Globalne teme

Putinov saveznik upozorava EU da ne koristi zaplenjena ruska sredstva za obnovu Ukrajine

Arhiva - Vječaslav Volodin, predsednik Donjeg doma ruskog parlamenta, 16. februara 2023.

Rusija bi verovatno konfiskovala imovinu zemalja Evropske unije, ako blok oduzme zamrznuta ruska sredstva za finansiranje rekonstrukcije Ukrajine, upoorio je Vjačeslav Volodin, predsednik Donjeg doma ruskog parlamenta i saveznik ruskog predsednika Vladimira Putina.

Prošle nedelje, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da priprema predlog koji će propisati oduzimanje profita od zamrznute ruske državne imovine za finansiranje posleratne obnove Ukrajine.

"Takva odluka", rekao je Volodin u izjavi u aplikaciji za razmenu poruka Telegram, "zahtevala bi simetričan odgovor Ruske Federacije. U tom slučaju će biti zaplenjeno daleko više imovine neprijateljskih zemalja nego naših zamrznutih fondova u Evropi".

Rusija je u nedelju saopštila da je oborila 36 dronova preko Crnog mora i poluostrva Krim. Ukrajina, koja je pojačala kampanju protiv Rusije, nije komentarisala noćne napade.

Sa sastanka u Japanu u nedelju, ministri trgovine G7 izdali su zajedničku izjavu o ruskoj invaziji na Ukrajinu, nazvavši je "brutalnim, ničim izazvanim, neopravdanim i nezakonitim agresorskim ratom".

Ruskim univerzitetima je navodno naloženo da prekinu bilo kakve negativne diskusije o ruskim političkim, ekonomskim i društvenim trendovima tokom akademskih aktivnosti , saopštilo je u nedelju britansko ministarstvo odbrane.

Ovaj potez označava još jedno "ograničenje informacionog prostora u ratnoj Rusiji", dodaje ministarstvo, "što otežava otvorenu raspravu o političkim pitanjima".

Ovo ograničenje, saopštilo je ministarstvo u svom dnevnom ažuriranju posvećenom situaciji u vezi sa ratom u Ukrajini, verovatno će dodatno doprineti "trendu ruskog kreiranja politike koji se odvija u eho-komori politički prihvatljivih, proruskih perspektiva" uoči očekivane kandidature predsednika Vladimira Putina za reizbor u martu, saopštilo je britansko ministarstvo.

Komandant padobranaca novi glavnokomandujući ruske vojne grupe Dnjepar

Komandant ruskih vazdušno-desantnih snaga, general-pukovnik Mihail Teplinski, imenovan je za novog komandanta ruske vojne grupe Dnjepar u Ukrajini, javila je u ponedeljak državna agencija TASS.

Teplinski je zamenio general-pukovnika Olega Makareviča, odvojeno je objavio list Izvestija.

Oružane snage Rusije podeljene su šest grupa. Popularni vojni bloger "Operacija Z" rekao je da je grupa Dnjepar raspoređena u južnoj Ukrajini, gde je američki Institut za proučavanje rata 19. oktobra saopštio da se čini da su ukrajinske snage probile ruske linije na levoj, južnoj obali reke Dnjepar.

Rusija je, međutim, saopštila da je osujetila pokušaje prelaska reke.

Teplinski je imenovan u junu 2022. za čelo elitnih vazdušno-desantnih snaga, koje su pretrpele velike gubitke u prvim danima rata u Ukrajini.

Britanska vojna obaveštajna služba saopštila je da je on u januaru otpušten sa visoke funkcije u Ukrajini, ali je kasnije vraćen na dužnost. Navodi se da je on verovatno jedan od retkih viših generala koje "široko poštuju obični ljudi".

U aprilu je Teplinski prikazan na video sastanku predsednika Vladimira Putina.

Neki ruski izvori su sugerisali da je pozicija Teplinskog bila u opasnosti nakon što je grupa plaćenika grupe Vagner organizovala kratku pobunu u junu, preuzela kontrolu nad južnim gradom Rostovom i napredovala uglavnom bez otpora prema Moskvi pre nego što je postigla sporazum sa Kremljom o povlačenju.

Teplinski je 2. avgusta održao govor pripadnicima i veteranima vazdušno-desantne službe u čast Dana padobranaca, u kojem je rekao da je najmanje 8.500 padobranaca ranjeno u Ukrajini.

Snimak iz govora objavila je Zvezda, ali je uklonjen u roku od nekoliko sati iz nejasnih razloga.

Rođen 9. januara 1969. u Sovjetskoj Ukrajini, u sada ratom razorenoj Donjeckoj oblasti, Teplinski je služio u ruskim snagama u otcepljenom regionu Pridnjestrovlja u Moldaviji na ruskom govornom području nakon raspada Sovjetskog Saveza.

Borio se u dva rata u Čečeniji, gde je Rusija ugušila islamističku pobunu, i učestvovao je u ruskim vojnim operacijama podrške predsedniku Bašaru al Asadu tokom građanskog rata u Siriji.