Veteran američke diplomatije, Ričard Holbruk, preminuo je u ponedeljak posle teške operacije na srcu. 69-godišnji Holbruk, koji je kao pomoćnik državnog sekretara za Evropu u administraciji Bila Klintona bio idejni tvorac Dejtonskog sporazuma, poslednjih godina bio je specijalni američki izaslanik za Avganistan i Pakistan. Diplomata koji je zbog svog energičnog stila i vršenja snažnog pritiska na zaraćene lidere da sednu za pregovarački sto dobio nadimak “buldožer” – nekoliko puta je nominovan za Nobelovu nagradu za mir.
Ričardu Holbruku pozilo je u petak, za vreme sastanka u Stejt Departmentu sa državnom sekretarkom Hilari Klinton. Prebačen je u bolnicu Džordž Vašington gde je operisan 20 sati kako bi mu se zapušila pukotina na zidu aorte. U nedelju je ponovo operisan, ali lekari nisu uspeli da mu spasu život.
Holbruk je diplomatsku karijeru započeo 1962. godine službom u Vijetnamu. Od tada je služio u administraciji svakog demokratskog predsednika, od Džona Kenedija do Baraka Obame. Svega nekoliko sati pre nego što je Holbruk preminuo, predsednik Obama odao mu je priznanje na jednom skupu u Stejt Departmentu.
“Ričard Holbruk služio je našoj zemlji 50 godina, od mladog diplomate u Vijetnamu, preko tvorca sporazuma kojim je okončano krvoproliće na Balkanu, do rada na našim regionalnim naporima u funkciji specijalnog izaslanika za Avganistan i Pakistan, i bezbrojnim kriznim žarištima u medjuvremenu. Jednostavno, on je jedan od gorostasa američke spoljne politike”, rekao je predsednik Obama.
Jedno od najvećih Holbrukovih dostignuća bilo je posredovanje sklapanju Dejtonskog mirovnog sporazuma 1995, kojim je okončan rat u Bosni i Hercegovini.
“Na papiru imamo mir. Naš sledeći i najveći izazov je da taj mir bude ostvaren”, rekao je tada američki diplomata Holbruk.
Poslednjih godina, Holbruk je bio specijalni izaslanik predsednika Obame za Avganistan i Pakistan. U toj ulozi, njegov stil takozvane “tvrde diplomatije” ponekad ga je dovodio u sukob sa američkim vojnim liderima I stranim zvaničnicima.
“Ljudi koji zahtevaju da strane trupe napuste Avganistan pre nego što razgovaraju o miru zapravo traže – predaju. Ne budimo naivni u pogledu toga”, rekao je Holbruk.
Portparol avganistanskog ministarstva spoljnih poslova Ahmad Zahir Fakiri izjavio je da je Holbrukova smrt razlog za tugu.
"Izražavamo najdublje saučešće vladi i narodu Sjedinjenih Država i porodici gospodina Holbruka”, izjavio je Fakiri.
Američka državna sekretarka Hilari Klinton objavila je saopštenje u kojem se navodi da su SAD izgubile jednog od najenergičnijih i najpredanijih diplomata. Ona je istakla da je Holbruk bio jedinstven čovek i – pravi državnik – što, kako je istakla, njegov odlazak čini još bolnijim.
Bivši predsednik Bil Klinton, koji je bio u Beloj kući kada je potpisan Dejtonski sporazum, objavio je saopštenje u kojim veliča Holbrukovu “brilijantnu službu u prvim borbenim redovima u vreme rata i mira, slobode i tiranije.”
Američki analitičari o Holbrukovoj ulozi na Balkanu
Sa istorijske distance, Srbija će verovatno drugačije gledati na nasledje Ričarda Holbruka, smatra Čarls Ingrao, profesor istorije na univerzitetu Perdju. On ističe da je Holburkovo najveće dostignuće na Balkanu bilo organizovanje američke intervencije kako bi se okončao rat, a zatim posredovanje potpisivanju mirovnog sporazuma.
Čarls Ingrao, profesor istorije na Univerzitetu Perdju
Ingrao priznaje da u regionu postoje različita vidjenja Holbrukove uloge i nasledja.
„Holbruk je svakako omiljen na Kosovu kao i doslovno svi američki lideri. U Bosni, rekao bih, neki ga vole zbog intervencije 1995, ali mislim da mu neki bošnjački delovi zameraju zbog posredovanja Dejtonskom sporazumu u vreme kada se činilo da će bošnjačko-hrvatske snage pobediti u ratu, tako da iz Bosne dobijamo mešovite poruke. Srbija, kako sve više prihvata evropske vrednosti i suočava se sa svojom prošlošću, će prepoznati da je ono što je Holbruk uradio bilo dobro za novu Evropu, medjunarodne odnose i u krajnjoj liniji samu Srbiju.
Okončanjem rata u Bosni, Holbruk je pomogao da se krene ka tački gde će Milošević biti zbačen. Sve dok je Srbija bila angažovana u ratu u Bosni, nije mogla da promeni vladu, i Srbima je bio potreban period mira da razmotre štetu koju je nanelo pet godina ratovanja pre potpisivanja Dejtonskog sporazuma.“
Bivši lider bosanskih Srba Radovan Karadžić, koji tvrdi da mu je Holbruk 1996. obećao da protiv njega neće biti vodjeni postupci pred sudom ako se povuče iz javnog života, izrazio je žaljenje zbog Holbrukove smrti, ističući da se nadao da će američki diplomata svedočiti pred tribunalom. Ingrao ne smatra da će Holbrukova smrt uticati na Karadžićev proces.
„Verovatno ne, mislim da su dokazi Karaždićeve krivice tako ogromni, ili barem krivice snaga kojima je komandovao da prisustvo ili odustvo bilo koje pojedinačne osobe neće imati uticaja na to.“
Ingrao opisuje Holbrukov stil diplomatije:
„Bio je veoma kompleksna figura. U diplomatiji, uče nas, treba da simulirate, da skrivate prave ciljeve dok ujedno koristite sva moguća sredstva kako biste ostvarili svoj cilj što često uključuje i obmanjivanje protivnika. Holbruk je svakako koristio teatralni pristup da to ostvari, kada je mislio da će nežni pristup i njegova harizma „upaliti“ koristio je njih, kada je mislio da je neophodno da se zastraši protivnik to je radio, imao je niz tehnika koje je koristio i, iako su možda njegovi protivnici uvidjali da je veliki deo njegovog nastupa unapred organizovan, i dalje je bio efikasan.“
S druge strane, profesor Stiven Majer sa Nacionalnog univeziteta odbrane u Vašingtonu, smatra da je Holbruk na Balkanu podstakao više problema nego što je rešio.
"Holburk je bio impulsivan i energićan diplomata, vrlo dobro obavešten i zahtevan. Bilo je dosta onih koji su ga cenili, ali je bilo teško raditi i saradjivati sa njime. Njegova angažovanost na Balkanu, u retrospektivi, pomogla je da se poseje seme problema sa kojima je Balkan sada suočen, posebno u Bosni i Hercegovini i na Kosovu. On je, uostalom, autor etničke segregacije, i kao takav, njegov doprinos Balkanu je podstako više problema nego što ih je rešio.
Mislim da on nije dobro razumeo Balkan, ali je koristio snagu svoje ličnosti i svog političkog položaja i prestiža da bi progurao sporazume, u čemu je bio veoma dobar, odnosno u zastrašivanju,što sam i sam video u Dejtonu, posebno u odnosu na Miloševića. Znao je šta želi da postigne i to je obično postizao. Ali ono sto je postigao, mislim da nije doprinelo konačnom miru i stabilnosti na Balkanu", smatra Majer.