Filozofski fakultet nalazi se pred sve većim pritiskom vlasti, nakon što su profesori tog fakulteta prvi podržali građanske proteste u Srbiji, ocenjeno je na novoj tribini "Nije filozofski ćutati" na tom fakultetu, na kojoj su o temi "Film kao protest" govorili reditelji Želimir Žilnik, Goran Marković i Janko Baljak.
Profesorka Filozofskog fakulteta Radina Vučetić, koja je moderirala tribinom, rekla je pred prepunim amfiteatrom fakulteta da tako veliki odziv građana i dolazak na tribinu pokazuje da je društveni dijalog potreban, ali da ga je u javnosti sve manje.
On zahvalila ministru prosvete Mladenu Šarčeviću što je posle njegove reakcije na podršklu profesora protestima fakultet puniji, a protesti masovniji, a premijerki Ani Brnabić što je Filozofski fakultet svela "na klozetsko pitanje", pošto je govorila o toaletima na tom fakultetu.
Tribina "Film kao protest" u sklopu tribina "Nije filozofski ćutati", na Filozofskom fakultetu u Beogradu, 14. februara 2019.
Nakon prikazivanja inserta iz njegovog filma "Srbija godine nulte" o vremenu protesta protiv Slobodana Miloševića i organizovanja kontramitinga pristalica vlasti, Goran Marković je rekao da je situacija onda i sada dosta različita, odnosno slična samo na prvi pogled - postoje autobusi sa pristalicama vlasti, fotografije vođe, to što se "na prvi pogled vidi sastav prve i druge grupe"...
"Ali ono što je tada postojalo danas ne postoji - ljudski revolt. Na kontramitingu građani su se suprotstavili, došlo do velikog sukoba na Terazijama, pobedio je narod što sad još uvek nije slučaj", rekao je Marković.
Govoreći o aktuelnim svakodnevnim skupovima koje organizuje vlast, u sklopu turneje predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Marković je ocenio da "strah i ugroženost dovode do toga da ljudi nemaju snage da zadrže osnovno ljudsko dostojanstvo".
"Uspeli su u eksperimentu sa ljudima da ubiju u ljudima i trunku samopoštovanja, kroz izazivanje straha", ocenio je Marković i primetio da su na građanskim protestima protiv vlasti uglavnom stariji ljudi, koji dolaze da se "druže sa ljudima koji isto osećaju".
Najveći deo ljudi je "građanski miran", odnosno to su ljudi koji ne mogu ništa da promene, rekao je Marković i zaključio da veliki broj ljudi odlazi iz ovog regiona jer ne žele da "protraće život u ovom brlogu".
Janko Baljak ocenio je da služba državne bezbednosti i dalje radi svoj posao i da na isti način pokušava da razbije i današnje građanske proteste. "Ti prsti, ta hobotnica duboko su upleteni i u političke partije, i u građanske proteste i to nas čini neslobodnim i duboko me frustrira".
On se usprotivio Markovićevom stavu da protestuju uglavnom stariji ljudi. Mladih ima više, ocenio je on, što je znak buđenja, i među građanima, i na univerzitetu.
"Teško se odlučuju na pobunu", kazao je Marković i ocenio da je povratak ljudi iz starog režima na vlast obeshrabrilo one koji su se nekada protiv nje borili. "Nije IN baviti se politikom, ali velika je šansa na ovim protestima da se to promeni. Dok se filozofski fikultet i ovakav anfiteatar napune, a nisu bili puni prethonih godina, neće biti šanse za promene", kazao je Baljak.
Your browser doesn’t support HTML5
Janko Baljak o građanskim protestima
Želimir Žilnik je takođe rekao da ima mnogo mladih ljudi u protestu, iako je "čitao u novinama da ih nema uopšte".
"Ljudi su rešili da pređu na drugu stranu ulice od one strane kojom idu špelukanti, prevaranti, pljačkaši, lažovi - oni koji su učestvovali u podstrekivaju ratova, ljudi koji su osramotili Srbiju pred svetom i to ne za pet ili 10 godina, nego za pola sotleća i više", uzviknuo je on. "Ljudi jednostavno kažu - 'mi smo sa vama, nećemo da budemo okuženi lažima, prevarom, pljačkom, zatrpavanjem istine koja će izaći i izniknuti ako ne sada, onda za 5-10-15 godina".
Govoreći o protestima i ulozi umetnika u napadima na režim, ali i odbrani istog, Goran Marković je ocenio da njemu pripada uloga te večeri da bude skeptik.
"Neću da širim lažni optoimizam. Iz životnog iskustva sam duboko ubeđen da veliki umetnici ne moraju da budu i dobri ljudi. Znam jako mnogo velikih umetnika koji su teška đubrad, a znam i mnogo divnih ljudi koji nemaju talenta. Slučajevi su pojedinačni, radi se o moralu, o osećaju da li ga ljudi ili ne", kazao je Marković i ocenio da to što su se umetnci priključuju protestu "govori da postoji kritična masa ljudi koji osećaju".
Your browser doesn’t support HTML5
Goran Marković o građanski protestima
Nakon što su prikazani propagandni spotovi koje pravi vlast, kako oni predizborni, tako i oni najnoviji koji ismevaju proteste građana, gosti su povukli paralelu sa vremenom socijalizma i ondašnjim žurnalima koji su se prikazivali pre projekcija filmova u bioskopima i koji su u nedostatku televizije bili glavno sredstvo video informisanja.
"Ponovo se pokazuju žurnali. Ovo je surova državna propaganda - izgleda kao dobar dokumentacioni materijal", rekao je Žilnik ocenivši da su u odnosu na spotove SNS-a, nekadašnji žurnali bili "veličanstvena dela" velikih majsotra. "Ovo su budalaštine. Za 50 godina, kad se ovo bude gledalo - a neće biti izbirsano - moći će da se kaže 'ljudi neko je tamo otkačio'", kazao je on.
"Ovo je bedno, ali svašta se vidi ovde. Dragoceni su, najzad shvataš sa kim imaš posla", ocenio je Goran Marković.
"Možda je naša sreća što se njihovim poslom bave netalentovani ljudi. Podržavam tu produkciju", našalio se Janko Baljak.
Tribina "Film kao protest" u sklopu tribina "Nije filozofski ćutati", na Filozofskom fakultetu u Beogradu, 14. februara 2019.
Zamoljeni da ocene u kom filmovskom žanru danas živimo, Žilnik je rekao da je reč o "žanrovski netalentovannom dosadnom animiranom filmu". Za Baljka, "Vučić je non-stop u melodrami" u kojoj "kukuvmači stalno", ali i da "ovo više nije ni smešno", već je na ivici horora.
"Mislim da se radi o čistom porniću", oceio je Goran Marković. "Pornići su kvazi dela koja pretenduju da imaju nekakvu priču koja je lažna, svi učesnici se prave da imaju osećanja i ispoljavaju ih, zapravo im je cilj da izvedu seksualni čin pred kamerama".