Sjedinjene Države su se u petak zvanično ponovo pridružile Pariskom klimatskom sporazumu, što je dalo novi podsticaj globalnoj borbi protiv klimatskih promena, dok administracija predsednika Džoa Bajdena planira drastično smanjenje emisije štetnih gasova naredne tri decenije.
Naučnici i strane diplomate pozdravili su američki povratak sporazumu, 30 dana nakon što je Bajden doneo tu odluku prvog dana mandata.
Amerika je bila jedina zemlja koja je izašla iz sporazuma, od kako ga je gotovo 200 država potpisalo 2015. godine da bi sprečile katastrofalne posledice klimatskih promena. Odluku o povlačenju doneo je bivši predsednik Donald Tramp koji je tvrdio da je borba protiv klimatskih promena preskupa.
Američki izaslanik za klimu Džon Keri učestvovaće u petak u virtuelnim događajima da bi obeležio povratak SAD, zajedno sa ambasadorima Britanije i Italije, generalnim sekretarom UN Antoniom Guterešom i izaslanikom UN za klimu Majklom Blumbergom.
Ne propustite: Šta konkretno znači borba protiv klimatskih promena u Americi?Bajden obećava nultu emisiju štetnih gasova u SAD do 2050. godine. Naučnici kažu da je taj cilj u skladu sa onim što je neophodno uraditi i naglašavaju da bi globalna emisija trebalo da bude smanjena za polovinu do 2030. godine da bi se sprečile najgore posledice globalnog zagrejavanja.
Keri i Bajdenov savetnica za klimatska pitanja Đina Mekarti utvrđuju nove uredbe i podsticajne mere čiji cilj je ubrzanje korištenja čistih izvora energije i prelazak sa fosilnih goriva.
Te mere biće osnova narednih ciljeva Vašingtona za smanjenje emisije štetnih gasova koji će biti predstavljeni pre globalnog klimatskog samita 22. aprila, čiji će domaćin biti predsednik Bajden. Naredna konferencija UN o klimi je u novembru u Glazgovu.
Bajden je takođe potpisao najmanje 10 uredbi u okviru borbe protiv klimatskih promena i mobilisao sve federalne agencije da pomognu da se utvrdi odgovor američke vlade.