Ruske snage u utorak su nastavile svoj pokušaj, koji traje nedeljama, da opkole i osvoje istočni ukrajinski brad Bahmut, gde komandant ukrajinskih kopnenih snaga opisuje situaciju kao "izuzetno napetu".
Osvajanje Bahmuta, poprišta nekih od najkrvavijih bitaka u celom ratu, bilo bi prva velika pobeda za Rusiju u više od šest meseci, i otvorilo joj put ka zauzimanju poslednjih preostalih urbanih centara u regionu Donjeck, jednom od četiri za koje Moskva tvrdi da ih je anektirala u okviru svoje "specijalne vojne operacije" u Ukrajini.
Ruski predsednik Vladimir Putin dao je nalog službi državne bezbednosti FSB da pojača bezbednost u četiri regiona - koja trenutno samo delimično kontrolišu njegove snage - i da odgovori na, kako navodi, pojačane operacije špijunaže i sabotaže protiv Rusije koje vrše Ukrajina i Zapad.
Putin je govorio nakon što je ruski regionalni guverner saopštio da se jedan dron srušio pored stanice za distribuciju prirodnog gasa, što je po svemu sudeći bio neuspešni napad na stanicu blizu grada Kolomna, na samo 110 kilometara od Moskve.
Ukrajina javno ne priznaje odgovornost za napade unutar Rusije. Ukoliko Kijev stoji iza incidenta u Kolomni, bio bi to pokušaj napada dronom u najvećoj blizini ruske prestonice od kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu pre godinu dana.
Rusko ministarstvo odbrane je ranije takođe optužilo Ukrajinu da je pokušala da izvrši dva napada dronom na dva južna ruska regiona tokom noći, ali nije izazvala nikakvu štetu.
"Grad gori"
Oko Bahmuta, ruski vojnici, zajedno sa plaćenicima Vagner grupe, pokušavaju da preseku linije snabdevanja ukrajinskih branilaca grada i da ih prinude da se povuku ili predaju.
"Uprkos značajnim gubicima, neprijatelj je poslao najbolje pripremljene jedinice Vagnera, koje pokušavaju da probiju našu odbranu i opkole grad", saopštio je ukrajinski general-pukovnik Oleksandr Sirski.
Zgrada pogođena u ruskom vojnom udaru na Bahmut, 27. februara 2023.
Neimenovani vojnik ukrajinske 93. mehanizovane brigade, govoreći na aplikaciji za razmenu poruka Telegram dok su eksplozije odzvanjale u pozadini, bio je prkosan: "28. februar, grad Bahmut. Grad gori, neprijatelj vrši pritisak. Sve će biti Ukrajina."
Ruska državna novinska agencija RIA objavila je video snimak na kome se vide ruski avioni Su-25 kako nadleću Bahmut. "Drago nam je što su naši avioni", govori čovek na video snimku identifikovan kao borac Vagner grupe, dodajući da im prisustvo aviona "pomaže psihološki."
U svom noćnom obraćanju u ponedeljak, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da situacija u Bahmutu "postaje sve komplikovanija".
On je rekao da ruske snage "stalno uništavaju sve što može da se iskoristi za zaštitu naših položaja".
Rusija je intenzivirala svoje napade na nekoliko oblasti u istočnoj Ukrajini, uključujući Bahmut. U razrušenom gradu je nekada živelo oko 75.000 ljudi.
Rojters je preneo da su ruske snage postigle određeni napredak sa severa i juga dok nastoje da opkole grad i odseku ukrajinske snage u njemu.
Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je u utorak da je Ukrajina pokušala da napadne dva južna ruska regiona tokom noći.
Ministarstvo odbrane saopštilo je da su napadi – u južnom Krasnodarskom i Adigejskom regionu – suzbijeni i da nisu naneli nikakvu štetu, preneo je Rojters.
Putin poziva na budnost
U Moskvi, ruski predsednik Putin rekao je zvaničnicima FSB-a, organizacije koja je nasledila KGB iz sovjetske ere - da moraju da zaustave "grupe za sabotažu", koje ulaze u Rusiju iz Ukrajine, da pojačaju zaštitu ključne infrastrukture i spreče zapadne pokušaje da ožive, kako je rekao, terorističke ili ekstremističke ćelije na ruskoj teritoriji.
Ruski predsednik Vladimir Putin na sastanku Federalne službe bezbednosti u Moskvi, 28. februara 2023.
"Zapadne obaveštajne službe tradicionalno vrlo aktivno rade u Rusiji, a sada su ubacili dodatno osoblje, tehničke i druge resurse da rade protiv nas", izjavio je Putin, koji je i sam bivši agent KGB-a.
"Moramo da odgovorimo na adekvatan način", dodao je.
Kremlj: Otvoreni za pregovore, ali nema odustajanja od osvojenih teritorija
Kremlj je u utorak ponovio stav da je Rusija otvorena za pregovore o okončanju ukrajinskog sukoba, ali da se nove "teritorijalne realnosti" ne mogu ignorisati.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima da se Rusija nikada neće odreći svojih pretenzija na četiri ukrajinska regiona za koje je Moskva proglasila da ih je pripojila prošle godine posle referenduma koje su Kijev i Zapad proglasili lažnim i nezakonitim.
"Postoje određene realnosti koje su već postale unutrašnji faktor. Mislim na nove teritorije. Ustav Ruske Federacije postoji i ne može se zanemariti. Rusija nikada neće moći da napravi kompromis oko toga, to su važne realnosti", rekao je Peskov u utorak, preosi Rojters.
Rusija je proglasila da je pripojila regione Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporožku prošlog septembra na velikoj ceremoniji u Moskvi.
Peskov je rekao da je Rusija otvorena za pregovore ako Kijev prihvati kontrolu Moskve nad tim regionima.
"Uz povoljno stanje stvari i odgovarajući odnos Ukrajinaca, ovo se može rešiti za pregovaračkim stolom. Ali glavno je da postignemo svoje ciljeve", rekao je on.
Proširenje NATO
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg odlazi u posetu Finskoj, u trenutku kada se Finska i Švedska spremaju da nastave razgovore sa Turskom sledeće nedelje o svojim kandidaturama za pridruživanje NATO-u.
Turski ministar inostranih poslova Mevlut Čavušoglu rekao je u ponedeljak da je sastanak zakazan za 9. mart.
Turska je u januaru prekinula pregovore kao odgovor na demonstrante krajnje desnice koji su spalili Kuran ispred turske ambasade u Stokholmu.
Švedska i Finska su podnele zahtev za ulazak u NATO kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu prošle godine. Sve postojeće članice NATO moraju da odobre njihove ponude.
Turska je izrazila primedbe na račun Švedske, optužujući vladu da je previše popustljiva prema grupama koje Ankara smatra terorističkim organizacijama.
Čavušoglu je u ponedeljak rekao da Švedska nije ispunila svoju stranu junskog sporazuma u kojem su se Švedska i Finska obavezale da će ukinuti ograničenja na prodaju oružja Turskoj i da će intenzivirati rad na zahtevima Ankare za izručenje osumnjičenih ekstremista.
Generalni sekretar NATO Stoltenberg rekao je tokom posete Turskoj ranije u februaru da je "došlo vreme" da se Švedska i Finska ratifikuju kao nove članice NATO. Samo Turska i Mađarska još nisu dale saglasnost.
Stoltenberg je ukazao na "legitimne bezbednosne zabrinutosti Turske", dok je rekao da su Švedska i Finska "obe učinile velike korake" ka ispunjavanju svojih obaveza prema sporazumu postignutom u Madridu prošle godine.