Zapadni lideri bojkotuju vojnu paradu u Moskvi, kojom se obeležava 70. godišnjica okončanja Drugog svetskog rata, u znak protesta protiv akcija Rusije u Ukrajini. Međutim, veliki broj azijskih lidera, uključujući kinekog predsednika Ši Đinpinga, biće prisutan, što ukazuje da se Rusija, izložena pritisku Zapada, sve više okreće Istoku.
Dok Rusija bude prikazivala svoju vojnu moć na paradi kojom se obeležava 70 godina od pobede u Drugom svetskom ratu, odsustvo zapadnih lidera biće više nego uočlijvo. Bojkot je posledica prošlogodišnje aneksije Krima od strane Rusije, kao i podrške koju pruža proruskim separatistima u istočnoj Ukrajini.
Međutim predsedniku Vladimiru Putinu je važno što dolaze azijski lideri, ističe Aleksandar Gabujev, šef programa “Rusija u azijsko-pacifičkom region”, Centra Karnegi u Moskvi.
“Vojna parade 9. maja je definitivno jedan od najznačajnijih simbola za Putina u smislu jačanja sopstvenog legitimiteta kod kuće kako bi pokazao da nije ostao sam.”
Moskva je bila spremna za doček severnokorejskog lidera Kim Džong Una prilikom njegove prve posete stranoj zemlji, ali je poseta otkazana zbog, kako je rečeno, “internih korejskih pitanja”.
Međutim, ekonomske veze dve zemlje razvijaju se ubrzano otkako je Pjongjang ispunio svoje dužničke obaveze još iz sovjetske ere. Dve zemlje su postavile cilj da do 2020. ostvare uzajamnu spoljnotrgovinsku razmenu u vrednosti od milijardu dolara - bez obzira na tekući mnogo manji obim razmene, navodi Vitalij Survilo, šef novoosnovanog Rusko-severnokorejskog poslovnog saveta.
“Bitno je da razmena u poslednjih nekoliko godina ubrzno raste. Nadamo se da će biti tako i ove godine.”
Dok se Južna Koreja pridružila Kini ne pristajući na zavođenje ekonomskih sankcija Rusiji, razvoj veza između Pekinga i Moskve postaje sve važniji faktor u Istočnoj Aziji, kaže Gabujev.
“Odnosi sa američkim saveznicima, kao što su Japan i Južna Koreja, takođe su problematični i teški. Postoji samo jedan veliki saveznik, Kina. I sve dok bude trajala konfrontacija Rusije i Zapada, odnosi između Kine i Rusije biće sve važniji.”
I dok je Zapad zaveo sankcije Kini, Peking i Moskva su prošle godine potpisali ugovor o snabdevanju ruskim prirodnim gasom u iznosu 400 milijardi dolara. Predsednik Putin, koji svoju zemlju verbalno prikazuje kao alternativu zapadnoj moći i ideologiji, najviše je fokusuran na ekonomiju.
”Geografski položaj Rusije u Evroaziji u velikoj meri određuje njenu ulogu kao važnog faktora u procesu približavanja zapadne i istočne civilizacije. Mi stoga želimo da jačamo naše veze sa svim azijsko-pacifičkim zemljama i da igramo aktivnu ulogu u izgradnji sistema slobodne trgovine i u ekonomskoj i investicionoj saradnji.”
Uprkos političkim napetostima, ruske trgovinske veze sa Zapadom neće skoro zaostajati za vezama sa Azijom. Evropska unija ostaje najveći trgovinski partner Rusije – trgovina sa Unijom čini polovinu ukupne spoljnotrgovinske razmene Rusije.