Sud u Madjarskoj je osudio trojicu muškaraca na doživotnu zatvorsku kaznu, a još jednog na zatvorsku kaznu u trajanju od 13 godina zbog niza ubistava čije su žrtve bili Romi.
Sud u Madjarskoj je osudio trojicu muškaraca na doživotnu zatvorsku kaznu, a još jednog na zatvorsku kaznu u trajanju od 13 godina zbog niza ubistava čije su žrtve bili Romi. Organizacije za zaštitu ljudskih prava su saopštile da su Romi svakodnevno izloženi nasilju, zastrašivanju i diskriminaciji i da to nije slučaj samo u istočnoj Evorpi, odakle većina njih potiče.
Četvorica osudjenih su bili deo grupe koja je vršila napade tokom 13 meseci 2008. i 2009. godine, ubivši šestoro ljudi i ostavivši populaciju madjarskih Roma prestravljenom.
U jednom napadu u selu Tatarsentdjerdj ta grupa je podmetnula požar u jednu kuću pre nego što je otvorila vatru na žitelje kuće. Robert Čorba i njegov četvorogodišnji sin su ubijeni, a jedna devojčica je teško ranjenja. Robertova majka Eržebet Čorba pozdravila je sudsku presudu ali je rekla da ne veruje da će taj slučaj doprineti većoj pravdi za Rome.
“Ne mogu da kažem da je sada lakše, već je teže. Moglo bi da bude još teže za nas zbog svih problema i bola koji smo pretrpeli.”
Madjarski prvosudni sistem nije pravičan prema Romima kaže Barbora Černusakova iz organizacije Amnesti Internašional.
“Policija ustvari ne daje smernice kako se uhvatiti u koštac sa zločinima počinjenim iz mržnje. Nedostaju opšte smernice kako reagovati na ovu specifičnu vrstu zločina; takodje nedostaje ekspertiza. “
Organizacije za zaštitu ljudskih prava pokušale su 2009. godine da iskoriste sahranu ubijenih u porodici Čorba da bi unapredile razumevanje izmedju Roma i ostalih Madjara. Medjutim, četiri godine kasnije, malo toga se promenilo, kaže Silvija Varo iz organizacije za zaštitu ljudskih prava, Komunikejšn Senter Eks.
“Ono što vidimo je da je madjarsko društvo veoma fragmentirano i da se deli na dva dela. Imamo naše mrtve i njihove mrtve, imamo naše sećanje i njihovo sećanje i vrlo retko se ta podela prevazidje.”
Romi žive u Madjarskoj veće vekovima. Organizacije za zaštitu ljudskih prava kažu da su padom komunizma i nedavnom globalnom finansijskom krizom nesrazmerno teško pogodjeni Romi. U medjuvremenu, političke stranke kao što je Jobik rastu, kaže Barbora Černuskova iz Amnesti internešnel.
“Imate brojne tvrdnje u prošlosti da je stranka Jobik upirala prst na Rome i druge grupe kao izgovor za opšte osećanje nezadovoljstva zbog ekonomske krize.”
Černusakova kaže da Romi trpe diskriminaciju u pristupu obrazovanju i zdrvstvenoj nezi.
“Diskriminacije je prisutna celog njihovog života i utiče na njih od ranog detinjstva do kraja života. To je jedna od najvećih zajednica u Evropi protiv koje se vrši diskriminacija na ovaj način.”
Od januara 2014. rumunski i bugarski državljani, uključujući i Rome, imaće pravo slobode kretanja unutar evropskog radnog tržišta. Evropska unija je apelovala na zemlje članice da učine više na integrisanju evropske populacije Roma koja broji 12 miliona. Medjutim, grupe za žastitu ljudski prva kažu da je vreme da Evropska unija preduzme kaznene mere protiv onih zemalja u kojima vlada kontinuirana diskriminacija.
Četvorica osudjenih su bili deo grupe koja je vršila napade tokom 13 meseci 2008. i 2009. godine, ubivši šestoro ljudi i ostavivši populaciju madjarskih Roma prestravljenom.
U jednom napadu u selu Tatarsentdjerdj ta grupa je podmetnula požar u jednu kuću pre nego što je otvorila vatru na žitelje kuće. Robert Čorba i njegov četvorogodišnji sin su ubijeni, a jedna devojčica je teško ranjenja. Robertova majka Eržebet Čorba pozdravila je sudsku presudu ali je rekla da ne veruje da će taj slučaj doprineti većoj pravdi za Rome.
“Ne mogu da kažem da je sada lakše, već je teže. Moglo bi da bude još teže za nas zbog svih problema i bola koji smo pretrpeli.”
Madjarski prvosudni sistem nije pravičan prema Romima kaže Barbora Černusakova iz organizacije Amnesti Internašional.
“Policija ustvari ne daje smernice kako se uhvatiti u koštac sa zločinima počinjenim iz mržnje. Nedostaju opšte smernice kako reagovati na ovu specifičnu vrstu zločina; takodje nedostaje ekspertiza. “
Organizacije za zaštitu ljudskih prava pokušale su 2009. godine da iskoriste sahranu ubijenih u porodici Čorba da bi unapredile razumevanje izmedju Roma i ostalih Madjara. Medjutim, četiri godine kasnije, malo toga se promenilo, kaže Silvija Varo iz organizacije za zaštitu ljudskih prava, Komunikejšn Senter Eks.
“Ono što vidimo je da je madjarsko društvo veoma fragmentirano i da se deli na dva dela. Imamo naše mrtve i njihove mrtve, imamo naše sećanje i njihovo sećanje i vrlo retko se ta podela prevazidje.”
Romi žive u Madjarskoj veće vekovima. Organizacije za zaštitu ljudskih prava kažu da su padom komunizma i nedavnom globalnom finansijskom krizom nesrazmerno teško pogodjeni Romi. U medjuvremenu, političke stranke kao što je Jobik rastu, kaže Barbora Černuskova iz Amnesti internešnel.
“Imate brojne tvrdnje u prošlosti da je stranka Jobik upirala prst na Rome i druge grupe kao izgovor za opšte osećanje nezadovoljstva zbog ekonomske krize.”
Černusakova kaže da Romi trpe diskriminaciju u pristupu obrazovanju i zdrvstvenoj nezi.
“Diskriminacije je prisutna celog njihovog života i utiče na njih od ranog detinjstva do kraja života. To je jedna od najvećih zajednica u Evropi protiv koje se vrši diskriminacija na ovaj način.”
Od januara 2014. rumunski i bugarski državljani, uključujući i Rome, imaće pravo slobode kretanja unutar evropskog radnog tržišta. Evropska unija je apelovala na zemlje članice da učine više na integrisanju evropske populacije Roma koja broji 12 miliona. Medjutim, grupe za žastitu ljudski prva kažu da je vreme da Evropska unija preduzme kaznene mere protiv onih zemalja u kojima vlada kontinuirana diskriminacija.