Rusija, čije trupe intenzirivaju ofanzivu na istoku Ukrajine, sve više primenjuje strategiju vazdušnih napada na ukrajinska manja mesta i gradove, čiji cilj je da se iscrpi zemlja, ekonomski i moralno.
Kao deo hibridnog rata, Kremlj je zaoštrio retoriku protiv SAD i Ukrajine, koju pojačavaju ruski mediji u inostranstvu.
Jedan od najdelotvornijih propagandnih narativa Kremlja je pretnja nuklearnim oružjem ako Zapad nastavi da pomaže Ukrajini.
Prošle nedelje, nakon što su Sjedinjene Države, Britanija, Nemačka i Poljska saopštile da će poslati borbene tenkove u Ukrajinu, Rusija je ponovo pribegla nuklearnim pretnjama, a bivši predsednik Dmitrij Medvedev predvideo je Treći svetski rat i sukob nuklearnih sila iz kojeg nijedna nacija neće izaći živa.
Penzionisani vojni general Ben Hodžis, bivši komandant snaga SAD-a u Evropi, ocenjuje da je verovatnoća da Rusija upotrebi nuklearno oružje vrlo mala.
Snimak iz intervjua Glasa Amerike sa penzionisanim generalom Benom Hodžisom, Frankfurt, Nemačka, 24. januar 2023.
Glas Amerike: Kakvu ulogu imaju dezinformacije i propaganda u ruskom ratu protiv Ukrajine?
Hodžis: Rusi su uvek koristili dezinformacije. I shvatili su da smo mi na Zapadu veoma ranjivi na dezinformacije i čak teorije zavere, jer je toliko ljudi ovde izgubilo poverenje u vladu i naše institucije. Mi, Zapad, nismo uspeli da ispunimo sopstvene ciljeve. Mislim, sedeli smo i ništa nismo radili jer nismo mogli da verujemo da bi bilo koja prosečna osoba verovala glupostima koje dolaze od kremaljskih kriminalaca. To je apsurdno i očigledno lažno. Nismo reagovali i nismo ih smatrali odgovornim . Takođe zato što smo bili spremni da nastavimo da koristimo jeftin ruski gas.
Glas Amerike: Jedna od tema o kojima se najviše razgovaralo u vezi sa pomoći koju SAD i njeni saveznici pružaju Ukrajini je ruska pretnja nuklearnom eskalacijom. Mnogi u SAD i Evropi rekli su da se plaše da je takav scenario moguć. Zašto mislite da Rusija može da koristi narativ o "mogućem nuklearnom ratu", toliko delotvorno?
Hodžis: Godinama su pretili da će upotrijebiti nuklearno oružje. I svakako, od kada je njihova takozvana specijalna vojna operacija počela pre 11 meseci, pretili su nuklearnim oružjem svaki put kada bi mi nešto dali Ukrajini. Ali svaki put kada konačno donesemo odluku da idemo napred i obezbedimo sledeći nivo pomoći, Rusija ne radi ništa zato što oni ne mogu ništa da urade.
Glas Amerike: Da li bi zato trebalo da ignorišemo te pretnje?
Hodžis: Rekao bih da ih uzmemo za ozbiljno jer imaju hiljade nuklearnih bojevih glava, i očigledno ih nije briga koliko nevinih ljudi je ubijeno. Ali verovatnoća da koriste nuklearno oružje, mislim, je zapravo vrlo mala. Mislim da su poverovali predsedniku Bajdenu, kada je rekao da će biti katastrofalnih posledica za Rusiju ako upotrebi nuklearno oružje. Mislim da mu veruju, i takođe znaju da im upotreba nuklearnog oružja neće dati nikakvu prednost na bojnom polju. To neće promeniti stvari na terenu, neće ih učiniti boljim za Rusiju. Ali ako upotrebe nuklearno oružje, onda će biti gotovo za rusku Crnomorsku flotu i za ruske snage u Ukrajini. I mislim da ruski generalštab to zna. Njihovo oružje je korisno samo kada njime prete, jer mogu da vide koliko nas je prestravljeno da bi oni to zaista mogli da urade.
Ne propustite: Medvedev upozorava NATO na nuklearni rat ako Rusija izgubi u UkrajiniGlas Amerike: Ranije ste pomenuli da Rusija baca sve više ljudi u mašinu za mlevenje mesa. Ima li znakova nove mobilizacije? Kako će dolazak novomobilisanih uticati na ovaj rat?
Hodžis: Mislim da je to zamena za stvarnu strategiju za pobedu u ratu. Oni shvataju da ne mogu da pobede Ukrajinu, i zato pokušavaju da kupe vreme slanjem topovskog mesa , u nadi da će Zapad konačno izgubiti volju da i dalje podržava Ukrajinu. Lansirali su rakete na gradove i uništavali energetske mreže. To je takođe bio deo pokušaja da se produži sukob. To nije delovalo. Ne čujete više mnogo o projektilima koji pogađaju energetske mreže.
I sada, ideja da oni mogu samo da nastave da šalju vojnike tamo čini se kao jedina strategija koju imaju. Sada pokušavaju nekako da zabrinu Ukrajince i Zapad da će Rusi pokrenuti veliku ofanzivu iz Belorusije. Sa čime? Ne verujem da imaju logistiku ili oružane snage ili čak artiljeriju koja bi mogla da podrži takvu ofanzivu.
Glas Amerike: Rusija gubi mnogo ljudstva, ali Ukrajina takođe gubi ljude. Šta Zapad može i mora da uradi da bi povećao sposobnost Ukrajine da završi taj rat?
Hodžis: U pravu ste da je Ukrajina pretrpela mnogo žrtava, ali ni blizu gubitaka Rusije. Ukrajina na sreću još nema problema sa ljudstvom. Još uvek imaju 2 miliona ljudi koji mogu da služe u vojsci i spremni su na to. Mislim da ljudstvo neće biti problem. Ali da bi Ukrajina pobedila, Zapad, predvođen Sjedinjenim Državama, mora da odluči da želi da oni pobede. I iz nekog razloga, naše vođstvo nije bilo spremno da kaže da želimo da Ukrajina pobedi. Čujem, "Ne želimo da Ukrajina izgubi" ili "Želimo da Ukrajina bude uspešna, ali niko ne kaže:“ Želimo da Ukrajina pobedi i uradićemo sve što je moguće i potrebno da se to ostvari.
Glas Amerike: Kako i kada vidite da se ovaj rat završava?
Hodžis: Verujem da ako Zapad pruži Ukrajini ono što joj treba, a to je dalekometno precizno oružje, i nastavi da podržava ruske sankcije, onda mislim da mogu da oslobode Krim do kraja avgusta. A, onda mogu da se okrenu ostatku Donbasa. Ali Krim je odlučujući. To je najvažnije.
Ne propustite: NATO upozorava na dugi rat i traži više oružja za UkrajinuGlas Amerike: Zašto?
Hodžis: Zato što bez Krima, Ukrajina nikada neće biti sigurna i nikada neće moći da obnovi svoju ekonomiju. Čak i ako oslobode 100 odsto Donbasa, ako Rusija sedi na Krimu, oni još uvek mogu da ometaju saobraćaj koji ulazi i izlazi iz Odese i izvode vazdušne napade na ukrajinske gradove. Za par godina, opet će započeti rat. Zato je bitno da Ukrajina oslobodi Krim.