Turski birači će u nedelju glasati na referendumu o tome da li žele da promene sistem vlasti i da umesto parlamentarnog prihvate snažan predsednički sistem. Ovo pitanje je podelilo Tursku – kritičari optužuju predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da pokušava da uspostavi diktaturu dok pristalice tvrde da će promene zaštititi volju naroda.
Istanbul je najveći turski grad u kojem živi petina biračkog tela. Glasovi stanovnika Istanbula bi mogli da odluče ishod referenduma u nedelju. Pošto ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da će ishod biti tesan, obe strane vode žestoku kampanju. „Evet“ je DA na turskom. Pristalice predsednika Erdogana tvrde da će jačanje njegovih ovlašćenja osnažiti i demokratiju tako što će obezbediti stabilnost. Ovaj čovek kaže - „protiv terorista mi kažemo DA. Protiv imperijalističkih sila - mi kažemo DA“.
Za glasače koji se protiv – „Hayir“ je NE na turskom – predložene reforme - proširenje predsedničkih ovlašćenja nad sudovima i upravljanje putem dekreta, znači otvaranje vrata diktaturi.
„Ljudi dolaze i pitaju nas zašto bi trebalo da kažemo NE. Da budemo iskreni – kažemo NE autokratskom režimu.“, kaže jedna od protivnica referenduma.
I za pristalice i za protivnike referendum se u suštini svodi na jednu osobu – aktuelnog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.
Pristalice smatraju da bi pobeda na referendumu omogućila Erdoganu da nastavi da sprovodi svoj program i i da dalje razvije Tursku.
„Kada je Erdogan došao na vlast prvo se borio protiv mafije i 'duboke države' i preduzeo značajne korake u zdravstvu. U poredjenju sa 2000-im Turska ima 500 odsto napredak“, smatra pristalica referenduma Hasan Gokalp.
Kampanja za DA fokusira se više na Erdoganove uspehe, a manje na prednosti ustavnih reformi. Za mnoge to izgleda kao pobednička strategija pošto je i posle gotovo 20 godina na vlasti Erdogan najpopularniji turski političar.
„Glasao sam za Erdogana 17 – 18 godina i nikad me nije izneverio. Ako nešto želi može samo da sedi u predsedničkoj palati i potpisuje dokumenta. Medjutim, on toliko voli ovu zemlju da ne može da stane. Misli da mora da učini više. Zbog toga mu verujem.“, rekao je Erdoganov pristalica Ibrahim Jazka.
Medjutiim, pravičnost kampanje za referendum je sve više pod znakom pitanja. U mnogim delovima Istanbula, kao i u ostalim delovima zemlje teško je videti transparente i postere za NE kampanju. Prema nedavnom istraživanju 90 odsto medijskih izveštaja posvećeno je DA kampanji.
Pro-kurdska partija HDP, druga najveća opoziciona partija i jedna od dve koje se najviše protive predloženim reformama, suočava se sa velikim poteškoćama.
„Na nas se vrši politički pritisak. Naši ko-lideri i 13 poslanika su u zatvoru. Oko 5 hiljada naših pristalica se suočava sa optužnicama ili su u zatvoru. Ne može se govoriti o slobodnon glasanju i poštenom referendumu. Ipak, nada nas ne napušta, kao što je jedan od naših lidera Demirtaš rekao – 'Hrabrost je zarazna'“, poručuje Erčan Demir iz HDP partije.
Uprkos svim preprekama ishod referenduma je neizvestan. Neki posmatrači primećuju da razlog za to može da bude i utisak da teškoće sa kojima se suočavaju pristalice NE kampanje jačaju njihov argument da je u nedelju u pitanju sudbina turske demokratije.