Koalicija za REKOM, koju čine nevladine organizacije u regionu, počela je prikupljanje 50.000 potpisa na peticiju koja će biti poslata na samit lidera Zapadnog Balkana koji će biti održan u Trstu i kojom će se zatražiti potpisivanje političkog sporazuma o osnivanju Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim povredama ljudskih prava od 1. januara 1991. do 31. decembra 2001. godine.
Osnivačica i dugogodišnja predsednica Fonda za humanitarno pravo, Nataša Kandić, rekla je da minimalni zadatak koji vlade u regionu moraju da urade jeste da utvrde imena žrtava i popišu mesta zatočenja. Zbog toga, rekla je, tražiće se da se osnivanje regionalne komisije uvrsti u Berlinski proces i deklaraciju nakon samita u Trstu, koja će biti održana 12. jula.
Nataša Kandić je rekla da je Koalicija za REKOM popisala oko 23.000 žrtava, da je Haški tribunal popisao oko 18.000 žrtava u vezi sa ratom, "ali da je to samo deo od 130.000 žrtava ratova na prostoru bivše Jugoslavije", prenose mediji.
I od Evropske unije će biti zatraženo da postavi pitanje šta je sa žrtvama i da zatraži od vlada u regionu da se posvete rešavanju pitanja ratnih zločina, rekla je ona i ponovila da pitanje pomirenja u regionu više nije primarno pitanje za EU.
Potpisivanju peticije za osnivanje regionalne komisije učestvuje veliki broj mladih ljudi i to pokazuje da među njima ima zainteresovanih za sudbine žrtava i dešavanja na prostoru nekadašnje Jugoslavije, rekla je Kandić.
Direktorka Inicijative mladih za ljudska prava Ana Mitić rekla je da je "Berlinski proces odličan instrument saradnje u regionu", a da u taj proces treba da bude uvršteno pitanje osnivanja regionalne komisije "jer je to jedini način da se prirodno i normalno (region) suoči sa onim što se dogodilo".
Ona je dodala da građani o mestima na kojima mogu da potpišu peticiju za osnivanje regionalne komisije mogu da se informišu na sajtu Inicijative, a peticija se može potpisati ovde.
Novinar Nemanja Stjepanović podsetio je u autorskom tekstu u beogradskom Danasu da činjenice o žrtvama, iako bi činjenice trebalo da govore za sebe, i dalje nisu prihvaćene, niti da postoji minimum konsenzusa o tome šta se dogodilo tokom ratova na bivšoj Jugoslaviji. “Ne postoji slaganje unutar pojedinačnih država regiona, još manje među državama. Štaviše, revizionistički pokret jači je nego ikad. Svako gradi svoj narativ od kojih tek oni na marginama korespondiraju sa sudski utvrđenim činjenicama. Državni narativi o ratovima u bivšoj Jugoslaviji prednjače u lažima i revizionizmu”, piše Stjepanović.
Međunarodni partneri, nastavlja, sve više ćute trudeći se da ne naruše višegodišnji mir. Zbog toga nema pritiska da se oživi proces suđenja za ratne zločine. Stejapanović predviđa sumornu budućnost ukoliko se nastavi sa ovakvim odnosima prema ratnoj prošlosti. Nastaviće, piše, da žive „neugašeni snovi o velikoj Srbiji, Hrvatskoj ili Albaniji”.
“Način da se budućnost promeni je osnivanje Regionalne komisije uz podršku svih vlada regiona. Komisije koja će na osnovu raspoloživih dokaza i sudski utvrđenih činjenica rasvetliti i prihvatiti istinu o ratovima u bivšoj Jugoslaviji. U suprotnom, najružnije lice prošlosti ponovo će zakucati na vrata. Kao što kroz istoriju već više puta jeste. Sudovi i nevladine organizacije dali su veliki doprinos procesu otkrivanja dokaza, utvrđivanja činjenica i popisa žrtava ratova. Red je na državne vlasti. Rekom je njihova šansa da ih istorija po dobrom pamti”.
Peticija za Rekom može se potpisati ovde:
http://bit.ly/2qSlXq4#sthash.ZK5wjilr.dpuf