Sjedinjene Države će učestvovati u daljem razvoju istraživanja klimatskih promena na Arktiku, izjavio je zvaničnik Stejt dipartmenta ponedeljak, pred samit arktičkih nacija koji se održava kasnije ove nedelje, na kome će privrženost Vašingtona borbi protiv promena klime verovatno biti preispitivana.
Administracija predsednika Donalda Trampa, koja preduzuma korake kako bi podržavala američku industriju eksploatacije nafte i uglja, preispituje planove bivšeg predsednika Baraka Obame da zauzda klimatske promene.
Tramp je tokom svoje kampanje obećao da će "otkazati" Pariski klimatski sporazum u prvih 100 dana svog predsednikovanja - što je period koji je već prošao - i zapitao je svoje savetnike da rasprave da li Sjedinjene Države treba da ostanu u tom sporazumu.
Pariski klimatski sporazum dogovoren je između gotovo 200 nacija 2015. godine, kako bi se zauzdalo otopljavanje izazvano emitovanjem ugljen dioksida.
Ali, Vašington neće obustaviti svoje učešće u naučnim istraživanjima klime na Arktiku, koji se suočava sa najbržom stopom globalnog zagrevanja na svetu
"SAD će ostati angažovane u radu Arktičkog saveta na polju klimatskih promena", rekao je novinarima u telekonferenciji Dejvid Balton, pomoćnik sekretara za okeane i međunarodnu ekologiju i nauku, povodom planiranog sastanka.
"Veoma sam uveren da neće biti promena tim povodom", rekao je.
Američki državni sekretar Reks Tilerson stiže na sastanak sa ruskim ministrom inostranih poslova Sergejom Lavrovom u Moksvri, Rusija, 12. aprila 2017.
Tilerson domaćin Savetu
Državni sekretar SAD, Reks Tilerson, biće domaćin dvogodišnjeg sastanka Arktičkog saveta u Ferbensku, na Aljasci, u četvrtak.
Sastanku će prisustvovati ministri inostranih poslova Rusije, Kanade i drugih nacija sa teritorijama na Arktiku - čiji naučnici upozoravaju na bilionske štete koje bi mogle da nastanu po infrastrukturu usled klimatskih promena u narednim decenijama.
Trampovo razmatranje povlačenja SAD iz Pariskog sporazuma o klimi dovelo je do toga da mnoge zemlje, uključujući američke arktičke susede, dovode u pitanje američku posvećenost zaštiti regiona od efekata klimatskih promena.
Otopljavanje na Arktiku otvorilo je mogućnost nastanka nove trke za resursima, nakon što se led povukao otvorivši nove vodene puteve, zalihe nafte i minerala, kao i ribe.
I Sjedinjene Države, i Rusija, izrazile su zainteresovanost za povećanje eksploatacije arktičke nafte, a Rusija je pojačala svoje vojno prisustvo na severu.
Norveški ministar inostranih poslova, Borg Brende, obraća se medijima tokom sastanka sa predsednikom Kosova, Hašimom Tačijem u Prištni, Kosovo, 14. februara 2017.
Finska preuzima predsedavanje
Finska će preuzeti dvogodišnje predsedavanje Savetom od Sjedinjenih Država na kraju sastanka u četvrtak.
Finska je saopštila da želi da zaštiti Arktik tokom svog predsedavanja, kroz poštovanje Pariskog sporazuma.
"Od odlučujućeg je značaja da Sjedinjene Države ostanu deo" Pariskog sporazuma, rekao je ministar spoljnih poslova Norveške, Borg Brende, pred sastanak Arktičkog saveta.
Tramp je rekao da će objaviti svoju odluku o sporazumu o klimatskim promenama pre samita Grupe sedam, krajem maja.