Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekao je u četvrtak da je posetio Hersonsku oblast gde se hiljade ljudi suočava sa posledicama poplava posle uništenja brane Kahovka. Stotine su spasene sa krovova poplavljenih kuća, puteva i polja. U međuvremenu, ukrajinske vlasti demantuju medijske izveštaje da su ukrajinske snage počele dugoočekivanu ofanzivu.
Zelenski je na društvenim mežama podelio video snimak svog sastanka sa zvaničnicima i rekao da su razgovarali o evakuaciji, obnavljanju ekosistema u regionu i vojnoj situaciji u toj oblasti.
To je usledilo posle njegovog noćnog obraćanja u sredu, u kojem je pozvao na "jasan i brz odgovor sveta".
Rekao je da su "potrebni veliki napori", uključujući pomoć grupa kao što je Međunarodni komitet Crvenog krsta (ICRC).
ICRC je ranije u sredu saopštio da blisko sarađuje sa Crvenim krstom Ukrajine kako bi podržao humanitarni odgovor na uništenje brane.
Ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba rekao je da je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg "obećao da će mehanizmi NATO biti korišćeni za pružanje humanitarne pomoći". Kuleba i Stoltenberg su najavili da će predvoditi sastanak u četvrtak sa saveznicima u NATO kako bi razgovarali o situaciji.
Guverner Hersonske oblasti je u četvrtak rekao da je oko 600 kvadratnih kilometara pod vodom.
Guverner Oleksandr Prokudin rekao je da je oko dve trećine poplavljenog zemljišta na strani reke Dnjepar koju je okupirala Rusija, dok je jedna trećina na strani koja je još pod kontrolom Ukrajine.
Prokudin je rekao da su u toku napori da se evakuišu ljudi iz poplavljenih područja.
Hidroelektrana se srušila u utorak, a Rusija i Ukrajina krive jedna drugu za uništenje.
Ekskluzivni snimci iz vazduha, koje je napravio AP, pokazuju uništenu branu i okolna sela u kojima su stotine objekata potopljeni. AP je izvijestio da dijelovi brane koji nisu pod vodom nemaju oštećenja karakteristična za bombardovanje, za šta Rusija optužuje Ukrajinu.
Moskva i Kijev se takođe međusobno optužuju sa granatiranje pogođenog područja, dok spasioci pokušavaju da spasu ljude i životinje od poplava.
Jedna osoba je poginula, a devetoro je povređeno u ruskog granatiranju grada Kersona - koji je nalazi na oko 60 kilometara nizvodno od brane - tokom evakuacija, saopštila je ukrajinska policija. Novinar Rojtersa u Hersonu rekao je da se čula artiljerijska vatra, ali nije mogao da pruži više detalja.
Kremlj je, bez iznošenja dokaza, optužio Ukrajinu da je granatirala ruske spasioce u poplavljenom području.
U međuvremenu, američki mediji - NBC i Vašington post - preneli su pozivajući se na anonimne izvore da su ukrajinske snage počele kontraofanzivu. Na pitanje o izveštajima, portparol generalštaba ukrajinskih oružanih snaga je odgovorio: "Mi nemamo te informacije", prenosi agencija Rojters.
U svom dnevnom izveštaju o Ukrajini, britansko ministarstvo odbrane u četvrtak je navelo da se vode žestoke borbe duž" više sektora fronta", te da Kijev ima inicijativu u većini područja.
Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu rekao je prethodno da su njegove snage odbile pokušaje ukrajinskih trupa da probiju liniju fronta u susednom regionu Zaporožje, prenela je ruska novinska agencija RIA. Rojters nije mogao da potvrdi te navode iz nezavisnih izvora.
Stotine hiljada ljudi bez vode za piće
Ukrajinske vlasti su u sredu hitno poslale vodu za piće u južni deo zemlje kako bi pomogle hiljadama ljudi koji su ostali blčokirani ili pobegli iz regiona dan posle pucanja brane Kahovka.
Predsednik Zelenski rekao je da su stotine hiljada ljudi "bez normalnog pristupa vodi za piće".
On je na Tviteru napisao da je uništavanje brane u ugašenoj hidroelektrani bilo "apsolutno namerno", okrivljujući ruske snage i dalje optužujući Moskvu da ne radi na tome da pomogne onima koji žive u oblastima pod ruskom kontrolom, a koji se sada suočavaju sa posledicama poplava.
Poplavljene ulice u Hersonu, u Ukrajini, 7. juna 2023. nakon što su se srušili zidovi brane Kahovka.
Ukrajinske vlasti saopštile su da je više od 17.000 ljudi evakuisano iz oblasti duž reke Dnjepar, dok je oko 40 gradova i sela poplavljeno u oblastima pod ukrajinskom kontrolom. Više od 900 ljudi evakuisano je iz oblasti koje je okupirala Rusija.
Ali pravi obim katastrofe za tu oblast sa 60.000 stanovnika još nije poznat.
Britansko ministarstvo odbrane navelo je u svojoj dnevnoj analizi u četvrtak da je nivo vode nastavio da raste tokom jučerašnjeg dana, ali da bi danas trebalo da počne da opada.
"Granatiranje je zakomplikovalo neke pokušaje evakuacije raseljenih stanovnika u poplavljenim oblatima", navodi se u izveštaju.
Ukrajina i Rusija su jedna drugu okrivile za uništavanje brane koja se nalazi oko 70 kilometara istočno od Hersona u delu Ukrajine, koji Rusija drži pod kontrolom već više od godinu dana.
Ukrajina kontroliše zapadnu stranu Dnjepra, dok Rusija drži istočnu teritoriju, koja je niža i podložnija poplavama. U oblastima pod ruskom okupacijom, dok su poplavne vode nastavile da rastu, neki stanovnici popeli su se na krovove svojih kuća čekajući da budu spaseni.
Voda unutar brane je kritična za poljoprivredu u regionu i kao snabdevanje pijaćom vodom za poluostrvo Krim, koje je Rusija nelegalno zauzela 2014. godine.
Spasioci evakuišu lokalno stanovništvo iz poplavljenog područja nakon probijanja brane Nova Kahovka, u Hersonu, Ukrajina, 7. juna 2023.
Još nije jasno kako će poplave uticati na rat, dok se Ukrajina priprema za veliku kontraofanzivu sa ciljem da povrati teritoriju koju je Rusija zauzela u prvim nedeljama sukoba.
Institut za proučavanje rata, istraživačka grupa iz Vašingtona, saopštila je da Rusija ima "veći i jasniji interes da poplavi donji Dnjepar, uprkos šteti na sopstvenim pripremljenim odbrambenim pozicijama".
Stručnjaci su rekli da se verovalo da je brana iz ere iz 1950-ih u zapuštenom stanju i da je podložna urušavanju, jer se voda već bila prelivala kada je zid popustio. Prema zvaničnicima, elektrana nije proizvodila struju od novembra.
Britansko ministarstvo odbrane saopštilo je u sredu da je akumulacija Kahovke bila na "rekordno visokom" nivou vode pre probijanja brane. Iako voda branu nije u potpunosti probila, ministarstvo je upozorilo da će se njena struktura "verovatno dodatno pogoršati u narednih nekoliko dana".
Spasioci evakuišu lokalnog stanovnika iz poplavljenog područja nakon popuštanja brane Nova Kahovka , usred ruskog napada na Ukrajinu, u Hersonu, Ukrajina, 7. juna 2023.
U Vašingtonu, Bela kuća je u utorak saopštila da ne može sa sigurnošću da saopšti šta je izazvalo uništenje ogromne brane, ali u izveštaju procenjuje da je eksploziju izazvala Rusija.
U Ujedinjenim nacijama, generalni sekretar Antonio Gutereš rekao je da se napadi na civile i civilnu infrastrukturu moraju zaustaviti.
On je rekao da je "tragedija još jedan primer užasne cene rata za ljude. Kapije patnje su preplavljene više od godinu dana. To se mora zaustaviti".
Posledice
I Ukrajina i Rusija zatražile su od Saveta bezbednosti UN da se hitno sastane povodom krize.
Šef UN-a za humanitarna pitanja Martin Grifits rekao je na sastanku da će razmere katastrofe biti u potpunosti sagledane tek u narednim danima, ali da je izvesno da će ona doneti "teške i dalekosežne posledice" za hiljade ljudi sa obe strane linije fronta na jugu Ukrajina koji su izgubili domove, sredstva za život i ispravnu vodu za piće.
"Uništavanje brane hidroelektrane Kahovka je verovatno najznačajniji incident oštećenja civilne infrastrukture od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine", rekao je Grifits članovima saveta.
Pogled na štetu koji je načinjen probijanjem brane Kahovka, u južnoj Ukrajini, 6. juna 2023, na satelitskom snimku Planet Laba.
On je ponovio da međunarodno humanitarno pravo štiti objekte kao što su brane jer njihovo uništavanje može prouzrokovati teške gubitke za civilno stanovništvo.
Grifits je takođe izrazio zabrinutost zbog rizika da poplavne vode pokrenu ukopane nagazne mine ili da šire kontaminaciju od eksplozivnog oružja, dodatno ugrožavajući civile.
Brana je snabdevala vodom deo poljoprivredne teritorije južne Ukrajine i Krimsko poluostrvo koje je okupirala Rusija, a omogućavala je i hlađenje nuklearne elektrane Zaporožje, ili ZNPP, koju kontroliše Rusija.
Akumulacija Kahovka, koju formira brana, obezbeđuje vodu za hlađenje reaktora ZNPP i bazena istrošenog goriva.
Rafael Grosi, šef Međunarodne agencije za atomsku energiju, rekao je u utorak da je nivo vode u rezervoaru opadao u utorak tokom celog dana, ali da lokacija ima rezervne opcije i da nema neposrednog rizika po bezbednost nuklearne elektrane.
Grosi, koji će sledeće nedelje otići u Ukrajinu, rekao je da bi jezero za hlađenje pored lokacije moglo da obezbedi dovoljno vode "za nekoliko meseci" i pozvao sve strane u Ukrajini da osiguraju da ono "ostane netaknuto".
Rusija je preuzela kontrolu nad ZNPP rano u svojoj invaziji na Ukrajinu, a Grosi je više puta isticao potencijal za nuklearnu katastrofu ako to područje ne bude zaštićeno.