Demokratska stranka će opstati u celini i na sednici Glavnog odbora neće doći do smene na vrhu partije, ocenio je u razgovoru za RSE predsednik Političkog saveta DS-a Dragoljub Mićunović.
On podvlači da je u subotu, za kada je sednica zakazana, moguće očekivati eventualna istupanja pojedinaca i ništa više od toga. No, u stranci se čuju i potpuno suprotni tonovi što atmosferu pred raspravu o odgovornosti za izborni poraz i gubitak vlasti, ipak čini neizvesnom.
To je i razlog zbog kog se predstojeći Glavni odbor poredi, verovatno preterano, sa čuvenom Osmom sednicom – podsećajući na unutarpartijski puč u kom je Slobodan Milošević smenio Ivana Stambolića.
Bivši srpski premijer, koji je od Tadićevog uspona skrajnut na partijsku marginu, Zoran Živković insitira da rasprava na tom skupu može biti relevantantna samo ako se postave suštinska pitanja. To nisu samo ona koja se tiču izbornog poraza. Živković nabraja:
“Pre svega to je pitanje zašto je potrošeno osam godina Demokratske stranke i osam godina Srbije, a da nije urađeno skoro ništa od onoga što su programski ciljevi Demokratske stranke? Zašto je Demokratska stranka postala društvo za namirivanje ličnih interesa, a ne stranka koja Srbiju treba da odvede u Evropu 21. veka? I konačno, zašto Demokratska stranka prikriva zloupotrebe pložaja u svom sastavu u svom vrhu i da li nas očekuje to da Ivica Dačić (premijer) ili Aleksandar Vučić (vicepremijer) kreiraju budući vrh Demokratske stranke – da u njemu ne budu oni koji budu pohapšeni? To su prava pitanja.”
RSE: Plašim se da ste preambiciozni. Po onome šte se zna to neće biti pitanja koja će dominirati na raspravi na Glavnom odboru.
Živković: E, ako nema odgovora na sva ta pitanja onda se nakon tog Glavnog odbora nastavlja jedna autistična, kilava politika, koja ima samo jedan cilj. To su lični i grupni interesi. Ako je to tako, onda je potpuno nevažno, ne samo da li će se Demokratska stranka podeliti, nego i da li će ona postojati ako je takva kakva je danas”
Drugim rečima, stranka za koju se verovalo da može modernizovati Srbiju mora sada dokazivati da vlastoljublje i sklonost ka korupciji jeste nešto što se može pripisati pojedinicima. Ne celoj partijskoj mašineriji.
Neće biti 'egzekucija'
Nejasno je koliko svesti o tome postoji u DS-u. Veteran srpske politike Dragoljub Mićunović u razgovoru za RSE se složio sa ocenom lidera vojvođanskih demokrata Bojana Pajtića da “spektakularnih raspleta ili kadrovskih egzekucija” neće biti, ali ne i sa najavom člana Predsedništva stranke Božidara Đelića da ukoliko ne bude promena - Demokratskoj stranci predstoji cepanje. Mićunović dalje objašnjava:
„Ako neko želi da ima bazu, najgore što može da uradi jeste da bude inicijator cepanja. E sada, da će biti kritike, da su kasnije moguće kadrovske izmene i razne druge, to je sasvim verovatno.“
RSE: Hoćete da kažete da pitanje predsednika stranke neće biti otvoreno, iako mnogi to očekuju?
Mićunović: Neće, odnosno ono je uvek otvoreno. Svaki put se glasa o izveštaju koji predsednik podenese na osnovu tromesečnog događanja. To je kao glasanje o poverenju. Ako se taj izveštaj usvoji, onda je stvar gotova i takva se pitanja dalje ne postavljaju.
RSE: Moram vas pitati, u medijima i u javnosti je otovrena dilema Tadić ili Đilas. Za koju biste se vi opciju odlučili?
Mićunović: Ja se odlučujem za opciju Demokratske stranke.
RSE: Što je opet povezano sa pitanjem Đilas ili Tadić?
Mićunović: Pa nije. Stranka ima predsednika i mora se poštovati procedura. A najavljivanje preko medija i mobilisanje medija da rešavaju kadrovska pitanja u stranci pokazalo se kao bumerang. To nije put. Naravno da postoje ogromne snage konkurentske, neprijateljske i razne druge koje bi želele da se stranka pocepa, uništi i tako dalje. Ali mislim da je svest građana koji tu stranku podržavaju dvadesetdve godine i članova je veća od trenutnih ličnih interesa, ambicija i tako dalje.
RSE: Koje se onda zapravo promene mogu očekivati u DS-u?
Mićunović: Moramo da razgovaramo o Programu stranke, o biračkom telu kome se obraćamo, o procedurama, o demokratskom funkcionisanju..
RSE: O odgovornosti?
Mićunović: Naravno i o odgovornosti.
RSE: Koga smatrate odgovornim za poziciju u kojoj je danas DS i shodno?
Mićunović: Predsednik stranke preduzima odgovornost. To je normalno“.
RSE: Kako bi vi onda odmerili njegovu odgovornost i shodno tome neku vrstu političke sankcije?
Mićunović: On može dobiti kritiku, može podneti ostavku, mogu da ga smene. Ne mogu da ga streljaju, ne mogu da ga šalju na robiju. Dakle ono što se pod političkom odgovornošću unutar stranke podrazumeva.
Mićunović je jedan od retkih koji može na ovakav način da se našali, s obzirom da je nekada bio i najmlađi robijaš na Golom otoku.
Klizav teren
Sam Boris Tadić oglasio se povodom koji veze nema sa onim što ga čeka 8. septembra. Osvrnuo se na skandalozni članak novoimenovanog pomoćnika ministra kulture Dragana Kolarevića, u kome ovaj rečnikom poznatim iz vremena Miloševićeve diktature govori o “nosiocima i izvršiocima antisrpske propagande”.
Tadić protestuje i traži Kolarevićevu smenu, ali mesec dana nakon što je sporni tekst objavljen. No, jasna je namera da se interesovanje javnosti, mesec dana po njenom uspostavljanju, prebaci na novu vlast.
To je klizav teren, jer je Tadić na čelu stranke koja nosi demokratski predznak, ali je pod udarom kritika da se zaglibila u gaženju sopstvenih demokratskih kapaciteta, pogotovu nakon ubistva Zorana Đinđića, a posebno u poslednje četiri godine tokom kojih je upravljala Srbijom.
Nezgodno je to što će promene u partiji morati da sprovedu oni koji su i do sada njome dominirali, zbog čega se dobrim delom sve i svelo na relaciju bivši predsednik Tadić – gradonačelnik Beograda Dragan Đilas. Tenzije su podignute, te bi najčudnije bilo ukoliko promena unutar stranke ne bude, što podvlači i analitičar Jovo Bakić. Još dodaje:
“Promene bi vrlo verovatno sprečile cepanje stranke i verovatno bi unele jednu novu energiju koja je po mom mišljenju Demokratskoj stranci vrlo potrebna.”
RSE: Gde vidite te ljude koji bi mogli biti ta nova energija?
Bakić: To je nesumnjivo čovek koji je ostvario najbolji rezultat u Demokratskoj stranci. Dakle, Dragan Đilas je u Beogradu imao izuzetno ubedljivu pobedu”.
RSE: Kako gledate na osporavanja koja se upravo njemu upućuju, a vezana su za uticaj na medije koji mu se pripisuje, zatim zbog načina političke komunikacije kom je sklon i tako dalje?
Bakić: Što se tiče uticaja na medije to je veoma važan problem. To je problem za čitavu zemlju. Jedan od centara koji utiče na medije svakako jeste vezan za Dragana Đilasa. To je nešto što je realna stvar. Ali to je jedno pitanje, a drugo pitanje jeste šta je dobro za Demokratsku stranku.
RSE: U stranci, ali i posmatrači, se ustručavaju da stanu na jednu ili drugu stranu. Šta vas ohrabruje da tako direktno konstatujete da je Đilas dobar za Demokratsku stranku?
Bakić: Samo je pitanje da li neko želi da sabere dva i dva ili ne želi.
RSE: Što znači vodite se za izbornim rezultatom?
Bakić: Naravno. U politici je to tako.
Demokrate možda imaju dugoročniju viziju, ali je pitanje koliko je mogu dosegnuti ukoliko sada ne naprave izbor između: 1. Dragana Đilasa - često neodmerenog kao i političara od koga se ne zna šta se može očekivati ali, veruje se i produktivnog, i 2. Borisa Tadića - uglavnom staloženog, ali i onog koji je svojom politikom doprineo zamućivanju ideologije koju tvrdi da zastupa. Od tog izbora mogao bi zavisti i opstanak stranke ko jedinstvene celine.
On podvlači da je u subotu, za kada je sednica zakazana, moguće očekivati eventualna istupanja pojedinaca i ništa više od toga. No, u stranci se čuju i potpuno suprotni tonovi što atmosferu pred raspravu o odgovornosti za izborni poraz i gubitak vlasti, ipak čini neizvesnom.
To je i razlog zbog kog se predstojeći Glavni odbor poredi, verovatno preterano, sa čuvenom Osmom sednicom – podsećajući na unutarpartijski puč u kom je Slobodan Milošević smenio Ivana Stambolića.
Bivši srpski premijer, koji je od Tadićevog uspona skrajnut na partijsku marginu, Zoran Živković insitira da rasprava na tom skupu može biti relevantantna samo ako se postave suštinska pitanja. To nisu samo ona koja se tiču izbornog poraza. Živković nabraja:
“Pre svega to je pitanje zašto je potrošeno osam godina Demokratske stranke i osam godina Srbije, a da nije urađeno skoro ništa od onoga što su programski ciljevi Demokratske stranke? Zašto je Demokratska stranka postala društvo za namirivanje ličnih interesa, a ne stranka koja Srbiju treba da odvede u Evropu 21. veka? I konačno, zašto Demokratska stranka prikriva zloupotrebe pložaja u svom sastavu u svom vrhu i da li nas očekuje to da Ivica Dačić (premijer) ili Aleksandar Vučić (vicepremijer) kreiraju budući vrh Demokratske stranke – da u njemu ne budu oni koji budu pohapšeni? To su prava pitanja.”
RSE: Plašim se da ste preambiciozni. Po onome šte se zna to neće biti pitanja koja će dominirati na raspravi na Glavnom odboru.
Živković: E, ako nema odgovora na sva ta pitanja onda se nakon tog Glavnog odbora nastavlja jedna autistična, kilava politika, koja ima samo jedan cilj. To su lični i grupni interesi. Ako je to tako, onda je potpuno nevažno, ne samo da li će se Demokratska stranka podeliti, nego i da li će ona postojati ako je takva kakva je danas”
Drugim rečima, stranka za koju se verovalo da može modernizovati Srbiju mora sada dokazivati da vlastoljublje i sklonost ka korupciji jeste nešto što se može pripisati pojedinicima. Ne celoj partijskoj mašineriji.
Neće biti 'egzekucija'
Nejasno je koliko svesti o tome postoji u DS-u. Veteran srpske politike Dragoljub Mićunović u razgovoru za RSE se složio sa ocenom lidera vojvođanskih demokrata Bojana Pajtića da “spektakularnih raspleta ili kadrovskih egzekucija” neće biti, ali ne i sa najavom člana Predsedništva stranke Božidara Đelića da ukoliko ne bude promena - Demokratskoj stranci predstoji cepanje. Mićunović dalje objašnjava:
„Ako neko želi da ima bazu, najgore što može da uradi jeste da bude inicijator cepanja. E sada, da će biti kritike, da su kasnije moguće kadrovske izmene i razne druge, to je sasvim verovatno.“
RSE: Hoćete da kažete da pitanje predsednika stranke neće biti otvoreno, iako mnogi to očekuju?
Mićunović: Neće, odnosno ono je uvek otvoreno. Svaki put se glasa o izveštaju koji predsednik podenese na osnovu tromesečnog događanja. To je kao glasanje o poverenju. Ako se taj izveštaj usvoji, onda je stvar gotova i takva se pitanja dalje ne postavljaju.
RSE: Moram vas pitati, u medijima i u javnosti je otovrena dilema Tadić ili Đilas. Za koju biste se vi opciju odlučili?
Dragoljub Mićunović i Nada Kolundžija iz DS-a, i Aleksandra Jerkov iz Lige socijaldemokrata Vojvodine na sednici parlamenta na kojoj je usvojena deklaracija o osudi zločina učinjenih nad pripadnicima srpskog naroda i građanima Srbije, 14. oktobar 2010.
Mićunović: Ja se odlučujem za opciju Demokratske stranke.
RSE: Što je opet povezano sa pitanjem Đilas ili Tadić?
Mićunović: Pa nije. Stranka ima predsednika i mora se poštovati procedura. A najavljivanje preko medija i mobilisanje medija da rešavaju kadrovska pitanja u stranci pokazalo se kao bumerang. To nije put. Naravno da postoje ogromne snage konkurentske, neprijateljske i razne druge koje bi želele da se stranka pocepa, uništi i tako dalje. Ali mislim da je svest građana koji tu stranku podržavaju dvadesetdve godine i članova je veća od trenutnih ličnih interesa, ambicija i tako dalje.
RSE: Koje se onda zapravo promene mogu očekivati u DS-u?
Mićunović: Moramo da razgovaramo o Programu stranke, o biračkom telu kome se obraćamo, o procedurama, o demokratskom funkcionisanju..
RSE: O odgovornosti?
Mićunović: Naravno i o odgovornosti.
RSE: Koga smatrate odgovornim za poziciju u kojoj je danas DS i shodno?
Mićunović: Predsednik stranke preduzima odgovornost. To je normalno“.
RSE: Kako bi vi onda odmerili njegovu odgovornost i shodno tome neku vrstu političke sankcije?
Mićunović: On može dobiti kritiku, može podneti ostavku, mogu da ga smene. Ne mogu da ga streljaju, ne mogu da ga šalju na robiju. Dakle ono što se pod političkom odgovornošću unutar stranke podrazumeva.
Mićunović je jedan od retkih koji može na ovakav način da se našali, s obzirom da je nekada bio i najmlađi robijaš na Golom otoku.
Klizav teren
Sam Boris Tadić oglasio se povodom koji veze nema sa onim što ga čeka 8. septembra. Osvrnuo se na skandalozni članak novoimenovanog pomoćnika ministra kulture Dragana Kolarevića, u kome ovaj rečnikom poznatim iz vremena Miloševićeve diktature govori o “nosiocima i izvršiocima antisrpske propagande”.
Tadić protestuje i traži Kolarevićevu smenu, ali mesec dana nakon što je sporni tekst objavljen. No, jasna je namera da se interesovanje javnosti, mesec dana po njenom uspostavljanju, prebaci na novu vlast.
To je klizav teren, jer je Tadić na čelu stranke koja nosi demokratski predznak, ali je pod udarom kritika da se zaglibila u gaženju sopstvenih demokratskih kapaciteta, pogotovu nakon ubistva Zorana Đinđića, a posebno u poslednje četiri godine tokom kojih je upravljala Srbijom.
Nezgodno je to što će promene u partiji morati da sprovedu oni koji su i do sada njome dominirali, zbog čega se dobrim delom sve i svelo na relaciju bivši predsednik Tadić – gradonačelnik Beograda Dragan Đilas. Tenzije su podignute, te bi najčudnije bilo ukoliko promena unutar stranke ne bude, što podvlači i analitičar Jovo Bakić. Još dodaje:
“Promene bi vrlo verovatno sprečile cepanje stranke i verovatno bi unele jednu novu energiju koja je po mom mišljenju Demokratskoj stranci vrlo potrebna.”
RSE: Gde vidite te ljude koji bi mogli biti ta nova energija?
Bakić: To je nesumnjivo čovek koji je ostvario najbolji rezultat u Demokratskoj stranci. Dakle, Dragan Đilas je u Beogradu imao izuzetno ubedljivu pobedu”.
RSE: Kako gledate na osporavanja koja se upravo njemu upućuju, a vezana su za uticaj na medije koji mu se pripisuje, zatim zbog načina političke komunikacije kom je sklon i tako dalje?
Bakić: Što se tiče uticaja na medije to je veoma važan problem. To je problem za čitavu zemlju. Jedan od centara koji utiče na medije svakako jeste vezan za Dragana Đilasa. To je nešto što je realna stvar. Ali to je jedno pitanje, a drugo pitanje jeste šta je dobro za Demokratsku stranku.
RSE: U stranci, ali i posmatrači, se ustručavaju da stanu na jednu ili drugu stranu. Šta vas ohrabruje da tako direktno konstatujete da je Đilas dobar za Demokratsku stranku?
Bakić: Samo je pitanje da li neko želi da sabere dva i dva ili ne želi.
RSE: Što znači vodite se za izbornim rezultatom?
Bakić: Naravno. U politici je to tako.
Demokrate možda imaju dugoročniju viziju, ali je pitanje koliko je mogu dosegnuti ukoliko sada ne naprave izbor između: 1. Dragana Đilasa - često neodmerenog kao i političara od koga se ne zna šta se može očekivati ali, veruje se i produktivnog, i 2. Borisa Tadića - uglavnom staloženog, ali i onog koji je svojom politikom doprineo zamućivanju ideologije koju tvrdi da zastupa. Od tog izbora mogao bi zavisti i opstanak stranke ko jedinstvene celine.
|
Preuzeto od "RSE" |