje je osudilo Zdravka Tolimira za genocid u Srebrenici, ali je ona i tada izdvojila mišljenje na 38 stranica, gdje je rat u BiH nazvala “građanskim”, osporavala razmere zločina u Srebrenici, stepen krivice rukovodstva Republike Srpske, te je Tolimira smatrala nevinim.
Prvostepenog haškog osuđenika, koji je prisustvovao izricanju presude zastupala je Peta-Luiz Bagot, pravna savetnica odbrane. Njegovi pravni zastupnici nisu bili prisutni.
Ne propustite: Odbačen zahtev Mladićeve odbrane za odlaganje izricanja pravosnažne presudeMladić je prethodno zahtevao da u sudnici moraju biti prisutni on i obojica njegovih branilaca Branko Lukić i Dragan Ivetić, odbijajući da izricanje presude prati virtuelno ili uz jednog advokata. Ivetić izricanju presude nije prisustvovao obrazloživši svoju odluku bolešću, dok je Lukić, sa druge strane poručio, da ne može protiv uputstava svog klijenta.
Mladićeva odbrana je krajem maja tražila odlaganje izricanja pravosnažne presude do momenta kada bi njegovi branioci mogli biti lično prisutni u sudnici sa svojim klijentom.
Međutim, Međunarodni mehanizam za krivične sudove odbacio je taj zahtev ostavši pri prethodnoj odluci da presuda bude izrečena 8. juna.
Ne propustite: Mladićeva odbrana traži odlaganje izricanja pravosnažne presudeTužba Bosne i Hercegovine za genocid
Bosna i Hercegovina je 1993. godine podnela tužbu za genocid protiv bivše Savezne Republike Jugoslavije (federacije koju su činile Srbija i Crna Gora) Međunarodnom sudu pravde u Hagu.
Presudom donetom 2007. sud je masovna ubistva bošnjačkog stanovništva u BiH definisao kao genocid – utvrdivši da tadašnje vlasti u Beogradu nisu počinile, učestvovale, niti podsticale izvršenje genocida tokom rata u BiH od 1992. do 1995.
Međutim, presuđeno je i da Srbija nije učinila dovoljno da bi sprečila ili kaznila odgovorne za genocid, čime je prekršila Konvenciju o sprečavanju i kažnjavanju genocida Ujedinjenih nacija.
To je, ujedno, bio i prvi slučaj da je neka država bila optužena za genocid od usvajanja Konvencije UN-a.
Genocid je zločin usmeren na uništavanje nacionalne, etničke, verske ili rasne grupe ubijanjem njenih članova, nanošenjem teških fizičkih ili psihičkih povreda, ili stavljanjem te grupe u životne uslove koji mogu dovesti do njenog uništenja, definisano je Konvencijom o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, koji je Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila 1948.
Mladić, bivši komandant Vojske Republike Srpske (VRS), 2017. godine prvostepeno je osuđen na doživotnu robiju zbog genocida u Srebrenici, progona Bošnjaka i Hrvata, terorisanje građana Sarajeva i uzimanje pripadnika međunarodnih mirovnih snaga (UNPROFOR-a) za taoce.
Tužilaštvo i odbrana su u avgustu 2020. uložili žalbu na prvostepenu presudu. Odbrana je zatražila oslobađajuću presudu po svim tačkama optužnice, ili da se Ratku Mladiću ponovo sudi - dok je Tužilaštvo zatražilo da bude proglašen krivim i za genocid u još pet opština: Prijedoru, Sanskom Mostu, Foči, Kotor Varoši i Vlasenici.
Suđenje Ratku Mladiću trajalo je od maja 2012. do decembra 2016.
Ne propustite: Specijalna savjetnica UN: Kriminalizovati negiranje genocida, o Srebrenici učiti svijetPrvostepeni haški osuđenik je posle raspisivanja međunarodne poternice bio u bekstvu šest godina, uhapšen je u maju 2011. u selu Lazarevu kod Zrenjanina. Pod imenom Milorad Komadić krio se u kući svog rođaka Branka Mladića.
Međunarodni sud pravde u Hagu, presudom iz 2007. donetom po tužbi Bosne i Hercegovine protiv Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), utvrdio je odgovornost Srbije koja prema mišljenju suda nije sprečila i kaznila zločin genocida u vezi sa događajima u Srebrenici jula 1995, dok su istom presudom direktnim izvršiocima genocida označeni vojska i policija Republike Srpske (RS).
Ne propustite: Selma Jahić: Priznanje genocida potrebno za pomirenje i poverenje Bošnjaka i SrbaU periodu od 11. do 22. jula 1995. pošto je području Srebrenice, koje je bilo pod zaštitom Ujedinjenjih nacija, prešlo pod kontrolu Vojske Republike Srpske kojom je komandovao prvostepeni haški osuđenik Ratko Mladić - ubijeno je više od 8.000 Bošnjaka.
Borelj i Varhelji: Poštovati odluke i objektivnost tribunala
Konačna presuda u slučaju Ratka Mladića pred Međunarodnim mehanizmom za krivične sudove je kraj ključnog suđenja u novijoj istoriji Evrope za ratne zločine, uključujući i genocid koji se odigrao u Bosni i Hercegovini, naveli su u zajedničkom saopštenju visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj i komesar za proširenje i politiku susedstva Oliver Varhelji.
“Dok se sećamo onih koji su izgubili život, najiskrenije saosećamo sa njihovim voljenima i preživelima. Ova presuda će doprineti procesu isceljenja svih koji su propatili”, poručili su Borelj i Varhelji.
Memorijalni centar Potočari blizu Srebrenice.
Kako se ističe u saopštenju, EU očekuje od svih političkih aktera u Bosni i Hercegovini i Zapadnom Balkanu da pokažu punu saradnju sa međunarodnim tribunalima, poštuju njihove odluke i priznaju njihovu nezavisnost i objektivnost.
“Poricanje genocida, revizionizam i glorifikacija ratnih zločina su suprotni najtemeljnijim evropskim vrednostima. Današnja odluka je prilika za lidere u Bosni i Hercegovini i regionu, u kontekstu činjenica, da povedu napred u odavanju pošte žrtvama i stvaranju sredine koja će dovesti do pomirenja kako bi se prevazišlo nasleđe rata i izgradio trajni mir”, saopštili su čelnici EU.
Kako su dodali, to je preduslov za stabilnost i sigurnost Bosne i Hercegovine i fundamentalno za njen put ka EU. To je, takođe, jedan od 14 ključnih prioriteta definisanih u mišljenju EK o zahtevu BiH za prijem u Evropsku uniju.
“Međunarodni i domaći sudovi u Bosni i Hercegovini i susednim zemljama treba da nastave misiju pružanja pravde svim žrtvama ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida, i članovima njihove porodice. Ne može biti nekažnjivosti”, zaključeno je u zajedničkom saopštenju Žozepa Borelja i Olivera Varheljija.
Savet bezbednosti razmatra rad Mehanizma
Drugostepena presuda Ratku Mladiću izriče se u danu u kome se održava i sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija na kojoj će se razmatrati izveštaj o radu Mehanizma za krivične sudove.
Ne propustite: Hag odbio žalbe Radete i Jojića, zahteva hapšenje i izručenjePredsednik Srbije Aleksandar Vučić, čije su Radeta i Jojić bivše stranačke kolege, jer je do 2008. bio visoki funkcioner SRS, više puta je ponavljao da traženi radikali neće biti izručeni nasledniku Haškog tribunala.
Inače, njegov bivši stranački šef Vojislav Šešelj je 2018. pravosnažno osuđen na deset godina zatvora zbog podsticanja progona, deportacije i prisilnog raseljavanja Hrvata u vojvođanskom selu Hrtkovci, 1992.
Kazna mu je uračunata u vreme koje je od 2003. do 2014, kada je pušten na lečenje u Srbiju, proveo u pritvoru Haškog tribunala - tako da se nije vraćao na njeno odsluženje.
Ne propustite: Srbija će se žaliti na odluku o izručenju dvoje radikala Hagu