UN: Sigurni koridori neophodni za civile i humanitarce u Ukrajini

  • Margaret Bešir

Žena drži dete nakon što je pobegla iz Ukrajine i stigla na granični prelaz Medika, Poljska, 7. marta 2022.

Šef humanitarne agencije Ujedinjenih nacija apelovao je u ponedeljak da se omogući bezbedan prolaz za civile koji beže iz Ukrajine i za humanitarce koji isporučuju hitnu pomoć zemlji.

"Strane moraju da vode stalnu brigu da poštede civile i domove civila i infrastrukturu u svojim vojnim operacijama", rekao je Martin Grifits Savetu bezbednosti UN. "Ovo uključuje omogućavanje bezbednog prolaza za civile kako bi napustili područja aktivnih neprijateljstava na dobrovoljnoj osnovi, u pravcu koji oni izaberu. Svi civili, bilo da ostanu ili odu, moraju biti poštovani i zaštićeni".

Napori strana da evakuišu oko 200.000 ljudi iz južnog grada Mariupolja propali su u subotu i nedelju. Obe strane okrivile su drugu za neuspeh.

Grifits je takođe pozvao na bezbedan prolaz za humanitarne zalihe koje idu u područja sukoba.

"Civilima u mestima kao što su Mariupolj, Harkov, Melitopolj i drugde očajnički je potrebna pomoć, posebno medicinski materijali za spasavanje", rekao je on, pozivajući strane da poštuju svoje obaveze prema zakonima rata.

"Treće, hitno nam je potreban sistem stalne komunikacije sa stranama u sukobu i uveravanja kako bismo omogućili isporuku humanitarne pomoći", rekao je Grifits. "Sistem humanitarnog obaveštavanja može da podrži isporuku pomoći u potrebnom obimu".

Mali tim zvaničnika Ujedinjenih nacija iz Odeljenja za humanitarna pitanja stigao je u Moskvu na razgovore sa zvaničnicima civilno-vojne saradnje Ministarstva odbrane Rusije i razmenu informacija za bezbednu isporuku humanitarne pomoći.

Uprkos ogromnim izazovima i opasnostima, UN i partnerske agencije pojačavaju svoj odgovor i isporučuju hranu, vodu, medicinske potrepštine, ćebad i druge predmete u nekoliko delova Ukrajine.

Bez ruskih garancija

Ambasadorka SAD u Ujedinjenim nacijama Linda Tomas-Grinfild pozvala je na trajnu pauzu u neprijateljstvima kako bi se omogućio bezbedan odlazak civila i distribucija humanitarnih zaliha.

"Potrebna nam je čvrsta, jasna, javna i nedvosmislena posvećenost Rusije da omogući i omogući trenutni nesmetan humanitarni pristup humanitarnim partnerima u Ukrajini", rekla je ona. "Veoma konkretno, pozivamo Rusku Federaciju da pristane i u dobroj nameri poštuje ukrajinske predloge za vremenski ograničen humanitarni bezbedan prolaz na određenim dogovorenim lokacijama."

Američka ambasadorka takođe je ponovila poziv za uspostavljanje sistema obaveštavanja kako bi se olakšalo bezbedno kretanje humanitarnih konvoja i letova.

Ruski izaslanik je ustvrdio, bez dokaza, da su ukrajinske vlasti te koje neće da puste civile da napuste gradove humanitarnim koridorima.

"Želimo da istaknemo da bezbednost civila u Ukrajini nije problem za Rusiju, jer mi ne bombardujemo njih, već ukrajinske radikale i neonaciste koji drže kao taoce čitava mesta i gradove i koriste građane kao živi štit", rekao je Vasilij Nebenzia.

On je takođe rekao da su ukrajinski zvaničnici ignorisali i odbacili ponude za otvorene humanitarne koridore Rusiji.

"Rusija se zalaže za humanitarne koridore prema Rusiji", primetio je francuski ambasador Nikola de Rivijer. "Ne znam za previše Ukrajinaca koji žele da potraže utočište u Rusiji. Ovo je licemerje".

Ukrajinski ambasador je rekao da Moskva blokira pokušaje evakuacije civila i ne poštuje pravila ratovanja.

Ljudi hodaju preko improvizovanog prelaza pored uništenog mosta, dok beže iz Irpina, nedaleko od Kijeva, Ukrajina, 7. marta 2022.

"Oni su uskratili pristup međunarodnim organizacijama za pružanje humanitarne pomoći najugroženijim mestima", rekao je ambasador Sergij Kislica. "Još je strašnije što ruske trupe otvaraju vatru na evakuisane osobe i vozila za evakuaciju i granatiraju puteve predviđene za humanitarne koridore".

On je rekao da su ruske snage granatirale autobusko skladište sa autobusima za evakuaciju u blizini Mariupolja i digle u vazduh železničku prugu u blizini Irpina, predgrađa opkoljene prestonice Kijeva.

Polovina izbeglih su deca

Savet je takođe saslušao Ketrin Rasel, novu izvršnu direktorku Dečje agencije UN (UNICEF). Upravo se vratila iz misije na rumunsko-ukrajinsku granicu.

"Ono što se dešava deci u Ukrajini je za moralni gnev", rekla je Rasel.

"Srela sam se sa majkama i decom koji su morali da napuste svoje domove u trenutku", rekla je ona o svom putovanju. "Ispričali su mi kako je bilo ostaviti sve ono što znate, iza sebe. Ostaviti muževe, očeve i starije voljene, ne znajući kada će se i da li će se ponovo videti".

Žena ljubi dete nakon što je pobegla iz Ukrajine i stigla na granični prelaz Medika, Poljska, 7. marta 2022.

UNICEF kaže da su polovina od više od 1,7 miliona ljudi koji beže iz Ukrajine deca. Deca su takođe bila žrtve sukoba, sa najmanje 27 potvrđenih poginulih i 42 ranjenih.

"Nebrojeno ih je ozbiljno traumatizovano. Kako su borbe sada došle do gusto naseljenih područja i širom zemlje, očekujemo da će se broj dečjih žrtava povećati", upozorila je Rasel.

Kancelarija UN za ljudska prava saopštila je da je od početka invazije Moskve 24. februara potvrdila 1.207 žrtava u Ukrajini, uključujući najmanje 406 poginulih. Većina žrtava je usled granatiranja, projektila i vazdušnih udara. Realni brojevi su verovatno "znatno veći", saopštila je kancelarija.