Američki muslimani oduvek se smatraju „prirodnim“ republikanskim glasačima. Međutim, oni se sve više okreću Demokratskoj stranci i očekuje se da u rekordnom broju glasaju za demokratu Hilari Klinton na predsedničkim izborima u novembru.
Džamija u okolini američke prestonice Vašingtona, daleko je od uporišta Demokratske stranke. Religiozno i porodično opredeljeni, mnogi od onih koji se okupljaju u džamiji Darl al Hidžra u Fols Čerču u Virdžiniji, nekada su glasali za Republikansku stranku. Danas, većina kaže da će glasati za demokratskog kandidata Hilari Klinton, ako ništa drugo, samo da bi sprečili njenog republikanskog rivala Donalda Trampa da pobedi u trci za Belu Kuću.
“Uglavnom mislimo na isti način. U smislu na koji se način propaganda širi o nama, mi jednostavno ne smemo to da dozvolimo”, smatra Azmi Rehman.
“Od ključne važnosti je da ne dovedemo islamofobiju u Belu Kuću. Zato mislim da bi svi muslimani koji nisu registrovani za glasanje, trebalo da se registruju, kako bi mogli da glasaju za demokrate”, ističe Sara Severoni.
Svakog petka, sestra Fazia Din, iz džamije Dar al Hidžra, predvodi tim mladih volontera za registrovanje ženskih glasača, kao deo nacionalne kampanje za registraciju milion muslimanskih glasača. Njena poruka je jasna.
“Ovo je važna godina. Imate Klinton i imate tog ludog Trampa. Veoma je važno. Ako ne glasamo Tramp bi mogao da pobedi”.
Kao i Din, koja je rođena u Gvajani, većina američkih muslimana su imigranti. Ankete pokazuju da je većina od tri i po miliona američkih muslimana naklonjena demokratama i da ima sve progresivnije stavove.
Na predsedničkim izborima 2000. godine, američki muslimani u velikom broju su podržali Džordža Buša mlađeg, ali na poslednja tri glasanja, muslimani su glasali za demokratske kandidate. Profesor sa univerziteta Džordžtaun Džon Espozito kaže da su izbori 2000. godine bili izuzetak.
“Istorijski, Demokratska stranka se oduvek smatrala više kao narodna partija, mnogo inkluzivnija od Republikanske stranke, koju mnogi i dalje vide više kao partiju establišmenta ili privilegovanih”.
Okretanje ka Demokratskoj stranci samo se pojačalo zbog retorike republikanca Donalda Trampa koja se posmatra kao anti-muslimanska. Iako je ukupni procenat američkih muslimana i dalje mali, aktivisti kažu da bi velike muslimanske zajednice u Floridi, Ohaju, Virdžiniji, Mičigenu i Pensilvaniji mogle da se pokažu kao ključne.
“Moglo bi da se dogodi da muslimani u neopredeljenim saveznim državama naprave razliku. Taj jedan procenat biće veoma važan upravo u tim državama u kojima će rezultat izbora biti neizvestan”, ocenjuje Fazia Din.
Međutim, stručnjaci kažu da će se dugoročno, kako zajednica američkih muslimana bude postajala sve više socijalno i ekonomski raznovrsna, tako širiti i njihova politička orijentacija. A, to je, prema rečima profesora Espozita, dobro kako za demokratiju, tako i za tu zajednicu.