Roditelji nestalih beba: Pare ne mogu da reše naše probleme

Roditelji nestalih beba traže istragu o njihovoj deci, a ne obeštećenje, Foto: VOA

Zakon o nestalim bebama ponovo je aktuelan, ali predlog zakona koji je pripremila vladajuća stranka je izazvao dosta nezadovoljstva i tim povodom danas se grupa roditelja koji su ostali bez dece okupila ispred Skupštine Srbije. Kako kažu, nisu uopšte zadovoljni kako se stvari razvijaju, njihova primedba je da nisu učestvovali u izradi tog zakona niti ih je ko konsultovao.

Jasmina Stojanović, majka koja je 1993. godine rodila devojčicu za koju su joj rekli da je nakon devet dana preminula:

A u stvari nisam dobila nikakav papir, niti sam je videla. Da bi kasnije 2002. godine kada smo krenuli u potragu i kada su krenuli slučajevi i krivične prijave, dobila, odnosno inspekcije koje su vršile nadzor, dobijali smo neke papire koji su naknadno dopisivani i menjani, pa smo dobili potvrdu o smrti. Sve to negira papir sa groblja gde potvrđuju da dete nije ni sahranjeno, ni kremirano ni na jednom beogradskom groblju,“ kaže Stojanović za Glas Amerike.

Jasmina Stojanović, majka koja je 1993. godine rodila devojčicu, Foto: VOA

Prema njenom mišljenju neprihvatljiv je i član 21. prema kome se uopšte ne rešava status njihove dece i prema kome nema istrage, a čim nema istrage ne može se doći do istine.

Neki poslanici pridružili su se okupljanju članova Udruženja „Beogradska grupa roditelja nestalih beba“ i zalažu se za povlačenje predlogom zakona o nestalim bebama iz skupštinske procedure.

Predlogom zakona u članu 22. i 23. određuje se novčana naknada od 10.000 evra zbog povrede prava na porodični život, što među građanima osuđeno i etiketirano kao „cena jednog dečijeg života“.

Udruženje „Beogradska grupa roditelja nestalih beba“, Foto: VOA


Država misli da sve parama može da reši, naše pitanje ne može da reši parama. Meni milion evra da daju, ne može da plati ono što ja osećam,“ kaže Stojanović.

Poslanica Demokratske stranke (DS) u Skupštini Srbije Aleksandra Jerkov, je uz još nekolicinu svojih kolega izašla ispred skupštinske zgrade da podrži udruženje roditelja. Ona je u izjavi za Glas Amerike, pozvala svoje kolege da ne podrže Predlog zakona o nestalim bebama

Ona ističe da bi usvajanjem ovakvog predloga roditeljima onemogućeno da saznaju dve, njima najvažnije stvari - istinu o svojoj deci i ko je kriv za krađu beba.

Roditelji u udruženjima nestalih beba, kako je rekla, poslednjih 30 ili 40 godina svakoga dana postavljaju sebi isto pitanje vezano za njihovu decu "Ako je živo gde je? Ako je mrtvo gde je?".

"Molim svoje kolege, koji će možda za tri ili četiri dana na zvuk zvonceta da uskrate roditeljima pravo da ikada saznaju odgovor na to pitanje, neka zamisle da oni sebi postavljaju to pitanje", poručila je Jerkov i dodala da ovo nije političko pitanje.

Napominje da je u prethodnih "šest godina više od 300 puta molila svoje kolege" da se u krivični zakon unese samo jedna izmena, a to je da se krivično delo krađe beba svrsta među ona krivična dela koja ne zastarevaju, što je, kako kaže, odbijeno.

Poslanica Demokratske stranke (DS) u Skupštini Srbije Aleksandra Jerkov, Foto: VOA

Ali kako navodi Jerkov, ovaj zakon će, na žalost, biti usvojen. „Nemam nikakve sumnje, na žalost da će biti usvojen zakon, jer država hoće da predstavi Savetu Evrope da je nešto urađeno. Plašim se da ćemo za nedelju dana videti, kako sa zvukom zvonceta, ovde nestaje i ljudskost,“ kaže Jerkov.

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je za Tanjug da su MUP i Ministarstvo pravde danas usaglasili stav po kojem će, kako smatraju, tužilaštva moći da nastave sa gonjenjem osumnjičenih za potencijalnu krađu dece, jer kako su ocenili, reč je o krivičnom delu koje nije svršeno.

Inače, u bivšoj SFRJ su još od ’60-tih godina poznati slučajevi nestalih beba, a prema nekim procenama reč je o čak 10.000 nerazjašnjenih slučajeva nestanka dece. U Srbiji za sada, preko nekoliko udruženja, dve do tri hiljade roditelja traži pravdu i razjašnjenje šta se desilo sa njihovom decom.

Nalog Srbiji za zakonsko i institucionalno rešavanje pitanja nestalih beba izdao je 2013. godine Sud za ljudska prava u Strazburu u presudi povodom slucaja Zorice Jovanović. Tom odlukom je Srbiji naloženo da isplati 10.000 evra odštete i sudske troškove Zorici Jovanović, jer država ni posle 30 godina nije uspela da objasni šta se dogodilo sa njenom bebom, koja je rođena kao zdrava na klinici u Ćupriji u oktobru 1983, a zatim tri dana kasnije umrla.