Ministarstvo odbrane Velike Britanije saopštilo je u petak da je prošao 21 dan otkako je ruska avijacija izvela napad dugog dometa na Ukrajinu.
Slično zatišje u udarima bilo je ranije ove godine, od 9. marta do 28. aprila. Taj 51-dnevni prekid u napadima verovatno je uzrokovan iscrpljenim zalihama municije sposobne za takve udare, posle zimske kampanje protiv ukrajinske infrastrukture, saopštilo je ministarstvo.
Međutim, trenutni prekid, prema britanskom ministarstvu, verovatno je posledica toga što Rusija "čuva postojeće zalihe" raketa AS-23 i koristi vreme da poveća "upotrebljive zalihe" pre teških zimskih udara na Ukrajinu.
"Vazdušni udari na civile"
Najmanje dve osobe su poginule, a 15 ranjeno u ruskim vazdušnim udarima u petak na jugu i istoku Ukrajine, saopštili su ukrajinski zvaničnici.
Jedna osoba je poginula, a 13 ranjeno u raketnom udaru na grad Pokrovsk u istočnom regionu Donjecka, saopštilo je ukrajinsko Ministarstvo unutrašnjih poslova, pozivajući se na preliminarne informacije.
Službe hitne pomoći saopštile su da su oštećene dve administrativne zgrade.
Jedna 34-godišnja žena je poginula, a njen 36-godišnji suprug teško je povređen u napadu dronom na njihovo vozilo u gradu Berislav u južnoj Hersonskoj oblasti, rekao je regionalni guverner Oleksandr Prokudin preko aplikacije Telegram.
On je rekao da je povređena i 79-godišnja žena koja je stajala u blizini.
"Ovo je nameran lov na civile", rekao je u Telegramu šef predsedničke kancelarije Andrij Jermak.
Rojters nije mogao nezavisno da proveri informacije. Rusija negirala da namerno gađala civile, iako su mnogi ubijeni u napadima širom Ukrajine.
Ne propustite: Oboren ukrajinski dron u Belgorodu, troje mrtvih, ruska ofanziva na AvdijivkuDonjecke i Hersonske oblasti po opasodom su i čestim napadima ruskih snaga koje su napale Ukrajinu u februaru 2022.
Smrti prijavljene u petak odvojene su od teških borbi koje se vode oko istočnog grada Avdijivke.
Napad eksperimentalnim oružjem na pomorskim dronovima
Ukrajina je ove nedelje napala ruski nosač raketa i patrolni brod u odvojenim napadima koji su uključivali pomorske dronove koji su nosili eksperimentalno oružje, rekao je u petak izvor ukrajinske obaveštajne službe.
Izvor nije izneo detalje o šteti, ali je rekao da je nosač raketa, korveta "Bujan", napadnuta u petak, a nosač raketa "Pavel Deržavin" u sredu u zajedničkim operacijama koje su izvele ukrajinska služba bezbednosti i pomorske snage.
"Posle prve detonacije, ruski minolovci i ronioci nisu uspeli da otkriju naš 'nou-hau'", rekao je izvor Rojtersu. "Nosač raketa Bujan... pogođen je danas na ruti Sevastopolj eksperimentalnim oružjem na Morskim bebama (pomorski dronovi)".
Rojters nije mogao odmah nezavisno da proveri izveštaje.
U odvojenom saopštenju, ukrajinske snage za specijalne operacije navele su da su u petak ujutro digle u vazduh železničku prugu u gradu Melitopolju na jugoistoku zemlje, koji je okupirala Rusija.
"Usled eksplozije oštećena je železnička pruga i voz koji je isporučio municiju i gorivo ruskoj vojsci", saopštile su specijalne snage.
Zelenski: Nastaviti pritisak sankcijama na Rusiju
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je u svom svakodnevnom obraćanju u četvrtak da su SAD uvele sankcije kompanijama koje su prekršile globalno utvrđene granice cena ruske nafte, nazvavši da je važno "nastaviti pritisak i lišiti Rusiju mogućnosti da finansira agresiju bilo kakvim energetskim resursima".
Zelenski je takođe rekao da je "dugo očekivani korak ka istorijskoj istini" ostvaren u četvrtak priznanjem "Holodomora 1932-33" od strane Parlamentarne skupštine Saveta Evrope kao genocida nad ukrajinskim narodom.
Holodomor, što znači "smrt od gladi", bila je glad izazvana ljudskom rukom pod sovjetskim diktatorom Josifom Staljinom za koju se smatra da je ubilo više od tri miliona Ukrajinaca i mnogi u zemlji to nazivaju činom genocida.
Šef diplomatije Evropske unije Žozep Borelj rekao je u petak da je zatražio od Kine da iskoristi svoj uticaj na Rusiju da zaustavi svoj rat u Ukrajini i da obnovi crnomorski sporazum o žitu.
Na konferenciji za novinare nakon razgovora sa kineskim ministrom spoljnih poslova Vang Jijem u Pekingu, Borelj je rekao da do sada nije bilo nikakve direktne vojne podrške Rusiji iz Kine.