"Presuda Radovanu Karadžiću je odgovarajuća i dobra je prilika za Srbiju da ostavi prošlost za sobom, ako za to postoji politička hrabrost", ocenio je za Glas Amerike Robert Hend politički savetnik u Helsinškoj komisiji američkog Kongresa. Hend je međutim ukazao i da zbog presude niko ne može biti srećan, jer bi - kako je naglasio - najbolje bilo da se zločini nisu desili.
„I lično i profesionalno sam zadovoljan što je završen proces u slučaju Radovana Karadžića. Radim u Helsinškoj komisiji od osamdesetih godina prošlog veka i bio sam tamo kada je Karadžić počinio zločine devedesetih, do vremena kad su lideri u Kongresu pozivali na odgovornost za zločine u Bosni i insistirali na tome da Srbija preda sve optužene Hagu. Danas, kada je osuđen zbog zločina protiv čovečnosti i genocida, i kada je u drugostepenom postupku kazna pooštrena sa četrdeset godina na doživotni zatvor, uzimajući u obzir ozbiljnost zločina koje je počinio – smatram da je presuda odgovarajuća“, rekao je Hend u razgovoru za Glas Amerike.
- Pročitajte - SAD Pozivamo na poštovanje presude Karadžiću
Upitan kako očekuje da će političari i građani Srbije reagovati na presudu Karadžiću imajući u vidu česte javne kritike, koje se odnose na dosadašnji rad Tribunala - Hend odgovara da je izbor na njima.
„Svrha utvrđivanja pojedinačne odgovornosti jeste da se pokaže da ne postoji kolektivna krivica za ono što se desilo. Relativizacija presude ili podrška Karadžiću mogu biti zabrinjavajući i postavljaju pitanje koliko je Srbija daleko otišla od perioda Miloševića i prošlosti. Kada političari Miloševića nazivaju herojem ili kada da se oni koji su osuđeni za ratne zločine dočekuju kao heroji, to ne šalje baš najbolju poruku. Ovo je dobra prilika za Srbiju da ostavi prošlost za sobom i nadam se da će politički lideri imati hrabrosti da to učine“, istakao je Hend.
Ratko Mladić, bivši komandant Vojske Republike Srpske - drugi je visoki zvaničnik tog entiteta Bosne i Hercegovine (BiH) kome bi do kraja 2020. godine trebalo da bude izrečena drugostepena presuda po optužbi za ratne zločine počinjene tokom sukoba u BiH. Mladić je pred Haškim sudom u novembru 2017. prvostepeno osuđen na doživotnu kaznu zatvora zbog genocida i zločina protiv čovečnosti nad nesrpskim stanovništvom tokom rata u BiH od 1992. do 1995. godine.
Robert Hend u razgovoru sa Glas Amerike zaključuje da je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju ispunio svoj zadatak kada je reč o pomirenju na Balkanu.
„Činjenica da je potrebno mnogo vremena kako bi se zadovoljila pravda dodatno je otežavajuća za porodice žrtava, kao i negiranje zločina i sve to čini proces pomirenja teškim. Verujem da su Tribunal i Mehanizam ispunli svoj zadatak, ali oni nisu jedini u tom procesu – tu su i međunarodna zajednica i politički lideri u regionu, koji moraju otvoreno da razgovaraju i pomirenje postave kao cilj, umesto da ulaze u polemike koje ih od toga samo udaljavaju", kaže Hend.
Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić osuđen je pred Žalbenim većem Mehanizma za krivične sudove na kaznu doživotnog zatvora.
Karadžić je osuđen zbog genocida, zločina protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja u BiH.
Reč je o drugostepenoj presudi. Prvostepenom presudom lider bosanskih Srba bio je, podsetimo, osuđen na 40 godina zatvora.