Ambasada Sjedinjenih Država u Sarajevu saopštila je da su postupci ili pretnje vezane za raspad Bosne i Hercegovine neprihvatljivi i u suprotnosti sa Dejtonskim mirovnim sporazumom i Ustavom Bosne i Hercegovine, koji entitetima ne daju pravo na otcepljenje.
"Republika Srpska je integralni deo Bosne i Hercegovine i izolacija nije u interesu njenih građana. Svi lideri treba da se okrenu ključnim zadacima demokratskog rukovođenja i reformama koje vode ka izgradnji bolje budućnosti za sve u Bosni i Hercegovini", rečeno je Federalnoj novinskoj agenciji (FENA) u američkoj ambasadi.
Ne propustite: Ovlašćenja novog visokog predstavnika u BiH u rukama Saveta za implementacijuTakođe, u odgovoru se isitče da sve žrtve ratova u Bosni i Hercegovini zaslužuju pravdu, što je pitanje ljudskih prava, i da niko ne treba da koristi stradanja bilo kojih žrtava radi ostvarivanja političke koristi.
"Utvrđivanje individualne odgovornosti za ratne zločine i odbacivanje navoda o kolektivnoj odgovornosti su podjednako važni za isceljivanje rana i izgradnju poverenja", ukazano je u odgovoru.
Kancelarija za odnose sa javnošću američke ambasade u Sarajevu poručila je Sjedinjene Države ostaju čvrsto privržene Bosni i Hercegovini kao demokratskoj, multietničkoj, suverenoj i nezavisnoj državi sa neupitnim teritorijalnim integritetom, i njenoj budućnosti koja je, kako je navedeno, najbolje zagarantovana u evroatlantskoj zajednici zemalja.
Ne propustite: Visoki predstavnik nametnuo zabranu negiranja genocida i ratnih zločina u BiHNove napetosti u BiH postale su uočljive pošto je Valentin Incko, odlazeći visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini, nametnuo dopune u Krivičnom zakonu Bosne i Hercegovine kojima se zabranjuje i kažnjava negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca.
Svoju odluku obrazložio je u pismu u kom se, između ostalog, navodi da pomirenja ne može biti bez priznanja zločina i bez odgovornosti.
Govor mržnje, veličanje ratnih zločinaca i revizionizam odnosno otvoreno negiranje genocida i ratnih zločina onemogućavaju društvima da se suoče sa svojom kolektivnom prošlošću predstavljaju ponovljeno ponižavanje žrtava i njihovih najmilijih, a pritom takođe produžavaju nepravdu i ugrožavaju mirne društvene odnose", objavio je Incko u otvorenom pismu u petak.
Njegov potez izazvao je burne reakcije u Republici Srpskoj, entitetu Bosne i Hercegovine, ali i u Srbiji.
Ne propustite: U interesu Srbije i Srba u Bosni da se distanciraju od zločinaMilorad Dodik, član Predsedništva Bosne i Hercegovine izjavio je da Republika Srpska odbacuje Zakon o zabrani negiranja genocida u BiH – rekavši da je odluka neutemeljena.
Poručio je i da Srpska, koja je entitet BiH, treba da krene u process disolucije – jer, kako je rekao, u BiH nema dijaloga.
"Genocid se nije desio u Srebrenici. Srbi ne smiju da prihvate ovu odluku, ovo je zakucan ekser u mrtvački kovčeg BIH. Nakon ovoga Bosna i Hercegovina ne može da funkcioniše. Sazvaćemo sjednicu Skupštine RS o ovome naredne sedmice", rekao je Dodik.
Premijerka Srbije Ana Brnabić potez Valentina Incka, da nametne dopune Krivičnog zakona Bosne i Hercegovine kojima se zabranjuje i kažnjava negiranje genocida, ocenila je kao lošu političku odluku.
“Tom odlukom Incko će izložiti sve ljude u Republici Srpskoj i njene zvaničnike još većem pritisku. Odluku je doneo sada, jer odlazi, a i zato što je želeo da ostavi to kao svoj spomenik, legat bez obzira na to šta će odluka doneti BiH. Mislim da je odluka nepromišljena i neodgovorna posebno zato što predviđa i kaznu zatvora posebno za predstavnike institucija", ukazala je Brnabić u intervjuu agenciji Tanjug.
Ne propustite: Zvanični Beograd skoro bez reakcije na presudu, Vučić u Njujorku o "selektivnoj pravdi"Navela je i da je to nešto što će, kako je precizirala, napraviti veliki problem.
Podsetimo, međunarodne sudske institucije su u nekoliko navrata svojim presudama potvrdile da je nad bošnjačkim stanovništvom u Srebrenici počinjen genocid.
Međunarodni sud pravde u Hagu, presudom iz 2007. donetom po tužbi Bosne i Hercegovine protiv Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), utvrdio je odgovornost Srbije, koja - prema mišljenju suda - nije sprečila i kaznila zločin genocida u vezi sa događajima u Srebrenici jula 1995, dok su istom presudom direktnim izvršiocima genocida označeni vojska i policija Republike Srpske (RS).
Ne propustite: Klint Vilijamson: Čitava generacija odrasta na propagandi i porukama mržnjeRadovan Karadžić, bivši predsednik Republike Srpske pravosnažno osuđen na doživotnu kaznu robije po jednoj tački optužnice 2019. proglašen je krivim za genocid u Srebrenici. Osim toga po sudskoj presudi odgovoran za progon, deportacije, prisilno premeštanje stanovništva, istrebljenje i širenje terora kao zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona ili običaja ratovanja.
Ratko Mladić, bivši komandant Vojske Republike Srpske, 8. juna pravosnažno je osuđen na doživotnu kaznu zatvora za genocid i druga krivična dela tokom rata u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine.
Ne propustite: Basiner: Na Balkanu prepirke o devedesetim jezikom devedesetih