Mere preduzete za izolaciju Rusije zbog sprovedenih akcija u Ukrajini, uglavnom nisu postigle cilj, pošto je ruski predsednik Vladimir Putin sa preduzimanjem vazdušne kampanje u Siriji iznudio pregovore sa Zapadom.
Vazdušni udari u Siriji, postavili su Rusiju u centar globalne borbe protiv terorizma, rešavanja izbegličke krize, kao i uspostavljanja mira sa Damaskom. Potrebu da Kremlj u tome pruži pomoć, Moskva vidi kao pobedu i okončanje diplomatske izolacije zbog Ukrajine.
“Kod političke i vojne elite vlada generalno uverenje da Rusija ima prednost u odnosu na Zapad, da uspešno plasira svoju agendu”, kaže Viktor Mizin iz Državnog instituta za međunarodne odnose u Moskvi.
Moskva tvrdi da vodi vazdušnu kampanju protiv terorista, mada je kritikovana da uglavnom gađa snage umerenih pobunjenika koji se bore protiv sirijskog predsednika Bašara al Asada. Vojni domašaj predsednika Vladimira Putina ima svoju cenu. Teroristi Islamske države preuzeli su odgovornost za obaranje ruskog putničkog aviona u znak odmazde.
“To je povećalo opasnost od terorističkih napada protiv Rusa svuda u svetu, a i u samoj Rusiji”, smatra Aleksander Baunov iz Centra Karnegi u Moskvi.
Obaranje ruskog ratnog aviona od strane Turske na njenjoj granici dovelo je odnose između dve zemlje do niske tačke, ukazavši uz to na rizik od šireg konflikta. I dok domaća javnost pozdravlja demonstraciju sile, život u Rusiji postaje sve teži zbog zastoja u ekonomiji.
“Ekonomija nije uništena, ali je veoma slaba. Stagnira, nema razvoja. Vlada nestašica i finansija i tehnologije”, ističe Baunov.
Trajnije nazadovanje moglo bi da oslabi i podršku Putinu, čija popularnost ostaje rekordna uz pomoć, kako se smatra, velikih političkih uspeha Rusije, zaključuje Baunov.