Novi budžet predsednika Obame obuhvata i predlog za velike promene u načinu distribucije američke medjunarodne pomoći u hrani
Administracija je saopštila da će njen predlog bez dodatnih sredstava obuhvatiti još četiri miliona ljudi širom sveta kojima je pomoć potrebna.
Američka medjunarodna pomoć u hrani je već šest decenija od životne važnosti za ljude kojima je potrebna. Nijedna druga zemlja ne daje toliko. Pomoć se obično sastoji od useva uzgajanih u Americi i šalje se američkim brodovima. Medjutim, to nije uvek najbolji način za pomoć, kaže Erik Munjoz iz medjunarodne organizacije za pružanje pomoći Oksfam Amerika.
„Dopremanje hrane iz Sjedinjenih Države će trajati duže, koštati više i možda neće zadovoljiti potrebe lokalnog stanovništva na način na koji bi im to omogućila kupovina hrane lokalno.“
Studije pokazuju da je hrana kupljena lokalno 25 do 50 odsto jeftinija i da stiže do 14 nedelja ranije od pomoći poslate iz Sjedinjenih Država. Pored toga, ukazuje Munjoz, ako je cilj poboljšanje uslova života ljudi, kupovina od lokalnih farmera je veća pomoć od slanja hrane iz Amerike.
„Izgradnja tržnica, podrška malim poljoprivrednicima da postanu produktivniji i smanjenje siromaštva u njihovim zajednicama će značiti ogroman korak napred ka potpunoj eliminaciji potrebe za pomoći u budućnosti.“
Predlogom predsednika Obame bi se 45 odsto budžeta za pomoć u hrani, u vrednosti od milijardu i 400 miliona dolara, prebacilo na kupovinu hrane bliže mestu na kojem je potrebna. Zvaničnici navode da će to uštedeti dovoljno novca za pružanje pomoći za još 2 do 4 miliona ljudi.
Medjutim, poljoprivrednici smatraju da će te promene dovesti do smanjenja broja radnih mesta u američkoj prehrambenoj industriji. Slanje pomoći u hrani pomaže u očuvanju američke trgovačke mornarice, koja je važan segment nacionalne bezbednosti, ukazuje Li Kinkeid šef Američkog pomorskog kongresa - udruženja za pomorski transport.
„Američki pomorci su zapravo prevozili američka dobra u ratne zone. Stoga će svaki gubitak brodova i posade naneti štetu ne samo bezbednosti u svetu, već i bezbednosti Sjedinjenih Država.“
U govoru održanom u Vašingtonu, šef Američke agencije za medjunarodni razvoj Radživ Šah je rekao da je podizanje poljoprivrednika u zemljama u razvoju iz siromaštva ono što će u kranjoj liniji učiniti svet bezbednijim. On je takodje ukazao da predsednikov predlog to čini efikasnije od statusa kvo.
„Jedna stvar koja je po meni neoprostiva je promocija neefikasnosti u pokušaju da se postigne nešto tako suštinsko kao što je spasavanje života tih ljudi. “
Američki usevi bi još uvek činili 55 odsto bužeta za pomoć u hrani, dok bi američki prevoznici dobili 25 miliona sredstava uštedjenih novim programom. Medjutim, analitičari navode da su te promene, 60 godina starog programa za dostavu hrane, suočene sa sve većim protivljenjem u Kongresu.
Američka medjunarodna pomoć u hrani je već šest decenija od životne važnosti za ljude kojima je potrebna. Nijedna druga zemlja ne daje toliko. Pomoć se obično sastoji od useva uzgajanih u Americi i šalje se američkim brodovima. Medjutim, to nije uvek najbolji način za pomoć, kaže Erik Munjoz iz medjunarodne organizacije za pružanje pomoći Oksfam Amerika.
„Dopremanje hrane iz Sjedinjenih Države će trajati duže, koštati više i možda neće zadovoljiti potrebe lokalnog stanovništva na način na koji bi im to omogućila kupovina hrane lokalno.“
Studije pokazuju da je hrana kupljena lokalno 25 do 50 odsto jeftinija i da stiže do 14 nedelja ranije od pomoći poslate iz Sjedinjenih Država. Pored toga, ukazuje Munjoz, ako je cilj poboljšanje uslova života ljudi, kupovina od lokalnih farmera je veća pomoć od slanja hrane iz Amerike.
„Izgradnja tržnica, podrška malim poljoprivrednicima da postanu produktivniji i smanjenje siromaštva u njihovim zajednicama će značiti ogroman korak napred ka potpunoj eliminaciji potrebe za pomoći u budućnosti.“
Predlogom predsednika Obame bi se 45 odsto budžeta za pomoć u hrani, u vrednosti od milijardu i 400 miliona dolara, prebacilo na kupovinu hrane bliže mestu na kojem je potrebna. Zvaničnici navode da će to uštedeti dovoljno novca za pružanje pomoći za još 2 do 4 miliona ljudi.
Medjutim, poljoprivrednici smatraju da će te promene dovesti do smanjenja broja radnih mesta u američkoj prehrambenoj industriji. Slanje pomoći u hrani pomaže u očuvanju američke trgovačke mornarice, koja je važan segment nacionalne bezbednosti, ukazuje Li Kinkeid šef Američkog pomorskog kongresa - udruženja za pomorski transport.
„Američki pomorci su zapravo prevozili američka dobra u ratne zone. Stoga će svaki gubitak brodova i posade naneti štetu ne samo bezbednosti u svetu, već i bezbednosti Sjedinjenih Država.“
U govoru održanom u Vašingtonu, šef Američke agencije za medjunarodni razvoj Radživ Šah je rekao da je podizanje poljoprivrednika u zemljama u razvoju iz siromaštva ono što će u kranjoj liniji učiniti svet bezbednijim. On je takodje ukazao da predsednikov predlog to čini efikasnije od statusa kvo.
„Jedna stvar koja je po meni neoprostiva je promocija neefikasnosti u pokušaju da se postigne nešto tako suštinsko kao što je spasavanje života tih ljudi. “
Američki usevi bi još uvek činili 55 odsto bužeta za pomoć u hrani, dok bi američki prevoznici dobili 25 miliona sredstava uštedjenih novim programom. Medjutim, analitičari navode da su te promene, 60 godina starog programa za dostavu hrane, suočene sa sve većim protivljenjem u Kongresu.