Danas su se navršile dve godine od kako je Rusija nelegalno anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim. Nedavno intenziviranje borbi protiv proruskih separatista na istoku Ukrajine preusmerilo je politički fokus kako u Ukrajini, tako i na Zapadu.
Svečanosti na Krimu ovih dana u oštroj su suprotnosti sa nasiljem na istoku Ukrajine. Međunarodni posmatrači prijavljuju sve veći broj slučajeva kršenja prekida vatre, većinom od strane proruskih separatista. Neki u Vašingtonu smatraju da su sukobi na ukrajinskom istoku, ruski plan sa ciljem da se destabilizuje ukrajinska vlada.
“Rusi ne žele Istočnu Ukrajinu. Oni su želeli Krim, ali ne žele Donjeck i Lugansk. Nisu pokazali ni jedan znak za to”, kaže bivši ambasador SAD u Ukrajini Stiven Pajfer.
Zapadni saveznici vrše pritisak na ukrajinske lidere da sprovedu reforme i da se pridržavaju sporazuma o prekidu vatre iz Minska postignutog prošle godine. Oni takođe koriste ekonomski pritisak da bi primorali Rusiju na saradnju.
“Sankcije koje su uvele Sjedinjene Države i naši evropski partneri, i svakako pad cena nafte, imale su realan štetan uticaj na rusku ekonomiju. Nismo srećni zbog toga, ali je to posledica ruskih akcija”, kaže Majkl Karpenter, zamenik pomoćnika američkog sekretara za odbranu.
Ali sa fokusom usmerenim na sukobe u ukrajinskom regionu Donbas, Pentagon i administracija predsednika Obame saopštili su da će rešavanje problema Krima biti dugoročno.
“Ne odustajemo od Krima mada prihvatamo da nema vojnog rešenja tog problema, kao što nema vojnog rešenja za problem Donbasa”, dodaje Karpenter.
Taj problem će očigledno takođe zahtevati dugoročno rešenje.