Bivši kontraktor američke nacionalne obaveštajne agenicje je 2013. godine ukrao detaljne podatke o obaveštajnim programima SAD i njihovih saveznika i otkrio ih novinarima, pre nego što je pobegao u Hong Kong, i zatim u Moskvu.
Podaci koje je iz NSA izneo Edvard Snouden uključuju detaljne informacije o zapadnim obaveštajnim operacijama. Sandej Tajms se poziva na izvore unutar britanske vlade koji upozoravaju da su kineske i ruske obaveštajne agencije dešifrovale te fajlove, što je Britaniju primoralo da povuče svoje tajne agente iz “neprijateljskih zemalja.”
Pokušaji da se ublaži šteta posle otkrivanja obaveštajnih podataka odvijaju se već najmanje godinu dana, kaže novinar lista Economist, Edvard Lukas, autor knjige “Operacija Snouden – unutar najveće obaveštajne katastrofe Zapada.”
“Čim je Snouden otišao u Moskvu, uloženi su ogromni napori da se kontroliše šteta, što je svakako uključivalo premeštanje tajnih agenata u inostranstvu, jer je svako ko je sa njima bio u kontaktu bio doveden u opasnost.”
Medju podacima koji su procureli iz NSA su imena nekih od oficira britanske obaveštajne agencije MI6 čije je sedište u Londonu. Te informacije su veoma korisne kontra-obaveštajnim službama u drugim zemljama.
“Ljudi u takvoj zemlji, vlasti strane zemlje bi išle unazad, razmotrile sve ranije aktivnosti britanskih oficira da bi utvrdili da li su oni regrutovali nove agente, ko su im bili doušnici. To bi moglo da izazove strahovitu štetu. Jer ne morate da znate ime agenta, dovoljno je da znate ime britanskog obaveštajca i ako imate dobru kontraobaveštajnu službu ona može da udje u trag saradnicima tog obaveštajca.”
Snouden je najviše ugrozio živote upravo lokalnih doušnika i izvora, smatra Malkolm Čalmers iz Kraljevskog instituta za ujedinjene službe.
“Problem nije toliko u Britancima ili Amerikancima koji rade pod plaštom diplomatije u stranim zemljama. Problem su njihovi lokalni saradnici. Ako se otkrije identitet nekog obaveštajca, to može da ugrozi život velikog broja ljudi.”
Britanska vlada nije direktno odgovorila na priču Sandej Tajmsa, ali je ponovila tvrdnju da je Edvard Snouden izazvao “ogromnu štetu.” Njegovi postupci, uz seriju sajbernapada na zapadne vlade – predstavljaju veliku pretnju, kaže Edvard Lukas.
“Prilično smo kasno spoznali da su sve elektronske baze podataka – ranjive. A pošto su naše agencije, po meni, otišle u krajnost, u pogledu elektronskih baza podataka kao i svog angažovanja kontraktora, to je značajno povećalo slabost i ranjivost naših kompjuterskih sistema. Mi se mučimo da održavamo korak i plašim se da smo pretrpeli udarce koji će zapadne obaveštajne aktivnosti osakatiti narednih 10 godina.”
Pristalice Edvarda Snoudena ga veličaju kao uzbunjivača koji je otkrio ilegalne vladine programe prismotre gradjana. Zapadne vlade, pak, tvrde da su njegovi postupci doveli u opasnost brojne živote.