Vašington povećava pritisak na Ankaru povodom njene odluke da kupi ruski raketni sistem, koju je prošlog meseca potvrdio turski predsednik Rečep Tajip Erdogan. Visoke dilomate SAD održale su razgovore ove nedelje u glavnom gradu Turske, kako bi lobirale protiv kupovine, zbog koje Vašington tvrdi da će biti "teških posledica".
Zamenik pomoćnika Dražnog sekretara Metju Palmer sastao se u sredu sa visokim turskim zvaničnicima u najnovijem diplomatskom naporu da se blokira turska nabavka ruskog S-400 raketnog sistema.
Međutim, Erdogan je zadržao svoju povećenost kupovini ruskog sistema. U televizijskom intervjuu u sredu, on je najavio interesovanje za proširenje nabavke od Rusije na još napredniji sistem S-500.
"Nadam se da će oni (Anakara) ponovo razmotriti svoju odluku o S-400", rekao je američki general Kurtis Skaparoti pred Senatovim Komitetom za oružane snage u utorak.
Arhiva - Američki armijski general Kurtis Skaparoti, komandant Evropske komande SAD, svedoiči na Kapitol hilu u Vašingtonu, 8. marta 2018.
Skaparoti je upozorio da kupovina predstavlja pretnju američkim sistemima koje koristi Turska. "To je problem za sve naše avione, posebno za F-35, verujem".
F-35 je najnoviji i tehnološki najnapredniji američki avion. Turska je koperant u proizvodnji aviona i planira da kupi 100 komada, od kojih prva dva treba da budu isporučena ove godine.
Vašington strahuje da bi sofisticirani radar sistema S-400 mogao da ugrozi tehnologiju F-35, koja je razvijena da izbegava ruske sisteme.
Turska nabavka F-35 je sad u opasnosti.
Arhiva - Avion F-35 "Lajting II" lebdi pred masom ljuti tokom svog prvog samostalnoj pojaviljanja na Farnobrot aeromitingu u Velikoj Britaniji, 12. jula 2016.
"Turska nabavka ruskog protivazdušnog sistema S-400 imaće teške posledice po odnose SAD i Turske", rekao je portparol Pentagona Nik Paton u ponedeljak.
Ankara inistira da S-400 predstavlja najbolju opciju za njene potrebe i da ne predstavlja pretnju NATO sistemima. Vašington nudi alternativu za S-400, svoj skuplji raketni sistem Patriot, ali pregovori sa Ankarom ostali su zaglavljeni po pitanju cene i pitanja transfera tehnologije.
Analitičari upozoravaju da bi posledice po Ankaru, međutim, mogle da budu mnogo ozbiljnije. "Ukoliko ova nabavka prođe, čak i iza ovih vojnih aspekata, eksalacija tenzija Turska-SAD mogla bi da bude značajna u smislu uticaja na turski politički rizik, kao i za ekonomiju", kaže Sinan Ulgen, čelnik istanbulske tink-tenk organizacije Edam.
Upozorenje Turskoj
Odluka predsednika SAD Donalda Trampa od ponedeljka da priključi Tursku Indiji u oduzimanju trgovinskih preferencijala naširoko se interpretira kao upozorenje Ankari. I dok taj potez ima uticaja na samo jedan procenat ukupnog turskog izvoza, turska valuta naglo je pala nakon objavljivanja vesti.
"Jasna je generalna tendencija u Vašingtonu da se Turska kazni zbog primećenog lošeg vladanja, što ostaje značajna pretnja turskoj ekonomiji", kaže Atila Jesilada iz Globalnih bezbednosti.
Truska ekonomija i dalje se tetura od posledica razdora sa Vašingtonom 2018. Prošle godine, turska moneta kolapsirala je nakon što je Tramp uveo Ankari sankcije zbog hapšenja američkog pastora Endrjua Bransona u Turskoj, koji je naknadno pušten. Iako su sankcije trajale samo dve nedelje, turska ekonomija sada se suočava sa recesijom.
Arhiva - Predsednik SAD Donald Tramp moli se sa američkim pastorom Endrjuom Bransonom u Ovalnoj kancelariji u Beloj kući, 13. oktobra 2018. u Vašingtonu. Branson je bio u zatvoru u Turskoj gotovo dve godine.
Vašington ima razlonika sredstva za dalje nanošenje bola turskoj ekonomiji. Finansijske vlasti SAD i dalje razmatraju uvođenje potencijalne više milijardi dolara teške kazne turskoj državnoj Halk banci, nakon presude jednom od njenih viših uposlenika u sudu u Njujorku zbog kršenja sankcija koje su Sjedinjene Države uvele Iranu.
S druge strane, ne očekuje se da će Ankara dati ikakve ustupke pre ključnih lokalnih izbora 31. marta. Analitičari kažu da zauzimanje čvrste linije prema Vašingtonu biva dobro primljeno među Erdoganovim pristalicama.
Predstojeći sastanci
Erdogan je rekao prošlog meseca da je pristao da se sastane sa Trampom u aprilu. Zvaničnici u Ankari tvrde da su dvojica predsednika zadržali čvrst poslovni odnos, a krivicu sa trenutne bilateralne tenzije svaljuju na ministre i savetnike oko predsednika SAD.
Analitiari ukazuju da će Erdogan verovatno biti ohrabren Trampovim ćutanjem po pitanju kontroverznog spozauma o S-400. "Ankara samo brine o tome šta Tramp kaže o Ankari, pošto je samo Tramp njen sagovornik", kaže bivši turski diplomata Ajdin Selcen, koji je službovao u Vašingtonu.
Naširoko se očekuje da Erdogan neće odustati od kupovine ruskih raketa pre nego što se sastane sa Trampom. "To bi moglo da bude viđeno kao pregovaračka pozicija", kaže Ulgen.
Ali nabavka S-400 takođe je moćan singal produbljivanja odnosa Ankare sa Moskvom. Dve zemlje pojačano sarađuju u naporima da se okonča rat u Siriji, uprkos tome što podržavaju rivalske strane u tom konfliktu.
Arhiva - Turski predsednik Rečep Tajip Erdogan rukuje se da predsednikom Rusije Vladimirom Putinom na njihovoj zajedničkoj konferenciji za štampu, nakon njihovog sastanka u predsedničkoj palati u Ankari, Truska, 11. decembra 2017.
Trenutno traje odmrzavanje bolnih ekonomskih sankcija koje je Moskva uvela Ankari nakon što su Turci oborili ruski bombarder koji je napadao pobunjenike u Siriji. Analitičari nagoveštavaju da Erdogan brine da ponovo ne isprovocira Rusiju. Pre obaranja ruskog aviona, Turci su uživali režim bez viza.
"Turska je jednom izdala Ruse, obarajući njihov borbeni avion, i Rusi to nisu oprostili", kaže profesor za međunarodne odnose Husein Bagci sa Bliskoističnog tehničkog univerziteta u Ankari. "Ukoliko Rusija zaista veruje Turskoj, trebalo bi da ukinu vize, ali oni ih i dalje drže na snazi. To znači da Turska ne zaslužuje rusko poverenje".
Posmatrači upozoravaju da nabavka S-400 pozicionira Ankaru u diplomatsku zagonetku: Kako izbeći ogoršenje bilo Vašingtona, bilo Moskve?