Potonuo ruski ratni brod, Kijev tvrdi da je pogođen ukrajinskom raketom

Arhiva - Raketna krstarica ruske mornarice "Moskva" plovi kroz Bosfor, na putu ka Sredozemnom moru, u Istanbulu, Turska, 18. juna 2021.

Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je ratna krstarica Moskva, koja se smatra vodećim brodom ruske Crnomorske flote, potonula – pošto je odvučena u luku nakon eksplozije i požara, objavile su u ruske novinske agencije, prenosi Rojters.

Ministarstvo odbrane prethodno je saopštilo da je ratno plovilo iz sovjetske ere teško oštećen u požaru, posle eksplozije municije za koju ukrajinske vlasti tvrde da je posledica njenog raketnog udara.

Rusko ministarstvo nije priznalo da je brod napadnut, već je navelo da je u toku istraga i da je posada evakuisana. Ukrajinska južna vojna komanda saopštila je da ga pogodila raketama i da je počeo da tone.

Sjedinjene Države saopštile su da nemaju dovoljno informacija da utvrde da je li raketa pogodila ruski brod.

"U ovom trenutku nemamo kapacitete da iz nezavisnih izvora to potvrdimo, ali način na koji se ovo dogodilo je veliki udarac za Rusiju", ocenio je savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven.

Ranije je guverner Odese rekao da su ukrajinske snage raketnim udarima pogodile brod Moskva.

"Rakete Neptun koje čuvaju Crno more nanele su veoma ozbiljnu štetu ruskom brodu. Slava Ukrajini!" Guverner Maksim Marčenko je napisao na Telegramu.

Savetnik ukrajinskog predsednika Aleksij Arestovič rekao je da se sa Moskvom ”dogodilo iznenađenje”.

"Snažno gori. Upravo sada. A sa ovim olujnim morem, ne zna se da li će moći da dobiju pomoć" , rekao je on u prenosu na Jutjubu.

"Ne razumemo šta se dogodilo".

Brod Moskva je prvobitno izgrađen u sovjetsko doba u ukrajinskom Nikolajevu, a u službu je ušao početkom 1980-ih, navode ruski mediji.

Sa posadom od 510 ljudi, ranije je bio raspoređen u sukobu u Siriji gde je služio kao pomorska zaštita za vazdušnu bazu ruskih snaga Hmeimim.

Raketna krstarica nosi 16 protivbrodskih raketa P-1000 Vulkan, kao i niz protivpodmorničkih i minsko-torpednih oružja, navodi se u izveštajima.

Moskva je postala poznata rano u ratu kada je pozvala ukrajinske pogranične trupe koje su branile strateško Zmijsko ostrvo da se predaju, što su oni prkosno odbili.

U početku se verovalo da su dotični ukrajinski vojnici ubijeni, ali su u stvari oni bili zarobljeni.

Pušteni su u okviru razmene zatvorenika sa Rusijom krajem marta, saopštio je ukrajinski parlament.

Ukrajinska ombudsmanka Ljudmila Denisova rekla je da su vojnici opisali da su odvedeni na nepoznatu lokaciju gde su držani u uslovima smrzavanja i da su pretrpeli promrzline.