Rusija je u četvrtak nastavila da pumpa gas preko svog najvećeg gasovoda za Evropu posle 10-dnevnog zastoja, ublaživši neke od trenutnih strahova u snabdevanju Evrope, ali nedovoljno da okonča pretnju merama štednje kako bi se izborila sa potencijalnim nestašicom tokom zime.
Snabdevanje preko Severnog toka 1, koji ide ispod Baltičkog mora do Nemačke, obustavljeno je zbog održavanja postrojenja 11. jula, ali je, čak i pre tog prekida, protok smanjen na 40 odsto kapaciteta gasovoda usled spora izazvanom invazijom Rusije na Ukrajinu.
Protok se u četvrtak vratio na nivo kapaciteta od 40 odsto, pokazuju podaci Severnog toka, dan pošto je ruski predsednik Vladimir Putin upozorio da bi tokovi mogli biti dodatno smanjeni ili čak zaustavljeni.
Obnavljanje isporuke preko Severnog toka na nivoima koji su i dalje daleko ispod kapaciteta gasovoda znači da Nemačka, koja se posebno oslanja na rusko gorivo, i druge evropske ekonomije se i dalje bore da pronađu dovoljno gasa za zimu.
"S obzirom na nedostajućih 60 odsto i političku nestabilnost, još nema razloga da se oglasi da je sve rešeno", napisao je predsednik nemačkog regulatora mreže Klaus Miler na Tviteru.
Tokovi gasa preko drugih gasovodnih ruta, kao što je Ukrajina, takođe su opali otkako je Rusija izvršila invaziju na svog suseda u februaru, u onome što Moskva naziva "specijalnom vojnom operacijom".
Nemačka i nekoliko drugih država već su aktivirale prve faze planova za vanredne situacije, koji bi u nekim slučajevima mogli da dovedu do mera štednje. Grčka je u četvrtak saopštila da će primeniti rotirajuća isključenja struje kao poslednje sredstvo ako bude potrebno.
EU ima cilj da skladišta gasa budu popunjena 80 odsto do 1. novembra, dok neke zemlje EU imaju više ciljeve. Zalihe su sada popunjene oko dve trećine, sa sporim tempom dopunjavanja.
Gasprom, koji ima monopol na izvoz ruskog gasa gasovodima, nije odgovorio na zahtev za komentar.
Ne propustite: EU traži od članica da smanje potrošnju gasa za 15 odstoDa bi pokušala da spreči krizu snabdevanja za zimu, Evropska komisija je predložila dobrovoljni cilj za sve države EU da smanje upotrebu gasa za 15 odsto od avgusta do marta u poređenju sa upotrebom u istom periodu 2016-2021. Predlog Komisije bi omogućio Briselu da cilj učini obaveznim u vanrednim okolnostima sa snabdevanjem.
"Rusija nas ucenjuje"
Nekoliko južnih država EU usprotivilo se planu, kojem je potrebna velika većina podrške u bloku od 27 zemalja da bi se nastavio. Portugal je rekao da bi to ometalo proizvodnju struje tokom ekstremne suše. Španija i Grčka su takođe izrazile protivljenje.
"Rusija nas ucenjuje. Rusija koristi energiju kao oružje", rekla je u sredu predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, dodajući da Evropa sada mora da se pripremi za najgore.
Kremlj poručuje da je Rusija pouzdan snabdevač energijom i krivi sankcije za smanjen protok.
Gasprom, koji je pod kontrolom Kremlja, smanjio je izvoz gasa putem ove rute u junu na 40 odsto kapaciteta, okrivljujući sankcije za odlaganje vraćanja gasovodne turbine koju je Siemens enerdži opsluživao u Kanadi.
Ove nedelje je objavljeno da se ta turbina vraća, ali je Gasprom u sredu saopštio da nije dobio dokumentaciju da je ponovo instalira i rekao je da je vraćanje turbine i održavanje druge opreme potrebni da bi cevovod bezbedno radio.
Ne propustite: Ekonomija rata: Posledice za Evropu sada, za Rusiju kasnijePutin je povećao zabrinutost Evrope oko snabdevanja preko Severnog toka 1 rekavši u sredu da bi tokovi mogli biti dodatno smanjeni ili zaustavljeni jer se ne može obezbediti kvalitet servisirane opreme i rekavši da je potrebno održavanje druge opreme.
Uniper, na čijem spasavanju nemačka vlada radi zbog energetske krize, saopštio je da je Rusija isporučila oko 40 odsto ugovorenih količina gasa.
Austrijski OMV saopštio je da je Gasprom signalizirao da će u četvrtak isporučiti oko polovine dogovorenih količina.
Italijanski ENI saopštio je da će dobijati oko 36 miliona kubnih metara (mcm) gasa dnevno od Gasproma, što je više od jedne trećine u odnosu na nivoe dobijene tokom remonta i ponovo blizu nivoa pre održavanja.
Evropske države tragaju za alternativnim snabdevanjem, iako je globalno tržište gasa bilo rastegnuto i pre ukrajinske krize, a potražnja za gorivom se oporavljala od pada izazvanog pandemijom.