Republikanski senator Marko Rubio predlaže da se vladini programi suzbijanja siromaštva preusmere ka saveznim državama.
Na pedesetu godišnjicu objave Rata protiv siromaštva, koji je objavio bivši predsednik Lindon Džonson, republikanski i demokratski zakonodavci zalažu se da će nastaviti tu borbu, ali uz različite pristupe. Republikanski senator Marko Rubio izjavio je da federalna vlada nije uspela u svojim naporima da suzbije siromaštvo i predložio je novi način u budućnosti. Demokrate se ne slažu sa tim.
U januaru 1964., predsednik Lindon Džonson bio je svestan toga da skoro svaki peti Amerikanac živi u siromaštvu. On je o uzrocima govorio u svom prvom Govoru o stanju nacije.
„I ova administracija danas, ovde i sada, objavljuje bezuslovni rat siromaštvu.“
Pedeset godina kasnije, skoro svaki sedmi Amerikanac i dalje živi u siromaštvu. Republikanski senator Marko Rubio izjavio je da Džonsonov i vladin rat protiv siromaštva nije dao rezultate.
“Umesto da podstiče živu, slobodnu ekonomiju, federalna vlada je glavni kočničar preduzetništva i kreativnosti naših ljudi.”
Rubio je rekao da je potreban novi pristup.
“Predlažem da preusmerimo vladine programe za borbu protiv siromaštva i milijarde koje se troše na njih, saveznim državama.”
Demokrate u Kongresu brane programe predsednika Džonsona kojima se obezbeđuju ishrana, zdravstvena zaštita i penzije za siromašne i starije osobe. Demokratski senator Dik Durbin kaže:
“Šta je rat protiv siromaštva pre pedeset godina sproveo loše, šta je dostigao? Mediker, Medikejd, Hed Start program, zakone o obrazovanju, što je bilo prvi put da se federalna vlada obavezala da pomogne lokalnim školama, zakone o specijalnom obrazovanju, višem obrazovanju, što je povećalo količinu novca koju vlada dotira, kredite i mogućnost učenja i istovremenog zaposlenja.”
Analitičari se ne slažu u ocenama uspeha Džonsonovog rata protiv siromaštva. Ron Haskins iz instituta Brukings kaže da zemlja mnogo bolje stoji nego da je bez tih programa.
“Mediker i Medikejd su veoma važni programi koji i dalje predstavljaju srce i dušu američke socijalne politike, uz socijalno osiguranje. Oni su imali ogromni uticaj na siromašne i starije.”
Majkl Taner iz instututa Kejto kaže da su programi jedino učinili da siromaštvo bude podnošljivije.
“Ono za šta je većina naših programa napravljena je da se ljudima koji žive u siromaštvu pruži malo više novca da ne bi bili gladni ili da imaju za osnovne potrebe. Ali ne čine ništa u smeru da im se objasni kako da izađu iz siromaštva.”
Predsednik Obama izjavio je da je siromaštvo glavna odrednica našeg vremena i da će republikanci i demokrate morati da se suoče sa pitanjima naknade za nezaposlene, bonovima za hranu i drugim pitanjima vezanim za siromaštvo u ovoj izbornoj godini.
U januaru 1964., predsednik Lindon Džonson bio je svestan toga da skoro svaki peti Amerikanac živi u siromaštvu. On je o uzrocima govorio u svom prvom Govoru o stanju nacije.
„I ova administracija danas, ovde i sada, objavljuje bezuslovni rat siromaštvu.“
Pedeset godina kasnije, skoro svaki sedmi Amerikanac i dalje živi u siromaštvu. Republikanski senator Marko Rubio izjavio je da Džonsonov i vladin rat protiv siromaštva nije dao rezultate.
“Umesto da podstiče živu, slobodnu ekonomiju, federalna vlada je glavni kočničar preduzetništva i kreativnosti naših ljudi.”
Rubio je rekao da je potreban novi pristup.
“Predlažem da preusmerimo vladine programe za borbu protiv siromaštva i milijarde koje se troše na njih, saveznim državama.”
Demokrate u Kongresu brane programe predsednika Džonsona kojima se obezbeđuju ishrana, zdravstvena zaštita i penzije za siromašne i starije osobe. Demokratski senator Dik Durbin kaže:
“Šta je rat protiv siromaštva pre pedeset godina sproveo loše, šta je dostigao? Mediker, Medikejd, Hed Start program, zakone o obrazovanju, što je bilo prvi put da se federalna vlada obavezala da pomogne lokalnim školama, zakone o specijalnom obrazovanju, višem obrazovanju, što je povećalo količinu novca koju vlada dotira, kredite i mogućnost učenja i istovremenog zaposlenja.”
Analitičari se ne slažu u ocenama uspeha Džonsonovog rata protiv siromaštva. Ron Haskins iz instituta Brukings kaže da zemlja mnogo bolje stoji nego da je bez tih programa.
“Mediker i Medikejd su veoma važni programi koji i dalje predstavljaju srce i dušu američke socijalne politike, uz socijalno osiguranje. Oni su imali ogromni uticaj na siromašne i starije.”
Majkl Taner iz instututa Kejto kaže da su programi jedino učinili da siromaštvo bude podnošljivije.
“Ono za šta je većina naših programa napravljena je da se ljudima koji žive u siromaštvu pruži malo više novca da ne bi bili gladni ili da imaju za osnovne potrebe. Ali ne čine ništa u smeru da im se objasni kako da izađu iz siromaštva.”
Predsednik Obama izjavio je da je siromaštvo glavna odrednica našeg vremena i da će republikanci i demokrate morati da se suoče sa pitanjima naknade za nezaposlene, bonovima za hranu i drugim pitanjima vezanim za siromaštvo u ovoj izbornoj godini.