Zelenski prvi put od početka rata diže poreze za građane i privredu da finansira odbranu

Volodimir Zelenski (Foto: REUTERS/Alina Smutko)

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski potpisao je zakon o prvom povećanju poreza od početka rata u Ukrajini, 34 meseca nakon invazije Rusije.

Ministar finansija Sergej Marčenko rekao je da je zakon od ključnog značaja za obezbeđivanje nesmetanog finansiranja ukrajinskog odbrambenog sektora sledeće godine. Promene će stupiti na snagu od 1. decembra, rekao je on.

Vlada podiže ratni porez za građane na 5% sa 1,5% koji se trenutno plaća na zarade i uvodi ratni porez za desetine hiljada individualnih preduzetnika i malih preduzeća. Takođe povećava neke naplate kirija, oporezuje profit komercijalnih banaka sa 50%, a podiže poreze na dobit drugih finansijskih institucija na 25%.

Povećanje poreza bi pomoglo da se sledeće godine prikupi oko 3,4 milijarde dolara dodatnih prihoda za finansiranje ukrajinske odbrambe u kritičnom trenutku rata dok se Kijev bori sa mnogo većim i bolje opremljenim neprijateljem.

Your browser doesn’t support HTML5

Ruska raketa kao najava opasnije faze rata?

Potez povećanja poreza tokom rata pokazao se kao osetljiva tema o kojoj se mnogo raspravljalo u Ukrajini jer je siromaštvo poraslo, a privreda razorena žestokim borbama duž više od 1.000 kilometara linije fronta, ruskim bombardovanjem gradova i infrastrukture. Marčenko je rekao da je odobravanje povećanja poreza takođe važan korak za finansijski program Ukrajine sa Međunarodnim monetarnim fondom, ključnim zajmodavcem.

Vlada i osoblje MMF-a postigli su sporazum koji bi Kijevu omogućio pristup oko 1,1 milijardu dolara ali izvršni odbor Fonda i dalje mora da odmeri taj dogovor. Vojna potrošnja Ukrajine čini oko polovinu godišnjeg budžeta zemlje, rekao je Marčenko.

Vlada planira da pokrije deficit sledeće godine finansiranjem od MMF-a, Evropske unije, kao i sredstvima iz dugo očekivanog kredita G-7 od 50 milijardi dolara, od zamrznutih ruskih sredstava.

Masovni napadi Rusije na energetsku infrastrukturu

Rusija je u četvrtak pokrenula drugi veliki napad na ukrajinsku energetsku infrastrukturu ovog meseca, prekinuvši struju za više od milion ljudi u zemlji, navode ukrajinski zvaničnici.

U glavnom gradu Kijevu čule su se eksplozije, a oštećenja na infrastrukturi prijavili su zvaničnici u Lavovskoj, Volinskoj, oblasti Rivne i Hmeljnicki, Mikolajevskoj, Hersonskoj i Žitomirskoj oblasti. Viđene su i rakete usmerene i ka Harkovu i Odesi.

Predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je Rusija tokom napada upotrebila krstareće rakete sa kasetnom municijom, nazvavši to "odvratnom eskalacijom".

Ne propustite: Zašto eskalira rat Rusije i Ukrajine?

"Ponovo je energetski sektor pod masivnim neprijateljskim napadom. Napadi na energetske objekte se dešavaju širom Ukrajine", rekao je ministar energetike German Galuščenko na društvenim mrežama i dodao da su napadi primorali nacionalnog operatera električne mreže Ukrenergo da "uvede hitne prekide struje".

Izvor u energetskom sektoru rekao je da je Ukrajina tokom napada isključila nekoliko nuklearnih jedinica iz mreže.

Ukrajinski zvaničnici su rekli da je ovo jedanaesti veliki udar na ukrajinski energetski sistem od marta.

Rusija je uništila oko polovinu raspoloživih proizvodnih kapaciteta Ukrajine i oštetila distributivni sistem što je u više navrata prouzrokovalo duga isključenja struje.

Ne propustite: Stručnjaci: Rusija ubrzano napreduje u Ukrajini

Napad je pojačao strah od dugih nestanaka struje tokom zimskih meseci, dok se temperature širom Ukrajine već kreću oko nule.

Regionalni zvaničnici širom zemlje rekli su da uključuju generatore kako bi obezbedili hitno snabdevanje toplotom i vodom u bolnicama, školama i drugim kritičnim objektima tokom zimskog vremena.

U Kijevu se takođe čulo glasno brujanje generatora jer se mnoga ukrajinska mala i srednja preduzeća oslanjaju na generatore za snabdevanje strujom tokom nestanka struje.

Ranije ovog meseca, visoka zvaničnica UN-a, Rozmari Di Karlo, upozorila je da bi ciljanje Moskve na ukrajinsku energetsku infrastrukturu moglo ovu zimu učiniti "najsurovijom od početka rata".