Raznolika medijska scena je ključan deo reformi u Srbiji

Raznolika i funkcionalna medijska scena jedan je od stubova demokratskog društva, a sloboda izražavanja je osnovno ljudsko pravo i sastavni deo celokupnih reformi koje se sprovode u Srbiji, rečeno je danas na konferenciji Misije OEBS-a "Agenda za promene: Razvoj medija u digitalnom dobu".

Ambasador Nemačke Aksel Ditman kaže da u digitalizaciji vidi šansu za Srbiju da stvori tolerantnu i otvorenu klimu kada su mediji u pitanju. On objašnjava da već danas može da se vidi munjevita tranzicija sa štampanih na digitalne verzije časopisa i da dnevna onlajn izdanja najvećih srpskih medija prevazilaze polako tiraže, te da će se takav trend sigurno nastaviti, tako da se uslovi u kojima novinari rade dramatično menjaju.

Stvara se jedinstvena prilika, smatra Ditman, da postoji bogat i raznovrstan javni diskurs, gde će doprineti i naučne institucije, privatni sektor, vlada, NVO - jednostavno svi.

"Druga, tamna strana tog novčića jeste anonimnost na internetu, koja nudi platformu za sve, čak i za iznošenje vrlo upitnih stavova, koji podrivaju profesionalizam i ugrožavaju integritet novinarske profesije," rekao je Ditman.

Šef Misije OEBS-a Andrea Orici rekao je da je digitalizacija medija, informative i stvaranje modernog pravnog okvira koji bi to trebalo da omogući, važan element planova vlade za digitalizaciju i da je to suštinski važan deo u naporima za reformu i modernizaciju ove zemlje.

"Okruženje pogodno za slobodu izražavanja treba da omogući vlada i to je ceo niz eksplicitno preuzetih obaveza prema slobodi medija i slobodi izražavanja, što je sastavni deo obaveza države-članice međunarodnih organizacija, ali, pre svega samog angažmana vlade," naveo je on.

Orici kaže da OEBS nastoji da učini sve da pomogne Srbiji da ostvari svoje strateške ciljeve i da će raditi na dve dimenzije - na profesionalnom nivou medija, odnosno medijskim sadržajima i na samoj slobodi.

Nemački ambasador Ditman smatra da je veoma važno da medijsko tržište ne bude disfunkcionalno, da vlada mora da garantuje neophodne okolnosti za fer medijsko tržište, gde se može čuti svaki glas, a da je delotvorno praćenje finansiranja privatnih medija, kao i finansiranje iz državnog budžeta.

Rad regulatornih tela, uključujući potrebu za jačanje propisa i unapređenje profesionalnih standarda, takođe ostaje od ključnog značaja, kaže Ditman, ističući ulogu regulatornog tela i udruženja novinara.

"Visok nivo transparentnosti takođe je potreban u odnosu na oglašavanje, da bi se garantovale jednake mogućnosti, iste startne pozicije, kako kod tradicionalnih, tako i kod novih digitalizovanih medija. To važi i za pitanje transparentnosti, sufinansiranje projekata. I naravno, postoji i značajan aspekt sprečavanja zastrašivanja novinara i obezbeđivanje njihove sigurnosti," rekao je Ditman.

On je rekao da su mediji ključni za otvoreno i slobodno društvo, i da pozdravlja otvorenu diskusiju koju je premijerka Brnabić započela sa više predstavnika medija i NVO.

Predstavnici Grupe za slobodu medija predali su u sredu premijerki Brnabić zahteve za poboljšanje medijske situacije, među kojima su formiranje nove radne gupe za izradu Medijske strategije, rasvetljavanje svih napada na novinare, kao i povlačenje država iz vlasništva u Politici, Večernjim novostima i Dnevniku i prestanak rada agencije Tanjug, ugašene Vladinom odlukom pre dve godine.

Od Vlade se između ostalog traži i da formira nezavisnu komisiju koja će analizirati sistem sufinansiranja medijskih sadržaja u javnom interesu i predložiti mere sprečavanja zloupotreba konkursa na svim nivoima, kao i da Ministarstvo precizira uslove i kriterijume donošenja odluka na konkursima za finansiranje medijskih programa i uvede delotvoran mehanizam za osporavanje odluka o dodeli sredstava, pre nego što ona budu utrošena.

Premijerka je obećala da će u narednih desetak dana odgovoriti na zahteve Grupe za slobodu medija.

U ime Grupe za slobodu medija, u razgovoru su učestvovali Slaviša Lekić (NUNS), Nedim Sejdinović (NDNV), Zoran Sekulić (Asocijacija medija), Maja Stojanović (Građanske inicijative), Ilir Gaši (Slavko Ćuruvija fondacija) i Vukašin Obradović (Vranjske).