U bombardovanju škole u Lugansku poginulo 60 civila

Spasioci izvlače preživele iz bombardovane zgrade škole u mestu Bilohorivka, 8. maj 2022.

KIJEV - U ruskom bombardovanju škole u mestu Bilohorivka na istoku Ukrajine poginulo je najmanje 60 civila, koji su tamo potražili sklonište. Ukupno je unutra bilo 90 ljudi.

Guverner provincije Lugansk u kojoj nedeljama besne intenzivne borbe između ruskih i ukrajinskih snaga, rekao je da je 30 ljudi spaseno, ali da ostali u školi verovatno nisu preživeli.

"Ruski vazdušni napad 7. maja izazvao je požar u školi i zauzeo površinu od oko 300 kvadratnih metara. Pronađena su 2 mrtva tela, 30 civila je živo spaseno iz ruševina, od kojih je 7 ranjeno. 60 civila ostalo pod ruševinama zgrade verovatno je poginulo", napisao je guverner Serhi Hajdaj u objavi na Tviteru.

Na aplikaciji Telegram, napisao je da su u ruskom granatiranju poginula i dva dečaka, starosti 11 i 14 godina, u obližnjem gradu Priviliju.

Najnovije granatiranje u regionu Donbasa usledilo je u trenutku kada se Rusija upinjala da pokaže uspeh na bojnom polju u istočnoj Ukrajini uoči svog praznika Dana pobede u ponedeljak u znak sećanja na poraz od nacističke Nemačke na evropskom poprištu Drugog svetskog rata.

Linda Tomas-Grinfild, američka ambasadorka u Ujedinjenim nacijama, rekla je za CNN da Rusija "nema šta da slavi" usred njene invazije na Ukrajinu i da je "uspela samo da se izoluje" u svetskoj zajednici.

U međuvremenu, kanadski premijer Džastin Trudo došao je u iznenadnu posetu Kijevu kako bi se sastao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, a zatim je ponovo otvorio kanadsku ambasadu u zaraćenoj prestonici.

Ne propustite: Premijeri Kanade i Hrvatske odvojeno u iznenadnim posetama Ukrajini

Visoke američke diplomate, uključujući vršioca dužnosti ambasadora Kristinu Kvien, takođe su se vratile u Kijev dok se Sjedinjene Države spremaju da uskoro ponovo otvore svoju ambasadu tamo.

G-7 obećava

Volidimir Zelenski se u nedelju virtuelno sastao sa predsednikom SAD Džoom Bajdenom i drugim liderima Grupe sedam iz Britanije, Kanade, Francuske, Italije, Japana i Nemačke, koji zajedno vode neke od najvećih svetskih ekonomija. Grupacija je obećala milijarde dolara vojne pomoći Ukrajini.

Kasnije je Bela kuća saopštila da ruski predsednik Vladimir Putin "nije uspeo u svom početnom vojnom cilju da dominira Ukrajinom — ali je uspeo da od Rusije napravi globalnu pariju",

"Danas su se Sjedinjene Države, Evropska unija i G7 obavezale da povećaju ove troškove" uvođenjem daljih sankcija protiv ruskih medija pod kontrolom države, prekidanjem izvoza ruske nafte u Evropu i daljem obuzdavanju ruske trgovine drugim zemljama.

U svom svakodnevnom obraćanju u subotu, Zelenski je osudio rusko bombardovanje muzeja u Harkovskoj oblasti posvećenog filozofu i pesniku iz 18. veka Grigoriju Skovorodi.

Zelenski je rekao da je Skovoroda bio čovek koji je "učio ljude šta je pravi hrišćanski odnos prema životu i kako čovek može da upozna sebe".

Zelenski je rekao: "Pa, izgleda da je ovo strašna opasnost za savremenu Rusiju – muzeji, hrišćanski odnos prema životu i samospoznaju ljudi".

On je rekao da je Rusija uništila skoro 200 ukrajinskih kulturnih objekata.

"Danas su osvajači izveli raketni udar na Odesu. U gradu gde skoro svaka ulica ima nešto za pamćenje, nešto istorijsko", rekao je Zelenski.

Ruska invazija na Ukrajinu "treba da podseti svaku državu i svaki narod da je nemoguće pobediti zlo jednom zauvek", rekao je Zelenski.

Ukrajinski zvaničnici saopštili su u nedelju da se pretpostavlja da je do 60 ljudi poginulo nakon što je Rusija bombardovala školu u selu Bilohorivka na istoku Ukrajine. Spaseno je 30 ljudi, a dva tela su izvučena sa mesta koje je korišćeno kao sklonište za bombe.

Sve žene, deca i starci evakuisani su iz čeličane u Mariupolju koju su opsedale ruske snage, izjavila je Ana Černikova, reporterka VOA iz Kijeva.

Čeličana Azovstal iz sovjetske ere, poslednja uporišta ukrajinskih snaga u Mariupolju, pojavila se kao simbol otpora širim ruskim naporima da zauzmu delove istočne i južne Ukrajine u 10-nedeljnom ratu.

Ujedinjene nacije, koje predvode napore spasavanja, zajedno sa Međunarodnim crvenim krstom, ne potvrđuju da je operacija završena.

Dok su pod jakim bombardovanjem čeličane, borci i civili su nedeljama zarobljeni u dubokim bunkerima i tunelima koji se prostiru preko lokacije, sa malo hrane, vode ili lekova.

Ne propustite: Žene i deca evakuisani iz čeličane Azovstal

Ruske snage uz podršku tenkova i artiljerije ponovo su u subotu pokušale da jurišaju na Azovstal, saopštila je ukrajinska vojna komanda, u sklopu žestokog napada za pomeranje poslednjih ukrajinskih branilaca u strateškom lučkom gradu na Azovskom moru.

Marijupolj je ostao u ruševinama tokom nedelja ruskog bombardovanja, a čeličana je u velikoj meri uništena.

Svetska zdravstvena organizacija prikuplja dokaze za moguću istragu ratnih zločina. Agencija je u subotu saopštila da je dokumentovala ruske napade na zdravstvene ustanove u Ukrajini.

Rojters prenosi da je direktor SZO za hitne slučajeve Majk Rajan, tokom nenajavljene posete Ukrajini sa šefom SZO Tedrosom Adhanomom Gebrejesusom, rekao na konferenciji za novinare da je eksplicitna odgovornost zaraćenih strana da izbegavaju napade na zdravstvene ustanove, ali je SZO dokumentovala 200 napada na bolnice i klinike u zemlji.

"Namerni napadi na zdravstvene ustanove predstavljaju kršenje međunarodnog humanitarnog prava i kao takvi — na osnovu istrage i pripisivanja napada — predstavljaju ratne zločine u svakoj situaciji", rekao je Rajan.

"Nastavljamo da dokumentujemo i svedočimo o ovim napadima... i verujemo da će sistem UN i Međunarodni krivični sud i drugi preduzeti neophodne istrage kako bi procenili zločinačku nameru iza ovih napada".

Rusija je negirala prethodne optužbe Ukrajine i zapadnih zemalja o mogućim ratnim zločinima i takođe je negirala da je ciljala civile u ratu.

Rajan je rekao da 200 slučajeva ne predstavlja ukupan broj napada na ukrajinske medicinske ustanove, već samo one koje je verifikovala SZO. Kijev je saopštio da je bilo oko 400 takvih napada otkako je Rusija napala Ukrajinu 24. februara.

Ukrainians Fleeing Mariupol Reach Safety in Zaporizhzhia

U međuvremenu, ukrajinske oružane snage objavile su u subotu snimke za koje se kaže da pokazuju uništenje ruskog desantnog broda u blizini Zmijskog ostrva.

Satelitski snimci koje je rano u subotu napravio Planet Labs PBC pokazali su nešto što je izgledalo kao desantni brod klase Serna u blizini severne plaže Zmijskog ostrva.

To korespondira sa video snimkom koji je objavila ukrajinska vojska za koji se vidi kako bespilotna letelica Barjaktar TB2 udara u nju, zahvatajući brod u plamenu.

Udarno ostrvo Snake ometalo bi napore Rusije da kontroliše Crno more.

Predsednik ruske Dume optužio je u subotu Vašington za koordinaciju vojnih operacija u Ukrajini za koje je rekao da predstavljaju direktno učešće SAD u vojnoj akciji protiv Rusije.

"Vašington u suštini koordinira i razvija vojne operacije, čime direktno učestvuje u vojnim akcijama protiv naše zemlje", napisao je Vjačeslav Volodin na svom Telegram kanalu.

Rojters prenosi da će ruski predsednik Vladimir Putin poslati Zapadu poruku ”sudnjeg dana” 9. maja.

Portparol ruskog ministarstva spoljnih poslova rekao je u petak da Rusija nema nameru da raspoređuje taktičko nuklearno oružje u Ukrajini.

”Rusija se čvrsto drži principa da u nuklearnom ratu ne može biti pobednika i da on ne sme biti pokrenut”, rekao je Aleksej Zajcev.

Na drugim mestima u istočnoj Evropi. Prva dama SAD Džil Bajden boravi u nedelju u Slovačkoj gde je posetila izbeglički centar za Ukrajince smešten na autobuskoj stanici. Imala je dug razgovor sa Viktoceom Kutočom i njenom sedmogodišnjom ćerkom Julijaž. Viktoue Kutoča je govorio o napuštanju Ukrajine i koliko su "okrutni" ruski napadi.

Kasnije, u školi, prva dama je razgovarala sa majkama i njihovom decom u aktivnostima povodom Dana majki.

Bajdenova je u istočnoj Evropi kako bi pokazala podršku američkim trupama i Ukrajini.

U izveštaju su korišćene neke informacije agencija Asošijeted pres, Frans pres i Rojters.