Sedamdeset osam zemalja koje prisustvuju dvodnevnom međunarodnom samitu o miru u Ukrajini u Švajcarskoj, potpisalo je dokument u kojem se kaže da "teritorijalni integritet" Ukrajine treba da bude osnova za mirovni sporazum sa Rusijom i da Kijev treba da uđe u dijalog sa Moskvom o okončanju rata.
Savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan bio je na sastanku i pozdravio je približavanje skoro 100 nacija i institucija kao "ogroman uspeh".
"Ono što je ovaj samit uradio jeste da definiše šta je suštinski karakter — suštinska osnova — kako izgleda pravedni mir, a to su principi Povelje Ujedinjenih nacija, principi međunarodnog prava, pojam suvereniteta i teritorijalnog integriteta i osnovni stav da nijednoj naciji ne treba dozvoliti da na silu osvaja drugu naciju. Tačka", rekao je Salivan.
Tokom konferencije za novinare u Švajcarskoj, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da postoje dva načina da se Rusija prisili na mir: Prvi je diplomatski, drugi sa jakom odbranom i moćnom vojskom.
"Najveći uspeh za nas je, naravno, završetak rata. To nije uspeh, to je jedina mogućnost postojanja na ovom svetu, jedina pravedna mogućnost života. I učinićemo sve da se rat okonča. Danas je samo prvi korak, ali je snažan", rekao je on.
Your browser doesn’t support HTML5
Mirovni samit o Ukrajini završen pozivom na “pravedan mir”
Rusija nije pozvana da prisustvuje samitu u odmaralištu Burgenštok u Švajcarskoj, što je smanjilo nade da će se postaviti put ka miru. Kina, ključni saveznik Rusije, nije prisustvovala konferenciji, a Brazil je učestvovao samo kao posmatrač.
Indija, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati bili su među onima koji nisu potpisali završni dokument, u kojem su istaknuta pitanja nuklearne sigurnosti, sigurnosti hrane i razmjene zarobljenika.
Ukrajinska deca, ključne tačke za mir
U deklaraciji se takođe poziva na povratak deportovane ukrajinske dece svojim porodicama.
Premijer Katara šeik Mohamed bin Abdulrahman Al Tani rekao je na sastanku da je njegova zemlja bila domaćin razgovora i sa ukrajinskom i sa ruskom delegacijom o ponovnom ujedinjenju ukrajinske dece sa svojim porodicama, što je do sada rezultiralo ponovnim spajanjem 34 dece, ali da ima još mnogo toga da se uradi.
Šefovi država i vlada prisustvuju plenarnoj sednici na Ukrajinskom mirovnom samitu, u Stansu nedaleko od Lucerna, Švajcarska, 16. juna 2024.
Ukrajinska vlada smatra da je 19.546 dece deportovano ili prisilno raseljeno, a ruska komesarka za prava deteta Marija Lvova-Belova je ranije potvrdila da je najmanje 2.000 odvedeno iz ukrajinskih sirotišta.
Što se tiče bezbednosti hrane, diskusije su se fokusirale na to kako su uništavanje ukrajinske plodne zemlje, kao i stalni rizici koje tamo predstavljaju nagazne mine, izazvali pad ukrajinske poljoprivredne proizvodnje i izvoza. Ovo je dovelo do krize globalnog izvoza hrane pošto je Ukrajina pre rata bila deo svetske žitnice.
Artiljerijski napadi na brodove u Crnom moru takođe su povećali cenu pomorskog transporta.
Na sastanku o nuklearnoj bezbednosti razmatrana je nesigurna situacija u vezi sa bezbednošću i bezbednošću ukrajinskih nuklearnih elektrana, posebno Zaporožja, gde su svi reaktori ugašeni od sredine aprila.
Dugo putovanje do mira
Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen upozorila je u nedelju da, iako je samit približio mir Ukrajini, pravi mir neće biti postignut u jednom koraku i da će put zahtevati strpljenje i odlučnost.
"To će biti putovanje", rekla je.
Švajcarska predsednica Viola Amherd, koja je bila domaćin događaja, rekla je na završnoj konferenciji za novinare da "trajno mirovno rešenje mora da uključi obe strane" i priznala da je "put koji je pred nama dug i izazovan".
Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, levo, korača sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim na Samitu o miru u Ukrajini, u letovalištu Burgenštok, Švajcarska, 16. juna 2024. (Michael Buholzer/Keistone preko AP)
Zelenski nije rekao da li je spreman da se direktno angažuje sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u pregovorima o okončanju sukoba, iako je u prošlosti isključivao direktne razgovore sa njim.
"Rusija može sutra da počne pregovore sa nama, ne čekajući ništa, ako se povuku sa naših legalnih teritorija", rekao je Zelenski na konferenciji za novinare na kraju samita u Švajcarskoj.
"Rusija ne želi mir, to je činjenica", dodao je Zelenski. "Rusija i njeno rukovodstvo nisu spremni za pravedan mir, to je činjenica".
Reakcija Kremlja
Kremlj je u nedelju saopštio da Ukrajina treba da "razmisli" o Putinovim zahtevima da Ukrajina odustane od nastojanja da se pridruži NATO-u i odustane od četiri pokrajine koje Rusija sada ima: Donjeck, Lugansk, Zaporožje i Herson.
Peskov: Nema promene odnosa
Podrška zemalja prijateljskih Rusiji završnom dokumentu mirovne konferencije o Ukrajini, održane u Švajcarskoj, neće pokvariti njihove odnose sa Ruskom Federacijom, izjavio je u ponedeljak pres-sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov.
"Ne, to neće pokvariti (odnose). Naravno, uzećemo u obzir poziciju koju su zauzele ove zemlje. Za nas je to važno. Nastavićemo da pojašnjavamo našu argumentaciju", rekao je Peskov povodom činjenice da su i zemlje sa kojima Rusija održava prijateljske kontakte, poput Mađarske, Srbije i Turske, podržale završnu deklaraciju mirovne konfrerencije u Švajcarskoj, javio je TASS, a prenosi FoNet.
Prema rečima Peskova, mnogi od učesnika tog skupa razumeju da bilo kakvih ozbiljnih, suštinskih razgovora nema bez prisustva Rusije.
"Trenutna dinamika situacije na frontu nam jasno pokazuje da ona nastavlja da se pogoršava za Ukrajince", rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
"Verovatno će političar koji stavlja interese svoje zemlje iznad svojih i interesa svog gospodara razmisliti o takvom predlogu", rekao je Peskov.
Rusko napredovanje, ukrajinski dronovi
Rusija je u nedelju saopštila da su njihove trupe zauzele selo Zagrine na jugu Ukrajine, nastavljajući napredovanje na liniji fronta.
Ruski novinar poginuo je u napadu dronom na istoku Ukrajine, u blizini grada Vuhledara, saopštila je u nedelju njegova novinska organizacija, News.ru. U poodručju u regionu Donbas na istoku Ukrajine vođene su žestoke borbe u poslednja tri meseca.
Rusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je ukrajinski dron "namerno pogodio ruskog novinara koji je pripremao izveštaj u toj oblasti", dva dana nakon smrti drugog ruskog izveštača u blizini linije fronta.
"Ovo je drugi napad na medijske radnike za nedelju dana, sa istim potpisom", rekla je portparolka ministarstva Marija Zaharova, okrivljujući Ukrajinu.
Ukrajina nije komentarisala ove optužbe.