Rusija obezbedjuje četvrtinu potreba u prirodnom gasu Evropi. Ukrajina je nalazi izmedju njih. Svaki potencijalni regionalni konflikt ima direktni efekat na vitalne energetske dostave zaliha.
Cene gasa su porasle u Evropi zbog strahovanja da bi zastoj izmedju Rusije i Ukrajine mogao da rezultira poremećajem dostave zaliha i eventualno potkopa ekonomski oporavak tog kontinenta. Medjutim, kako izveptava dopisnik Glasa Amerike iz Londona Henri Ridžvel, nije prvi put da takav spor pogodi evropske energetske izvore. Takodje evropski funkcioneri kažu da su ovog puta bolje pripremljeni.
Rusija obezbedjuje četvrtinu potreba u prirodnom gasu Evropi. Ukrajina je nalazi izmedju njih. Svaki potencijalni regionalni konflikt ima direktni efekat na vitalne energetske dostave zaliha, kaže Sajmon Pirani, visoki saradnik na Oksforskom institutu za energetske studije.
„Tokom proteklih nekoliko dana cene na tržištu gasa su porasle zbog strahovanja povodom srednjoročne i dugoročne nestašice gasa.“
Sama Ukrajina veoma je zavisna od ruskog gasa. Ruska kompanija Gazprom je saopštila da od narednog meseca povećava cenu gasa koji prodaje Ukrajini. Ukrajinska državna kompanija Naftogaz duguje Gazpromu oko dve milijarde dolara.
Evropski komesar za energetska pitanja Ginter Otinger je juče izjavio da će Evropska unija platiti ukrajinski račun za gas – i dodao da nema neposredne bojazni za nestašicu u Evropi.
„U ovom momentu situacija je dobra u zemljama članicama. Imali smo blagu zimu i naši kapaciteti za skaldištenje su puniji nego što je to bio slučaj prošle godine, te svuda imamo rezerve.“
2006. i 2009. Rusija je presekla dostavu gasa Ukrajini zbog spora oko cene – uzrokujući nestašice u Evrpi. Hladne zime i niske zalihe su dovele do znatnog povećanja cena.
Evropa je sada manje zavisna od Ukrajine kao tranzitne rute za ruski gas. Gasovod Severni tok koji je otvoren novembra 2011. prenosi gas direktno ispod Baltičkog mora u Nemačku – najvećeg kupca ruskog gasa u Evropi.
Evo šta kaže Sajmon Pirani:
„Takodje je puno toga uradjeno u centralnoj i istočnoj Evropi kao rezultat spora iz 2009., kada su ljudi shvatili da bi rusko-ukrajinski sporovi mogli da imaju šire implikacije.“
To obuhvata projekat Južni tok koji bi išao duž dna Crnog mora. Treba da bude završen 2015. i dostigne puni kapacitet – što je grubo rečeno pola evropske potražnje – do 2018.
Medjutim, neprijateljstva izmedju Moskve i Evrope rastu zbogo očiglednog stacionrianja ruskih trupa na Krimu – što Moskva demantuje. EU je pretila do sada neodredjenim sankcijama. Da li će se Rusija zbog toga osvetiti odbijanjem da isporuči gas Evropi. Malo je verovatno ukazuje Pirani:
„Gazprom je komercijalna kompanija, mora da zaradjuje i želi da dostavi svoj gas kupcima u Evropi.“
Analitičari navode da će tekuća tenzija verovatno navesti Evropu da udvostruči nastojanja dodje do alternativnih izvora energije i smanji oslanjanje na Rusiju.
Rusija obezbedjuje četvrtinu potreba u prirodnom gasu Evropi. Ukrajina je nalazi izmedju njih. Svaki potencijalni regionalni konflikt ima direktni efekat na vitalne energetske dostave zaliha, kaže Sajmon Pirani, visoki saradnik na Oksforskom institutu za energetske studije.
„Tokom proteklih nekoliko dana cene na tržištu gasa su porasle zbog strahovanja povodom srednjoročne i dugoročne nestašice gasa.“
Sama Ukrajina veoma je zavisna od ruskog gasa. Ruska kompanija Gazprom je saopštila da od narednog meseca povećava cenu gasa koji prodaje Ukrajini. Ukrajinska državna kompanija Naftogaz duguje Gazpromu oko dve milijarde dolara.
Evropski komesar za energetska pitanja Ginter Otinger je juče izjavio da će Evropska unija platiti ukrajinski račun za gas – i dodao da nema neposredne bojazni za nestašicu u Evropi.
„U ovom momentu situacija je dobra u zemljama članicama. Imali smo blagu zimu i naši kapaciteti za skaldištenje su puniji nego što je to bio slučaj prošle godine, te svuda imamo rezerve.“
2006. i 2009. Rusija je presekla dostavu gasa Ukrajini zbog spora oko cene – uzrokujući nestašice u Evrpi. Hladne zime i niske zalihe su dovele do znatnog povećanja cena.
Evropa je sada manje zavisna od Ukrajine kao tranzitne rute za ruski gas. Gasovod Severni tok koji je otvoren novembra 2011. prenosi gas direktno ispod Baltičkog mora u Nemačku – najvećeg kupca ruskog gasa u Evropi.
Evo šta kaže Sajmon Pirani:
„Takodje je puno toga uradjeno u centralnoj i istočnoj Evropi kao rezultat spora iz 2009., kada su ljudi shvatili da bi rusko-ukrajinski sporovi mogli da imaju šire implikacije.“
To obuhvata projekat Južni tok koji bi išao duž dna Crnog mora. Treba da bude završen 2015. i dostigne puni kapacitet – što je grubo rečeno pola evropske potražnje – do 2018.
Medjutim, neprijateljstva izmedju Moskve i Evrope rastu zbogo očiglednog stacionrianja ruskih trupa na Krimu – što Moskva demantuje. EU je pretila do sada neodredjenim sankcijama. Da li će se Rusija zbog toga osvetiti odbijanjem da isporuči gas Evropi. Malo je verovatno ukazuje Pirani:
„Gazprom je komercijalna kompanija, mora da zaradjuje i želi da dostavi svoj gas kupcima u Evropi.“
Analitičari navode da će tekuća tenzija verovatno navesti Evropu da udvostruči nastojanja dodje do alternativnih izvora energije i smanji oslanjanje na Rusiju.