Anhelina je sedela i molila se u podrumu svoje kuće u Buči, nakon što su ruske snage zauzele njen gradić severno od Kijeva posle žestokih sukoba. “Nije bilo struje, vode ni gasa. Bilo je nemoguće izaći jer su pucali. Pucali su u ljude blizu kuća, što je užasan zvuk, čak strašniji od bombi", priča majka trogodišnje devojčice.
ARHIVA - Uništene kuće na granici između Buče i Irpina, usred ruske invazije na Ukrajinu u Irpinu 11. marta 2022.
Tog dana, ruski vojnici su upali u njenu kuću i tokom pregleda mobilnih telefona njenog oca i supruga pronašli SMS poruke lokalnim jedinicama ukrajinske teritorijalne odbrane. “Odveli su ih na ispitivanje. A ja sam sedela u mraku i molila se da se vrate", napisala je u tekst poruci Glasu Amerike.
Anhelina je imala sreće. Muž i otac su joj se vratili a ruski komandant koji "voli decu" rekao je svojim vojnicima da ne plaše devojčicu. "Doneli su hranu, vodu i slatkiše za malu", ispričala je. To je bio jedini tračak nade u zastrašujućim danima koja je provela pod ruskom okupacijom.
Čečenski borci su jednog dana "nekim čudom prošli našu kuću". Prijateljski raspoloženi komandant rekao joj je da bi je, da su ušli, verovatno ubili iz osvete zbog smrti više njihovih boraca u ukrajinskoj zasedi.
ARHIVA - Ljudi prolaze pored uništenog vozila na putu, u Buči 2. marta 2022.
Njena priča slična je svedočanstvu drugih ljudi zarobljenih u okupiranim gradovima i selima. Ukrajinci sa prezirom svoje okupatore zovu "orkama", što je ime demonskih, zlih stvorenja nalik na gobline u trilogiji "Gospodar prstenova" Džej R. R. Tolkina.
Otmice, pucnjave, pretnje
Ruski vojnici nisu očekivali takav doček. Rusi - ratni zarobljenici - ispričali su ukrajinskim vojnicima da su im njihovi komandanti rekli da će ih narod dočekati kao oslobodioce. Ali naišli su na građanske proteste i mrzovolju, čak i u regionima u kojima većina stanovnika govori ruski, što ih je iznenadilo.
Okupacione snage su odgovorile strogo - pretnjama, zastrašivanjem i pucanjem. Na punktovima, muškarci su grubo pregledani da bi se videlo da li na leđima imaju tragove koji bi pokazali da su nosili zaštitne prsluke. Čule su se optužbe za mučenja, i do sada nepotvrđeni izveštaji o silovajima. Prošle nedelje, ukrajinska poslanica Lesija Vasilenko rekla je da su žene u nekim od okupiranih gradova blizu Kijeva bile izložene "varvarskim seksualnim napadima."
Ruski vojnici, od kojih su mnogi razočarani i demoralisani, vrše pljačke, pričaju meštani.
“Orci su gladni", izjavila je za Glas Amerike jedna žena u južnom gradu Hersonu.
“U početku bi išli od kuće do kuće i tražili hranu ali sada je samo uzmu, kradu hranu od prolaznika ili iz prodavnica", ispričala je. “Takođe uzimaju automobile i kamione i ispišu slovo Z na njima", dodaje.
Meštani imaju različita mišljenja o razlozima za pljačku. Neki kažu da je to taktika terora, čiji je cilj da se skrši volja za pružanjem otpora, dok drugi misle da je u pitanju obično huliganstvo nedisciplinovanih i gladnih vojnika.
U Buči, Veronika koja je uspela da pobegne iz grada nakon što je tri dana živela pod ruskom okupacijom, izjavila je za Glas Amerike: "Oni koriste tuđe kuće kao da su njihove. Jedu, pune svoje voki-tokije i čiste oružje. A kada odu, ukradu razne stvari, sve pokradu, čak i blendere za hranu, razumete? Čak i blendere, tepihe, sve. Ponesu sve iz naših kuća a nekada ih spale bez razloga."
Ljudi beže od ruske invazije u Buči, 12. marta 2022.
"Nekada ubiju ljude. Ne znam zašto", dodaje ona. " U kući jedne prijateljice, kada je muž izašao u poljski toalet, ubili su ga sa tri metka, jednim u leđa, i jednim u stomak. Ne sećam se gde je bio treći metak. Nikada nisu objasnili zašto."
Veronika kaže da se situacija pogoršala sa drugim talasom vojnika koji su ušli u Buču. Prvi talas je delovao profesionalnije i disciplinovanije, ali vojnici koji su došli kasnije, a mnogi su bili iz Čečenije, su "stvarno bili zveri."
"Rusi oružjem rasteruju mirovne demostrante. Kada im se ljudi suprostave, često pucaju", ispričala je žena iz Hersona. "Jednom su pucali u zemlju, što je dovelo do povreda zbog odbijanja metaka. Oko pet osoba je ranjeno", rekla je. "Jedna blogerka, devojka, emitovala je program uživo blizu njih. Ugurali su je u jedan automobil. Do sada se ne zna ništa šta je bilo sa njom", dodaje.
Na satelitskom snimku kompanije Planete Lebs PBC vide se vatra i dim kod međunarodnog aerodroma i vojne baze u Kersonu, 15. marta 2022. U napadu na vazdušnu bazu za koji se veruje da su ga izvršili Ukrajinci oštećeni su ruski helikopteri i vozila.
Herson je opkoljen 27. februara i na kratko bio pod opsadom dok ga Rusija nije osvojila 3. marta. Bio je to prvi veliki ukrajinski grad koji je pao u ruke ruskim snagama. Gradonačelnik Igor Koljakijev apelovao je na vojnike koji su upali na sastanak gradske skupštine da ne pucaju u civile, a građane savetovao da poštuju pravila o kojima je uspeo da ispregovara sa Rusima. Uspeo je da ubedi okupatore da dozvole da ukrajinska zastava nastavi da se vijori iznad gradske skupštine.
Rusi su možda osvojili Herson, ali im se grad nije priklonio. I dalje postoje slučajevi mirnog građanskog otpora u vidu protesta, na koje ruski vojnici reaguju sa hladnim, ravnodušnim izrazima lica ili pak pucanjem, pretnjama i otmicama.
Slična situacija se odvija u drugim ukrajinskim gradovima dok Rusi postavljaju nove političke gospodare i marionetske administracije, kažu meštani okupiranih gradova u južnoj i istočnoj Ukrajini. U nedelju, hiljade demonstranata su se okupile u Hersonu i okupiranom Enerhodaru, gde su zahtevali puštanje na slobodu zamenika gradonačelnika, koji je otet. Na društvenim mrežama objavljen je video snimak na kome se vide ruski vojnici u Berdjasku, luci na Azovskom moru, kako tuku demonstrante koji leže na zemlji.
Ruski vojnici oteli su gradonačelnika Melitopolja, Ivana Fedorova, 11. marta. Lokalni stanovnici su protestovali. Pušten je prošle nedelje u zamenu za devet Rusa, ratnih zarobljenika. Fedorov je izjavio za televiziju Karent Tajm (Current Time) čiji program zajednički prave novinari Slobodne Evrope i Glasa Amerike: "Teško je kada vas sedam sati vode, sa vrećom na glavi, da ne znate kuda idete i nemate nikakvo poverenje u ljude koji vas vode."
Kaže da ga ljudi koji su ga ispitivali nisu maltretirali, što nije ni bilo potrebno u stalnoj zlokobnoj atmosferi. "Ili bi mučili nekoga u ćeliji pored vas, i čuli ste vriske, što apsolutno vrši psihološki pritisak na vas, tako da se definitivno može porediti sa zastrašivanjem, torturom i tako dalje", rekao je. Gradonačelnik malog južnog ukrajinskog grada Dniprorudne takođe je otet prošle nedelje, saopštile su ukrajinske vlasti. Njegova sudbina je još nepoznata.
Na videu koji je prenošen uživo na internetu po svemu sudeći se vide ruski vojnici sa vozilom označenim slovom Z, dok građani protrestuju zbog ruske invazije na Ukrajinu u Hersonu, 13. marta 2022.
Protesti
Gradonačelnik Hersona nije na silu odvučen. Međutim, u četvrtak, Rusi su objavili uvođenje nove gradske vlade, koristeći isti naziv kao za druge marionetske administracije - "spasilački komitet za mir i red." U Kersonu, novi ljudi na čelu gradske uprave su proruski političari povezani sa strankom bivšeg ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča koji je smenjen u pobuni na Majdanu. Većina stanovnika grada ne želi da sarađuje sa njima. "Stav Hersona prema ruskom svetu bio je neutralan pre rata", kaže jedna stanovnica tog grada koja nije želela da joj se ime pojavi u medijima.
"Ali posle događaja 24. februara, to se promenilo. Brojne demonstracije to pokazuju. Ljudi ispoljavaju neverovatnu hrabrost za vreme tih protesta", kaže. "Grad je pun (proruskih) separatista. Ali ljudi ih preziru. Većina su korumpirani zvaničnici ranijih gradskih administracija. Pokušavaju da pridobiju ljude. Obećavaju im beneficije, ucenjuju, zastrašuju", dodaje. Druga kaže: "Ne možete da se žalite jer vas stavljaju na listu neprijatelja."
Vrše se racije na kuće onih za koje se sumnja da su politički aktivisti. Svuda po Hersonu su postavljeni punktovi i česte ruske patrole zaustavljaju, pretresaju i ispituju građane, proveravajući njihove mobilne telefone. "To se često događa", kaže jedan stanovnik Hersona.
“Mnogi ljudi obrišu svoje naloge na društvenim mrežama ili obrišu svoje poruke na Viberu ili Telegramu pre nego što izađu iz kuće.
Igor Koljakijev, legalni gradonačelnik Hersona, pokušava da nadzire hitne popravke i uspostavi funkcionisanje nekih rudimentarnih osnovnih službi. Nove gradske vlasti su izgubljene i izdaju nepraktična naređenja, kažu meštani. To podseća na ono što se pre osam godina dogodilo u Donjecku, jednom od dve istočne ukrajinske oblasti koje su 2014. zauzeli proruski separatisti, čemu je svedočio i ovaj dopisnik kada je izveštavao iz grada.
Pobunjenici koje je podržavala Moskva, koji su preuzeli kontrolu nad Donjeckom, nisu poznavali osnovne mehanizme praktične politike. Kada su upali u lokalni gradski sekretarijat za finansije da bi uzeli novac, blagajnik je morao da im objasni da se novac prikupljen od poreza ne nalazi u formi fizičkih novčanica u toj zgradi.
Prema svedočenjima lokalnih stanovnika, apoteke su skoro prazne kao i prodavnice hrane. Uprkos nestašicama, većina ljudi neće da primi rusku humanitarnu pomoć koja stiže u kamionima. "Rusi samo žele lepe slike za svoju propagandu", izjavio je jedan meštanin. Ukrajinskim konvojima sa humanitarnom pomoći se ne dozvoljava pristup.
Pokušaj bekstva od okupacije nije lak. 10. marta Anhelina i njeni rođaci su čuli da je otvoren humanitarni koridor za Buču. Na putovanju iz grada, provela je noć sa rođacima i drugima u jednom podrumu, gde je pukla kanalizaciona cev, "tako da smo dočekali jutro sedeći u smradu, na hladnoći."
"Poneli smo kolica, belu zastavu, minimum stvari, i krenuli na put. Prolazili smo pored leševa civila. Nisam ništa objašnjavala detetu, nisam znala šta da kažem", rekla je.
"Na svakih nekoliko metara Rusi bi nam naredili da stanemo i dignemo ruke uvis. Kasnije smo primetili kako moja trogodišnja ćerka takođe diže ruke. Na jednom punktu, auto nekog civila je brzo prošao i naleteo na minu. "Skoro ništa nije ostalo od njega", kaže Anhelina.
"Ne možete da se vratite, možete samo napred, muškarci idu ispred, ja sa kolicima pozadi. Prošloi smo pored mina, leševa, uništene vojne opreme, i dokopali se slobode."
“Sada smo bezbedni, ali ništa neće biti isto. Pokušavamo da pričamo normalno, čak i da se našalimo, ali kada zatvorim oči, vidim put sa mrtvim ljudima, i vidim nas kako stojimo sa rukama podignutim iznad glave, čekajući da Rusi odluče šta će biti sa nama."