Zbog ribokrađe koja je poprimila alarmantne razmere i odsustva akcije korisnika ribolovnih voda, skoro 40 procenata učesnika ankete Ujedinjenih ribolovaca Srbije (URS) ne namerava da kupi ribolovnu dozvolu za ovu godinu.
Prema slobodnim procenama, na rekama u Srbiji se godišnje ukrade nekoliko stotina tona ribe, uglavnom one plemenite, vode su zagađene, ugroženi su kompletni ekosistemi, neke vrste poput morune, kečige ili linjaka su na pragu istrebljenja ili su kao mladica na putu da to postanu. Ribokradice su svoju kriminalnu delatnost dovele na nivo velikog biznisa koji vredi milione evra, pa neretko čak i hladnjačama odvoze plen. Otuda i ogromno nezadovoljstvo rekreativnih ribolovaca.
Prema poslednjim podacima, dozvolu za rekreativni ribolov koja košta 6.000 dinara, kupuje oko 60 hiljada ljudi i time korisnicima i državi obezbeđuje prihod od oko 360 miliona dinara. Procenjuje se da manje-više aktivno peca oko 110 hiljada njih. Uz ovo valja dodati i stotine miliona dinara koje domaći ribolovci, uprkos ekonomskoj krizi, svake godine potroše na pribor, transport i sve drugo što uz ovaj sport ide.
"Ono što sprovedena anketa ukazuje je da trenutni sistem, ili bar njegovo sprovođenje, ne funkcionišu. Jednostavno kontrole na vodi nema ili je nedovoljna, što jasno pokazuje rezultat da skoro 60 odsto ribolovaca nije ni jednom u toku godine videlo ribočuvare iako su u proseku više od 50 dana godišnje proveli na vodi," navodi Ljubomir Pejčić, ekolog i izvršni direktor URS.
Onlajn anketa URS-a, udruženja građana koje se bori za spas rekreativnog ribolova, održivo korišćenje ribljeg fonda, te zaštitu životne sredine, sprovedena je tokom treće i četvrte nedelje decembra 2016. godine na 939 ribolovaca iz svih 16 ribarskih područja.
Ribolovci su strastveni kada je njihova aktivnost na vodi u pitanju i udruženje URS je i jedan od dokaza da su spremni da se sami organizuju i poboljšaju sebi uslove na rekama u Srbiji, kada to već država neće da uradi. Zbog ovih razloga i manje novca će se sliti u državnu kasu ove godine od alasa u Srbiji.
"Pa smanjite cenu dozvole na 1000din. Znam, reći će neki da se ide iz zadovoljstva na pecanje ali to zadovoljstvo prelazi u agoniju, jer gde god sam bio prošle godine da pecam nisam ulovio više od 2 do 3 babuške, a malo dalje se vide ribokradice kako vuku mreže i onda čuvar dođje i mene zeza i naplaćuje mi dnevnu dozvolu, a sa ribokradicama se rukuje i popije koju rakicu iz njihove pljoske," kaže u komentarima neko ko se potpisao kao Liman3.
Gotovo jedna petina ispitanih rekla je kako u ribolov odlazi više od 100 puta u godini, njih 36.7 odsto peca do 100 puta, a 39.2 odsto na vodu izlazi između 10 i 50 puta godišnje.
Prošle godine, pokazala je anketa, 56.8 odsto ribolovaca nije videlo ribočuvara niti jednom, a provera ulova i pribora nije vršena u skoro 80 posto slučajeva kada je kontrole bilo.
"Poražavajući rezultati ankete jasno ukazuju da je potrebna promena koja će ili kroz pojačanu kontrolu, pritisak ili kroz motivaciju naterati ribočuvare da više vremena provode na vodi i da kvalitetnije rade svoj posao," objašnjava Pejčić.
Ribokrađu je primetio svaki ispitanik, a radom ribočuvarske službe nije zadovoljno 79.5 posto njih. Polovina ispitanih je 2016. retko ispunjavala dnevnu kvotu ulova od 5 kilograma ribe, petini to nije uspelo nijednom, a samo je tri odsto njih svaki put je ulovilo onoliko koliko zakon dozvoljava.
“Imam 51 godinu, pecam 45 godina, ribočuvara sam ove godine video jednom i to kada je bio gost na akciji čiscenja obale. Smeta mi to što ih ima malo, što su slabo plaćeni i veoma podložni korupciji. Mnogi evidentno rade ruku pod ruku sa ribokradicama. Dozvolu ću kupiti jer tako zakon kaže, mada za ceo svoj ribolovački staž mogu da na prste dve ruke izbrojim korisnike ribolovnih voda koji su radili svoj posao. Odgovornost je ovde isključivo na državi jer ona daje vode na gazdovanje, ona bira korisnike na konkursima koji su vrlo često netransparentni, a imam utisak da se i ovde, kao i svuda radi o sinekurama za partijske kadrove,“ kaže Vladan Vasić ribolovac iz Beograda.
Samo 62 procenta ispitanih ustvrdilo je da zbog stanja na vodama, namerava da kupi dozvolu za 2017. godinu.