Mnoga sirijska deca mlađa od pet godina, ne sećaju se života pre nasilja i beskućništva. U izbegličkom logoru Zatari u Jordanu, roditelji navode da im deca pate od raznih oboljenja – od epilepsije do nekontrolisanog oslobađanja telesnih tečnosti, što je posledica post-traumatskog stresa, a ambulante u logorima nisu opremljene za rešenje takvih složenih zdravstvenih problema.
Morhafu je četiri i po godine, i njegova majka ukazuje da je još kao beba počeo da ima epileptične napade, otkako su počela bombardovanja. Jednogodišnji brat, Rafat, nije dovoljno uhranjen i neprestano povraća i pati od proliva.
Dok čeka u logorskoj klinici na lekove, Aziza Gazavi, navodi da je trauma od nasilja u Siriji, uništila zdravlje njenih šestoro dece.
“Bombardovanje je bilo neprestano i moja kuća je potpuno uništena. Povređena je ćerkina noga. Sin je dobijao epileptične napade od bombi. Najmlađe dete niti jede niti pije. “
Mnogi drugi roditelji kažu da većina dece rođene posle početka rata, koji je počeo pre 4 godine, pate od zdravstvenih problema.
Humanitarni radnici podvlače da su porodice pobegle pred strahotama rata da bi živele u teškim uslovima, zbog čega su narušenog zdravlja. I njihov broj se povećava :
“Ogroman je pritisak na zdravstvene centre unutar logora, zbog ogromnog broja izbeglica. Pokušavamo svakodnevno da se suočimo sa izazovima. Pokušavamo da povećamo broj lekara i ambulanti. Ali i dalje ogroman broj zahteva zdravstvenu zaštitu“, navodi Najed Bavane, član jordanskog zdravstvenog udruženja.
I što je veća kriza, sredstva za pomoć izbeglicama se smanjuju, ukazuje predstavnik Agencije Ujedinjenih nacija za izbeglice u samom logoru, Nasredin Tuaibia:
“Samo u Jordanu ima oko 60.000 izbeglica. A više od tri i po miliona u ovom delu sveta. Logor Zatari je samo kap u moru. Najveći izazov je dobavljati sredstva i nastaviti program. “
Neki roditelji smatraju da je teško negde naći negu neophodnu za potrešenu decu, a izbeglicama, kao što je Tajsir Fovaz Šehada, je to skoro nemoguće :
“Četiri joj je godina, i u ovom stanju je 4 godine. Vodio sam je gde god sam znao. Ne govori, ne čuje i plaši se noću. “
Ćerka Bisan se nekontrolisano prazni, a ne može ni da fokusira pogled. Supruga kaže da je ćerka rođena kod kuće u jeku bombradovanja grada.
“ Nismo je odmah odveli u bolnicu. Deset dana je bila kod kuće u Siriji. Nismo je odveli u bolnicu, jer su bile pod opsadom. “
Aziza Gazavi veruje da će se pogoršati zdravstvena kriza, dok se i dalje ne vidi kraj rata. Morhafova generacija dece iz Sirije, dodaje, bolesnija je i umornija je od mnogih odraslih.