Stotine hiljada etničkih muslimana Rohindža pobegle su iz Mjanmara u susedni Bangladeš, proterani iz svojih domova tokom, kako ga Ujedinjene nacije nazivaju, “školskog primera etničkog čišćenja” vojske u Mjanmaru. Mnogi pripadnici etničke grupe Rohindža u Sjedinjenim Državama izbezumljeno čekaju na vesti od prijatelja i članova porodice, koji se i dalje nalaze u konfliktnoj zoni, dok istovremeno apeluju na američku vladu da deluje, kako bi se kriza okončala.
Po dolasku u Čikago 2012, Rohindža izbeglica Abdul Džabar Amanula imao je redovne kontakte sa svojom porodicom u državi Rahine. Međutim, najnovije vesti iz Mjanmara su uznemiravajuće.
“Oni mi kažu da je situacija daleko gora, jer ih je vojska opkolila”.
Amanula sumnja da je njegovo selo zapalila učinila vojska, ili grupe koje su uz vojsku. Zvaničnici Mjanmara krive piromane i tvrde da su problemi preuveličani. Teško je utvrditi istinu, jer zvaničnici ograničavaju pristup novinarima i humanitarnim radnicima. Međutim, priče onih koji beže iz te oblasti, u potpunosti se slažu.
“Svi imaju veoma sličnu priču. Vojska dolazi, spaljuje sela i puca u muškarce. Postoje nebrojeni izveštaji o otmicama žena, straosti od 12 godina naviše, koje su kidnapovane, odvođene i silovane. Nije im dozvoljeno da ponesu bilo šta sa sobom, a seljani beže u brda”, kaže Imran Akbar iz organizacije Med Global.
Doktor Imran Akbar se upravo vratio u Čikago pošto je posetio logore u Bangladešu, u kojima su smeštene stotine hiljada Rohindža izbeglica.
“Redovi ljudi koji čekaju na distribuciju hrane su dugi kilometrima. Tamo pada kiša svaki dan i stalno je blato i kaljuga, a vrlo često neprohodno je za vozila. Kada se tome doda odsustvo adekvatnih sanitarnih uslova, nedostatak toaleta i tome slično, to stvara savršeno okruženje za koleru i druge zarazne bolesti”.
Naoružan fotografijama i video snimcima svedočenja iz prve ruke, Akbar poziva američke zakonodavce da pomognu. Razgovarao je sa senatorom Dikom Durbinom u Rohindža kulturnom centru u Čikagu.
“Evo šta znamo. U Mjanmaru je u toku etničko čišćenje“.
Durbin želi da se odmah prekinu odnosi američke i vojske Mjanmara.
“Oni bi trebalo da dozvole posmatračima UN-a da odmah dođu i vide celokupnu teritoriju u Mjanmaru na kojoj trenutno živi narod Rohindža. Nema izgovora. Dok ne dozvole da se to desi, nema razloga da im Sjedinjene Države šalju pomoć”.
I dok čeka nove vesti iz svog sela, Abdul Džabar Amanula se nada da bilo kakva akcija, koju bi preduzela američka vlada, neće dođi prekasno da bi pomogla njegvoj porodici.
“Vojska i dalje radi iste stvari, podmeće požare u kojima stradaju Rohindže i naš je prvi cilj je da se to zaustavi. Stoga se nadam da će senator Durbin podići svoj glas I reći Kongresu I našem predsedniku da preduzmu momentalnu akciju kod burmanske vlade”.
Akciju, koja će, kako se on nada, dovesti do kraja humanitarne krize, koja i dalje traje, a zbog koje je već više od pola miliona ljudi bilo primorano da napusti svoje domove.