Reporteri bez granica, nevladina organizacija koja se bavi zaštitom i očuvanjem medijskih prava i sloboda, zatražila je temeljnu istragu incidenta u kom su na ulazu zgrade u kojoj živi novinar Dinko Gruhonjić ispisane poruke mržnje za koje se sumnja da su upućene njemu.
„Osim istrage, od političara tražimo da ne raspiruju mržnju! Ovo je primer kako verbalni mogu prerasti u stvarne napade. Odgovornost je političara, a ne samo policije, da štite novinare – rečima i delima“, poručio je u reakciji za Glas Amerike Pavol Salaj - predstavnik te organizacije zadužen za Evropsku uniju i Zapadni Balkan.
Na ulazu zgrade u kojoj u, gradu Novom Sadu, sa suprugom i dvoje dece živi novinar Dinko Gruhonjić nepoznate osobe su, u noći između ponedeljka i utorka, ispisale grafite koji sadrže poruke mržnje i nacionalne netrpeljivosti. Među napisima bio je i jedan grafit podrške haškom osuđeniku i nekadašnjem ratnom komandatnu bosanskih Srba Ratku Mladiću.
Gruhonjić je u utorak uveče pozvao kolege i prijatelje da prekreče uvredljive grafite.
Prethodno je, kaže za Glas Amerike, slučaj prijavio policiji koja je izašla na mesto događaja, izvršila uviđaj i uzela izjavu od njega. Takođe, Nezavisno društvo novinara Vojvodine zatražilo je od tužilaštva sprovođenje krivične istrage i hitno otkrivanje i kažnjavanje počinilaca.
“Iako je njihova poruka znamo gde živiš, to me neće obeshrabriti da nastavim da radim kao i do sada. Državu pozivam da zaštiti moju porodicu i mene, a anonimnoj bagri poručujem da ću znati da se branim”, rekao je za Glas Amerike Dinko Gruhonjić - urednik portala Vojvođanski istraživačko-analitički centar VOICE i programski direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV).
Presuda Ratku Mladiću
Ratko Mladić, bivši ratni komandant bosanskih Srba, osuđen je novembra 2017. prvostepenom presudom pred Haškim tribunalom na doživotnu robiju zbog genocida u Srebrenici, progona Bošnjaka i Hrvata, terorisanja građana Sarajeva tokom opsade tog grada i uzimanja pripadnika UNPROFOR-a za taoce.
“Kao i njihov idol, na doživotnu robiju prvostepeno osuđeni ratni zločinac Ratko Mladić, tako i ovaj njegov podmladak voli da se kreće noću, u hordama i da se iživljava nad civilima, uključujući i decu. Ja svoje tekstove potpisujem punim imenom i prezimenom, a neonacistička bagra to radi anonimno, kao i sve siledžije na ovom svetu”, istakao je u oštrom tonu Dinko Gruhonjić.
Uprkos tome što podseća da se na meti pretnji nalazi poslednjih, kako kaže, poslednjih petnaest godina – Gruhonjić ukazuje da bi konkretan povod za poslednji ispad mogla biti reportaža pod čiji je naslov “Novi Sad – nacionalšovinistička palanka koja slavi genocid?”.
U tom tekstu Vojvođanski istraživačko-analitički centar, čiji je Gruhonjić urednik, analizira grafite ispisane u Novom Sadu i okolini kojima se iskazuje podrška ličnostima i događajima iz nedavne ratne istorije Balkana i Srbije – poput Ratka Mladića, promoviše kosovski mit ili pak aludira na nedavni spor crnogorskih vlasti u tehničkom mandatu i tamošnje crkvene zajednice koja je pod nadležnošću Srpske pravoslavne crkve.
Ispisivanje grafita mržnje na ulazu i zidovima zgrade u kojoj Gruhonjić živi sa porodicom osudilo je nekoliko nevladinih organizacija i političkih stranaka u Srbiji.
Nezavisno društvo novinara Vojvodine smatra da je time direktno ugrožena sigurnost Gruhonjića i njegove porodice jer je, kako ukazuju, označen kao legitimna meta.
"Smatramo da je osim napada na sigurnost Gruhonjića, reč i o napadu na slobodu medija i izražavanja”, ukazuje NDNV u saopštenju. Reagovala je i nevladina organizacija Inicijativa mladih za ljudska prava, koja je zatražila reakciju nadležnih organa.
“Od vlasti Srbije tražimo da konačno osudi nasilje i stane u zaštitu žrtava raznih nasilnih grupacija, od anonimnih do onih veoma glasnih i javnih - koji seju strah po Srbiji prema pojedincima koji drugačije misle, kao i ugroženim grupama - izbeglicama i migrantima, Romima, LGBT populaciji i drugim manjinskim grupama”, saopštila je Inicijativa mladih za ljudska prava.
Inicijativa je ocenila i da su grafiti mržnje usmereni protiv Dinka Gruhonjića poslednji dokaz netrpeljivosti prema onima koji otvoreno pišu i govore o nacionalističkom nasilju u Srbiji.
Prema bazi podataka Nezavisnog udruženja novinara Srbije tokom 2020. godine u Srbiji je počinjeno ukupno 168 napada na novinare. Od toga je počinjeno dvadeset sedam fizičkih napada, deset napada na imovinu, jedna pretnja imovini, osamdeset tri slučajeva pritisaka i četrdeset sedam verbalnih pretnji.
Poređenja radi, tokom prošle 2019. godine prema istom izvoru, počinjeno je ukupno 119 napada po istim kriterijumima.
U nedavnom intervjuu “Večernjim novostima”, mediju koji važi za blizak vladajućim stukturama u Srbiji, republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac, izjavila je da broj fizičkih napada na novinare značajno opada.
Reč je, međutim, o informacijama koje odudaraju od onih koje se nalaze u Bazi podataka napada na novinare NUNS-a, a upitno je i da li su saglasne zvaničnim podacima kojima raspolaže Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije.